Ропац фудбалског клуба "Црвена звезда" није ни случајан, нити део белосветске завере, није ни последица санкција и немаштине, нити плод неуког вођења спортског колектива. Убијање "Звезде" извршено је плански, стратегијски, на исти начин, као убијање целокупне српске привреде: задуживање под маском преживљавања, уништавање "производа" уз бројна оправдања која немају везе са струком, недомаћинско вођење које за последицу има осиромашење...
Када све постане толико црно, када се дотакне само дно као последица претходног "чинодејствовања", онда се, однекуд, појави "спас" за гиганта за ког се до тад чинило да нема другог решења сем гашења. И тај "спас" дакако има цену - то су објекти и земљиште у власништву, који се могу искористити много боље него за "привредну актривност" посрнулог гиганта. Колико пута је до сад тај хајдучки, отимачки сценарио, уз свесрдну помоћ политике, виђен у Србији? И, јавља ми се, колико ћемо га дуго гледати?
Кад кажем "свесрдну помоћ политике" - па, политика је овде одавно постала услужни сервис за омогућавање личног и породичног богаћења, напретка, лечење комплекса ниже вредности, изигравање "газде у селу"... А "корисници" услуга политике су у огромном броју случајева у ствари сам талог српског друштва, по свим мерилима, који на други начин не би могли да се одлепе из балеге, која им чини природно станиште, и постану други људи - што је циљ који знањем, способностима, образовањем... никад не би могли да постигну.
У случају "Звезде" - фудбал може да се игра и на некој пољани, каква нам је лига, такав стадион је сасвим у реду, на које је гране клуб доведен - пољана је и више него добра; али не, не бригајте, није домаћа "Маракана" под знаком питања, не мислим да ће ико селити "Звезду" одатле, али, земљиште около и обећавајућа инфраструктура трибина стадиона... ту се "бизмизмени" спасиоци већ облизују к`о маче на млеко.
Да се не лажемо: исто би се десило и "Партизану", да има што и "Звезда". Или да окренем - десиће се, чим се реши спор око стадиона. Живи били, па видели. Не ликујем и не навијам да се то догоди - али знам да ће се десити, ако се брзо и енергично не стане на пут.
А то стајање на пут не подразумева "лек" за посрнули ФК "Црвена Звезда" и, такође угрожен, КК "Партизан". То подразумева план за спорт у целини. Да се политичари и тајкуни трајно и ефикасно изместе из спорта. Да се и Нови Сад, Крушевац, Ниш, Крагујевац, Ужице, Ваљево... (и тако даље) учине одрживим спортским срединама. Да се ни једна лига, ни у ком спорту, не сведе на "Кроацију и пачиће" (сећате се хрватског националистичког спортског експеримента са неславним крајем?).
И то је сценарио који је потребан за сваку друштвену и привредну област у Србији. Само тако може доћи до оздрављења, и промене става и корисности за народ. Знам шта би требало. А да ли ће до тога доћи? Не верујем, искрено. Јер су они који су задужени за остварење тога - управо они медиокритети са почетка ове приче...
Они, који су од Србије направили ортачко друштво; који сад и без да им неко тражи, по аутоматизму, глуме тркача на тендерима, јер знају да ће им се вратити кад њима затреба; који су основали приватне Универзитете да би на њима могли да добију "образовање" (читај: доказ о образовању) које немају и које никад у нормалном систему не би моглиу да стекну; они који се за власт грабе само да би могли да глуме газду у свом селу, да их вуку за рукав за "нађи ми посао", а да они тако осете сопствену снагу и моћ, или да од буџетских пара шенлуче по кафанама, имају плаћен мобилни, шофера и секретарицу; они који на ангро доводе "спасиоце" и "месије" из иностранства без да је деценијкама икакав ефекат од тога Србија имала - сем, опет, личног богаћења дружине која је "наместила посао"; они који су до јуче у опанцима гацали по блату, а сад децу шаљу на школовање у иностранство како би им "купили" статус, док већина Србије деци нема ни патике да купи; они који деценијама нису понудили - а још мање спровели - ни један реалан, одржив, конкретан, свеобухватан план, којим би бар део проблема Србије био решен. Они да учине неко добро Србији?
Не. Они су штеточине, и са њима тако треба и поступати.
Када све постане толико црно, када се дотакне само дно као последица претходног "чинодејствовања", онда се, однекуд, појави "спас" за гиганта за ког се до тад чинило да нема другог решења сем гашења. И тај "спас" дакако има цену - то су објекти и земљиште у власништву, који се могу искористити много боље него за "привредну актривност" посрнулог гиганта. Колико пута је до сад тај хајдучки, отимачки сценарио, уз свесрдну помоћ политике, виђен у Србији? И, јавља ми се, колико ћемо га дуго гледати?
Кад кажем "свесрдну помоћ политике" - па, политика је овде одавно постала услужни сервис за омогућавање личног и породичног богаћења, напретка, лечење комплекса ниже вредности, изигравање "газде у селу"... А "корисници" услуга политике су у огромном броју случајева у ствари сам талог српског друштва, по свим мерилима, који на други начин не би могли да се одлепе из балеге, која им чини природно станиште, и постану други људи - што је циљ који знањем, способностима, образовањем... никад не би могли да постигну.
У случају "Звезде" - фудбал може да се игра и на некој пољани, каква нам је лига, такав стадион је сасвим у реду, на које је гране клуб доведен - пољана је и више него добра; али не, не бригајте, није домаћа "Маракана" под знаком питања, не мислим да ће ико селити "Звезду" одатле, али, земљиште около и обећавајућа инфраструктура трибина стадиона... ту се "бизмизмени" спасиоци већ облизују к`о маче на млеко.
Да се не лажемо: исто би се десило и "Партизану", да има што и "Звезда". Или да окренем - десиће се, чим се реши спор око стадиона. Живи били, па видели. Не ликујем и не навијам да се то догоди - али знам да ће се десити, ако се брзо и енергично не стане на пут.
А то стајање на пут не подразумева "лек" за посрнули ФК "Црвена Звезда" и, такође угрожен, КК "Партизан". То подразумева план за спорт у целини. Да се политичари и тајкуни трајно и ефикасно изместе из спорта. Да се и Нови Сад, Крушевац, Ниш, Крагујевац, Ужице, Ваљево... (и тако даље) учине одрживим спортским срединама. Да се ни једна лига, ни у ком спорту, не сведе на "Кроацију и пачиће" (сећате се хрватског националистичког спортског експеримента са неславним крајем?).
И то је сценарио који је потребан за сваку друштвену и привредну област у Србији. Само тако може доћи до оздрављења, и промене става и корисности за народ. Знам шта би требало. А да ли ће до тога доћи? Не верујем, искрено. Јер су они који су задужени за остварење тога - управо они медиокритети са почетка ове приче...
Они, који су од Србије направили ортачко друштво; који сад и без да им неко тражи, по аутоматизму, глуме тркача на тендерима, јер знају да ће им се вратити кад њима затреба; који су основали приватне Универзитете да би на њима могли да добију "образовање" (читај: доказ о образовању) које немају и које никад у нормалном систему не би моглиу да стекну; они који се за власт грабе само да би могли да глуме газду у свом селу, да их вуку за рукав за "нађи ми посао", а да они тако осете сопствену снагу и моћ, или да од буџетских пара шенлуче по кафанама, имају плаћен мобилни, шофера и секретарицу; они који на ангро доводе "спасиоце" и "месије" из иностранства без да је деценијкама икакав ефекат од тога Србија имала - сем, опет, личног богаћења дружине која је "наместила посао"; они који су до јуче у опанцима гацали по блату, а сад децу шаљу на школовање у иностранство како би им "купили" статус, док већина Србије деци нема ни патике да купи; они који деценијама нису понудили - а још мање спровели - ни један реалан, одржив, конкретан, свеобухватан план, којим би бар део проблема Србије био решен. Они да учине неко добро Србији?
Не. Они су штеточине, и са њима тако треба и поступати.