14 ДАНА ЈУНА: РУСИ СУ ГОВНА

Алања, дан нулти.
Пристигли у Алању. А онда...


Алања, дан први. 
Ови Руси су стока неопевана. Бахата, дрска, дивља... Е да хоће ко да их врати иза гвоздене завесе. Заувек.

Руси су говна.

Алања, дан други.
Руси су говна.  
Једини гости којима је по целом хотелу, уз забрану изношења хране из ресторана, исписано и да ће платити казну од 20 долара ако то учине. Не пише ни на турском, ни на енглеском, немачком, српском... одакле су све гости. Само на руском. И џаба.
Руси су говна.

Алања, дан трећи.  
Руси су говна.  
Једино њима, на њиховом језику, пише да у тањир не сипају више него што може да стане. Колико год ја критиковао Србе и мрзео Немце, они су овде гости за пример.
Руси су говна.

Алања, дан четврти.
Руси су говна.
И то глупа.
Куца нам неко на врата собе, отварам, прилично кабаста жена показује кључ, видим да су из собе изнад, објашњава на руском да су им с терасе пали пешкири на пластичну тенду, коју је могуће дохватити с наше терасе.
Пуштам је, наравно, она одлази на терасу, и на моје запрепашћење, уместо да пешкире руком дохвати, прескаче на тенду!
Док сам стигао, тенда је већ почела да пуца под њом, а она је онако дебела узалуд покушавала да се узвере назад.
Кука Рујка "јој јој јој", ја је хватам под знојаве мишке - живот ми преседе - да спасим и скота, и тенду, и несрећну бакицу што под тендом прави пиде, и себе објашњавања, и Nataša Ilić да се не зацени од смеха... Јебига, кад сам дубоко у души добар човек, успео сам.
"Спасибо", истрчава дебела посрамљена.
Руси су говна.
И то глупа, у пичку материну!



Алања, дан пети.
Руси су говна.
То чини ми се брзо скапирају и деца.
Каћа и Уна су закопале неко мало дебело Рушче у песак на плажи, вирила јој само глава са бабским капчетом на њој. Мала се откинула од зента, поред ова два џамбаса. Да Nataša Ilić није подвикнула, ладно би је оставиле закопану и отишле да се купају. После сам прекопавао плажу, шта знам, да се девојке нису још који пут заиграле
Иначе, треба ли вам бољи опис руске деце од чињенице да трче низ тобоган у аквапарку у време док не ради и одатле скачу у зенба који, на несрећу, ради.
Или, да се међусобно крвнички туку, и мушко и женско, док родитељи и то, као и јуриш низ тобоган, посматрају мртви ладни.
Руси су, дакле, говна.

Alanja, dan šesti. Neškica nam je zanemoćao, pa ću ja da nastavim. 

Elem, Rusi su govna, to ste već skapirali. I to debela i pijana govna. Ja ne znam da li sam za sve ove dane videla jednu, slovima i brojevima J E D N U ženu koja je vitka i jednog muškarca koji se nije ubijen od votke i piva u 15,30h! Ove krmače bi bez problema mogle da se takmiče u sumo rvanju! Ne zna se koja je teža, veća, sa više sala... Tanjiri za svaki obrok im se prelivaju, a plaže imaju udubljenja od njihovog boravka na istoj. Dupeta u stolice im se jedva uglave. Kad vide hranu, za njih više niko i ništa ne postoji. Kao predatori se ustreme ka žrtvi i nagrnu. Deca kmeče, dernjaju se... Mama Ruskaju niš' ne zanima dok ne pomaže tanjir. Da nije stakleni i on bi nastradao! Velike su kao zemlja iz koje dolaze. S druge strane, tu su im blede kopije muškaraca kojima je alkohol ubio malo onoga što je vredelo. Sede za stolom pored hotelskog bazena, u jednoj ruci votka u drugoj pivo. I filozofiraju. Sa prvim na koga naiđu. A imaju sreće. Uglavnom su im svi zeme pa se smaranje završi u regionu. U neko doba se zavuku u svoje odaje spavaju i hrkanjem tresu hotelsku vertikalu od onoliko alkohola, dok se debela Ruskaja sa sitnom decom valja po plaži i pravi talase nama, običnim smrtnicima čak i kada je more mirno. Eto neke koristi. Da ne bude da ih samo kritikujemo!

Алања, дан седми.
Руси су говна.
Ол инклузив концепт подразумева да поред три оброка, плус касног доручка и вечере, свако мало имаш нешто да глоцнеш. Па ипак, мазге из разних Владивостока или Владипиздаматериних, уредно чекају у реду да се отвори главни ресторан за ручак и и првих пола сата помажу све, као термити. У то рачунам и гомилу хране остављене по тањирима, иако само на њиховом језику стоји молба да сипају само колико могу да поједу.
Иначе, дебела ми је синоћ имала првог удварача. Па мукице, ниси на багер кренуо лопатом, већ есцајгом (асоцијација на П.И.Л. и "нежна си ко ваљак, витка као храст" је сасвим намерна). Nataša Ilić ем не говори руски, ем Русе мрзи више од мог покојног деде Милосава, који је својеручно убио једног скота "ослободиоца" затекавши га да силује једну Београђанку 1944.
Елем, замишљам сцену где ова моја на перфектном енглеском одјебава кретена - мушкарчину једну од целих 170 кад се испрси - који не говори ни један језик сем свог дебилног, и кидам се. Не знам што, кад сам дошао, заобилазио нас је широко.
(знам да ће неки да питају, девојчице су добиле стриктна упутства да пазе на понашање дебеле и све ми преносе, ко УДБА.)
Руси су говна.


Алања, дан осми.
Руси су говна.
Људи моји, да л је то могуће, толико болесно дебелих сподоба, незадрживих у даљим насртајима на енормне количине хране?
Закључујем да би ту помогла једино некад међ Русима веома популарна "Брза дијета др. Менгелеа бонсеком и бренером".
Елем, гледам крмад како раде "вотерџим" у базену, јбт, једним синхроним покретом раменима изазову омањи цунами, вода нам доноси шокирану децу до рецепције... али килажа на пада.
Нисам неки папарацо, али и из овакве фотке увидећете већ на шта мислим кад кажем:
Руси су говна.
ФОТО




Алања, дан девети.
Руси су говна.
Шта друго рећи за оне, који дођу с децом на море, у породични хотел, и онда се толико облочу да се после затварања хотелског базена за купање, скину голи и скачу у њега?
Руја је баш то учинио, док су његови подједнако пијани пајтоси навијали, правећи ужасну ларму.
Треба ли да кажем да половина соба гледа на базен? Верујем да су многи били "одушевљени". Па вероватно и деца тог кретена...
Елем, хаос настао, могу да замислим које би последице имао хтл да се скот удавио (да се разумемо, ја сам навијао за варијанту да га извлаче чакљама), убедише га некако да изађе и обуче се...
Да се разумемо, срања праве и пијани Енглези, Немци, Холанђани... али не у породичним летовалиштима, хотелима пуним деце, сопственим младунцима...
Није било довољно светла за овековечити... Зато, уз слику још једног насуканог нилског коња, с плаже, поздрављам вас радосним поздравом:
Руси су говна!
ФОТО

Nataša Ilić ме јуче одменила, нисам хтео да ћерин рођендан поганим причом о најговнарскијем народу

Alanja, dan deseti
Rusi su govna. 

Ali su i Srbi. Malo manja, doduše. Sedim ti ja tako pored hotelskog bazena, lepo zauzela busiju i čekam dragog. Do mene seda ruski deda. Preko puta seda drugi ruski deda sa čarapicama i papučkama. Da ne nazebe, valjda. Neko da me je pitao na onom njihovom buđavom jeziku "Da li je slobodno?". Jok! Seli i piju. Votku, je l' te. Debele Ruskinje mi otimaju stolice, ni ne pitaju, a jedan što liči na Brežnjeva me je nešto pitao dok sam mećala preliv od jogurta na salatu. Oni prosto misle da sam njihova. I tu ne mogu ništa sem da ih odjebem. Na engleskom. Sinčič ruski od dobrih 15 ili 16 godinica prvo je sedeo kod mame, a ona ga je masirala i ćeškala. A onda ga je mama učila da pliva. Kada je debilčića jedna seka poprskala rekao joj je da je mrtva! Ma šta reče?!
Ovi naši, pojedinci odlikuju se dranjem. I to Lale. Mama Sosa se drsla na šonju od muža što bira pogrešno mesto na plaži. Tata Lala se nevešto branio. Sutradan je jeo one čoko bols sa mlekom. Muški. Neškica reče da mu ne gine menstrucija. Druga gospođa, malo histerična, na sinovljevu konstataciju da devojke imaju sise poslala ga je kod oca da mu on to "objasni". Šta to otac treba da mu objani, a što ona ne zna? Nije važno, zagorela mama čita Lauševića. Elem, na kraju jedna bakica u pokušaju da uzme vodu istu je prosula po restoranu. Kelneri je pozdraviše aplauzom i jednim "Bravo!". 

A Neške u svom crnogorslom fazonu prokomentarisaše "A znaš kad bi ja poveo taštu na more? Nikad!". Eto tako.

Алања, дан једанаести.
Руси су говна.
Слична сцена, као пре неки дан.
Чекам ред да пресвучем купаће, ипак морам да си чувам остарелу простату, и гледам. У кабини за пресвлачеље мама Рујка, онако, није лоша за своје године, тек мало куљава, и синак од којих 13-14. Пресвлаче се истовремено, јелте. Капирам да је то манир код њих. Синови здраво сексуално сазревају растежући кожицу на маму, лишени сваког стида, где ћеш ближе и опуштеније.
Кад смо код стида, апријатно сам изненађен да народ, који је толике деценије чекао по редовима за ништа, не зна сад да чека у реду за нешто. Ускачу испред без блама. Ја, признајем, уз увреде, такође без
блама, својеручно упућујем упадаче у исправном смеру, види се, шокирани су, нису навикли да православна браћа одстрањују баћушке. И мени тешко, ко свако јутро око 9 док се с муком растајем са јучерашњом садржином црева.
Али, данас доживех да видим да се и Рује неком смеју. Причам вам ово на изричит захтев Milica Mitić.
Елем, има неке две породице Нишли'а, од оних што вас дан са бесплатним пићем из ол инклузива проведу у јастуцима сепареа за оне који плаћају у кафићу на плажи. Ал се не фаћу за буђелар, бар бакшиша да дају мукици, која им изнова и изнова објашњава да је то за платише.
(Стори телинг наставља очевидац, Nataša Ilić.)
Умало није настао међународни инцидент кад се Мама из те дружине фром Наисус (син јој се зове Страхиња, то је цела плажа запамтила, али о томе касније) обрела на ручку пред штандом где млађано Турче служи пиле на жару.
- Еее бре, ју гив ми џаст бонс! Трећи пут! - викала је бесна Нишлика, отевши му онај прибор којим служи госте, да сама пробере по пилетини.
Иначе, госпоја је најбучнија на плажи, где највише награбуси мучени Страхиња. То изгледа нервира и Русе, па су ови млађи почели да опонашају дозивање Страхиње! И да умиру од смеха!
(А сад опет ја.)
Па мајке вам га бољшевичке, ко сте ви да заебаете моје Нишлије? То што Страхиња цичи ко пашче кад му чупаш реп, је милозвук спрам врижтања ваше дечурлије. И то што су Нишлие културолошки шок у стилу облачења, што су у "Сулејману" видели шта се овде пије, па би да пробају... то значи да ја могу да их заебаем јер су моји другари, ал ви Рује - куш!
Руси су говна!


Алања, дан дванаести.
Руси су говна.
Седимо ми тако у башти ресторана, кад одједанпут започе пуцњава. Бар тако смо мислили, јер звук каменице која удара у тенду од лексана изгледа управо као пуцањ. То су помислили и други у башти, а они који нису седели испод тенде почели су да беже. Схватисмо, од каменица које су падале међу њих.
У ствари, руска деца су пронашла нову забаву, јер су истрошила све досадашње форме дивљања. Скупили су камење с плаже, отишли на терасу собе једног од њих, и бацили Турке у панику. Менаџер и особље хотела одмах су истрчали да виде шта се дешава. Починиоце су ухватили, а родитељи се нису много тангирали.
Нешто касније, два мортус пијана Руса потукла су се крај базена. На несрећу, особље их је раздвојило пре него што су успели да се озбиљније повреде. Гледао сам с терасе иначе бих им радо помогао да један другом начине непоправљиву штету.
Јер...
Руси су говна!
 

Алања, дан тринаести.
Руси су говна.
Турци важе за прљав народ. Срби су склони да своју аљкавост и прљавост вежу управо за "500 година под Турцима".
Па ипак, летујем у Турској већ 6 година и никад, али никад, нисам имао замерке на чистоћу. Иако сам тешка пицајзла и хигијеничар.
Собе у хотелу се свакодневно перу, али буквално. Као и ходници, лоби, лифтови, степеништа, ресторан... Плаже се чисте и равнају сваке ноћи. На улицама нема ђубрета, нити ко пљује. Јавни тоалети су као апотеке, увек неко риба. Једина замерка је да има псећег измета, власници то не скупљају.
Са друге стане, Русе бије глас да су уредни и дотерани. Јесу, бар док се не усвиње од вотке. Жене им на плажу иду под пуном шминком. А онда на тој истој плажи оставе толику гомилу ђубрета да је и ову децу срамота. И у ресторану: Руси прљају, Турци рибају за њима.
Срби, какви год да су, много више воде рачуна о свом отпаду.
Турци обожавају децу и поклањају им велику пажњу.
Као и Срби, уосталом. Руси су у стању да оставе сопствено дете да урла сатима у ресторану или на плажи, и да свима скаче по живцима.
Турци су тих народ (генерално - мада имају и они буздоване), који прича брзо. Руси причају полагано, али гласно. Срби причају брзо, гласно и баронишу. Јебига.
Турци једу умерено, лагану храну, и не пију. Руси се преждеравају, сипају и више него што могу да поједу, носе храну на плажу кршећи забрану, и перманентно су узверени од алкохола. И Срби ждеру као да никад неће окусити више ништа, али ја овде не видех пијаног Србина.
Турци умеју да буду нападни и напорни кад нуде неку робу или услугу. Али знају кад треба да стану. Руси ту границу немају, сем песнице у нос. Срби... серу, бусају се, баронишу, али стану негде код те граничне линије на носу
И тако... Наш боравак овде се ближи крају. После 14 дана.Сутра нас чека аеродром у Анталији. Лепа, велика, прегледна, чиста и с укусом уређена грађевина са три терминала.
Све у свему, провели смо се сјајно. Имали смо дивне, пожртвоване и одговорне домаћине, који су све чинили да нам удовоље. Упркос и без обзира на Русе. Они су били само фолклорни детаљ, да се забавимо у паузама сунчања и купања.
Ипак, основни утисак стоји:
Руси су говна!