ANĐEO S NEBA, ĐAVO NA ZEMLJI

Sa stanovišta (nikadprebrojanog) broja žrtava dvoipomesečnog zločinačkog poduhvata država NATO i EU i njihovih porodica, razorene infrastrukture Srbije, uništene privrede i izgubljenih radnih mesta, 13 godina od početka ubilačkog pohoda SAD i njihovih satrapa nije dug period.

Da se razumemo: masakr civila nazivam genocidom, a razaranje zemlje kriminalnim činom, bez obzira na činjenicu što je u tom momentu na Dedinju stolovao Slobodan Milošević. Možda baš zbog svog stava prema njemu i njegovom režimu, i svega što sam zbog tog prolazio, i imam više prava da one koji su, navodno, kažnjavali njegov režim, nazovem mafijaškim ubicama.

Šta god da bilo opravdanje ili razlog, nisu dovoljno ni veliki ni ozbiljni, kada se pogledaju dečiji grobovi tad nastali.

Pravnici bi to nazvali sklonošću ka vršenju krivičnih dela, ali, zaista, kakav argument može da se uputi kontra mog stava, ako se zna da je ista družina, prosto zato što ima moć gole, brutalne sile, mimo bilo kakvih normi svetskog poretka, delila "pravdu" i u Avganistanu, Iraku, Libiji... Tim pre, što je sada već sasvim jasno da su ti zločini izvršeni na osnovu argumentacije pronađene u falsifikovanim činjenicama! Zašto onda ista takva sila nije upotrebljena nad Izraelom ili Turskom, na primer, ili u mnogim državama Afrike ili Južne Amerike, gde su takođe kršena ljudska prava ili izvršavani teški zločini? Odgovor je jasan: interes.

Otuda gađenje koje osećam prema SAD i njihovim evropskim saveznicima, njihovom bezobrazluku i siledžijstvu, ne mogu i ne želim da prikrivam. Bespomoćan kao pojedinac, stanovnik države bespomoćne kao države, ljudskim i moralnim vrednostima sprečen da uzvratim na način na koji zločinci jedino zaslužuju i koji razumeju - preostaje mi samo da se nadam da će Bog, priroda, ili pripadnici nekih nacija sa daleko izraženijim osećanjem rodoljublja i ljudske i nacionalne časti i potrebnom dozom fanatizma, i Sjedinjenim Državama i njihovim kućnim ljubimcima pokazati da svaka batina ima dva kraja.

Elem, činjenica je da je masovno ubistvo i masivno nanošenje štete, koje je tokom 1999. izvršio NATO u Srbiji, težak zločin, za koji bi neko trebalo da odgovara. Naravno, neće odgovarati niko, jer je služinčad, koju je Ambasada SAD postavila da vrši dužnosti predsednika i Vlade Srbije, povukla tužbe, koje bi makar formalno, makar i bez ikakvih izgleda na uspeh u teško marginalizovanom i politizovanom svetskom pravosudnom sistemu, značile da se ne mirimo sa razaranjem naše države i masakriranjem naše nejači.

Na žalost, dovoljno je da jedna država na ključnim pozicijama ima jednog bednog samoreklamera - pozera i jednu kućnu pomoćnicu - slinu, a da izvršne funkcije drži žuto-crvena kriminalna družina u sprezi sa sumnjivo obogaćenim "tajkunima", da od svega toga ne bude ništa.

I što je još crnje: da se ta ljiga, kojoj je važnije što ga porede sa holivudskim glumcem, nego dostojanstvo i boljitak sopstvenog naroda - izruga svim nevino stradalima i njihovim porodicama, tvrdeći sada, usred predizborne kampanje, da je agresija NATO na SRJ bila zločin? Pa ako je to bio zločin, zašto si, smradu, povukao tužbe protiv zločinaca? Da bi mogao slobodno da odlaziš tim istim zločincima na uvlačenje u dupe? Ko ti je dao pravo na to? Ili tvoje gazde, tada, nisu izvršile zločin, a sada, kad gladnom, u pojam ubijenom, osiromašenom, besposlenom, razočaranom, beznadnom narodu nemaš da ponudiš ništa više od stalnog povlačenja za lik i delo odavno mrtvog Đinđića - to odjedanput postaje zločin, u nadi da narod, sklon samoobmanjivanju na osnovu krupnih reči, više neće primećivati tvoju, i krivicu tvoje kriminalne organizacije, već krivicu nekog spolja?

Ovako ispada da nas je s neba, fizički, ubijao "milosrdni anđeo", a da našu čast, dostojanstvo, ponos, samoljublje, budućnost... ubija ovozemaljski đavo, kome ja "anđeo" - ubeđen sam: ne nehotice i ne bez plana - otvorio vrata za to.

IZBORI SE ZA IZBOR

Zbunio sam vas naslovom, priznajte. Ovako glup naslov, međutim, sasvim dolikuje perpetuum mobile opservaciji posle koje nećete biti nimalo pametniji, kao što nisam ni ja, iako o svemu razmišljam već mesecima.

Elem, spremaju nam se izbori, za Đurđevdan. Vole naši diktatori da gađaju verske praznike, to ti je. Onaj pre glasanja turao za Nikoljdan... Samo da još Maneken, kao, preseče da li će o istom trošku raspisati i predsedničke. Da napaćena Srbija uštedi. Cvrc Milojka, što bi rekao onaj čijem liku se Maneken potajno divi i čija kopija želi da postane. Ove narandžaste štetočine su toliko raskućile, neslućeno potrošile, nemerljivo upropastile i konačno nikadznano nas zadužile, da mi priča o uštedi glede predsedničkih izbora izgleda ovako: "Četiri godine smo urinirali po vama (Jelena Trivan nije morala čak ni da čučne), a sad tražimo kantu za smeće da u nju, a ne na vas, bacimo guz papir kojim smo se brisnuli".

Dakle, kera ne laje zbog sela. Kera kevće jer mu se osladilo omašćivanje brka na Andrićevom vencu, pa hoće da se još jedared dočepa svog opijata, dok još ima kakvu-takvu šansu za to. Jer, sada Srbadiji, zaluđenoj latino, turskim i indijskim serijama, Grand paradama, Đoranjima žene i ostalim "rijaliti" sranjima... ceni da još može da proda ideju kako ćemo uskoro, za tričavih desetak godina, u EU (i da to, jelte, rešava sve naše probleme) i kako je blagostanje uz Fijat tu iza ćoška, samo rukom da manemo... Dodajmo tom spisku izbornih aduta i večitu vaginalnu zahvalnost jer je pomilovao Lauševića, a nekako se u pravo vreme namestila i godišnjica Zoranovog ubistva (s čim u vezi je ispitivana svačija uloga sem Bokina, interesantno), što se uvek lepo može iskoristiti u rejting svrhe i onda mirno zaboraviti.

Već koliko za pola godine, kad narandžasta opsena krene da se raspada, kad počnu masovna otpuštanja, zatvaranja preduzeća, kad stanu penzije, kad počnu prave nestašice, a za ono čega ima zalepe monopolske cene... biće mnogo teže uzeti mandat na šarenu lažu i žuljanje dupeta u kombajnu. A ostao je još jedan mandat, red je da se iskoristi, pre nego se palica preda Đilasu.

E sad, ponešen uspehom vođe čopora, na čije je lupanje šakom o astal, dvared, više od polovine žena u Srbiji doživelo orgazam (izmereno by Šaper; Krle - kako Tanjug javlja - nije bio tako srećan), oglasio se i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima. Vratio se očas u slavne devedesete svoje banditske organizacije, bacio se u "militari luk", cimnuo koju da dobije na hrabrosti i žestini, i napao na Vođu čopora lično. Računica jasna. Klimakterične dame željne orgazma uz stisak vratnih žila, napaljeni JNA i ravnogorski kafanski ratnici, ČakNoris klinci i navijači... Oni, bre, vole kad je to tako grubo, muški, energično, kad nemaš zenta čak ni Local Kluniju da saspeš u brk, iako uvek može da te upita "a koferče, a koferče"...

I to bi bila tako lepa standardnosrpska predizborna bajka, da nije surove istine. Sve je to lepo dogovoreno na kanabetu. Istom onom, o kom su drugari s B92 onomad sa sprdnjom pisali, kad na jednom njegovom kraju nije sedeo njihov protegee. Dakle: glasno "ploooop" koje se čulo kad su BoTa i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima izvadili jedan drugom jezik iz uveta, u stvari, samo je predstava. Još jedan rialiti šou.

I što je najbitnije: cela ova predstava (i dalje) je u svrhu poentiranja na parlamentarnim izborima. BoTa i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima ne "gađaju" istu ciljnu grupu. I tu je poenta. Mali Sloba time može da pokupi samo neke zalutale i obezglavljene vadikale i neke naprednjake nedovoljno definisanog seksualno-političkog identiteta. Što će reći: možda i pokupi Vjericu Radetu kod Plavog mosta, ali će Trivanka uprkos tome ipak ući u Klunijev "audi" iako je svesna da će joj tu dildo biti neophodan alat.

I sad, nu muke. Za koga glasati? I da li uopšte glasati? Odgovor je: ne znam! Meni nekako liči na ono - šta god uradiš, jedno kajanje ti ne gine. Pre 11 godina imali smo izbor, negde videli soluciju, bolje rešenje... Sad... Sad zaista verujem da će biti "Sjaši Kurta da uzjaši Murta". Jer među njima postoji pakt o nenapadanju, crvena granica koja se ne sme preći. Za ove narandžaste znamo kakvi su, želimo im ne samo da siđu sa vlasti, već dugogodišnje robije... Ali, nema nagoveštaja da su oni drugi sposobni, pošteni, autoritarni, diplomate, ugledni, sa znanjem, idejama... Uostalom, i oni su imali priliku da se pokažu, i "pokazali" su se. A rešenje nije ni ignorisanje glasanja ili poništavanje listića, jer će tako naš glas opet - ali posredno - doći tamo gde ne želimo.

Pa, ako imate ideju šta raditi, javite. Rado ću saslušati predloge. I uraditi po svome. To je ovde popularno.

U ZEMLJI SNEGA, BLATA I VODE...

Nije, naravno, slučajno što rabim naslov čije su varijacije ovih dana popularne bezmalo kao prilagođavanje onog "Godina prođe, dan nikad".

U zemlji Srbiji, u kojoj je normalno da predsednik zarad predizborne kampanje uzme lopatu u ruke i "razgrće" smetove (nešto je slično radio i s onim kombajnom onomad, sećamo se) umesto da radi svoj posao, sasvim je normalno i da se neka, čak i uspešna, jezička igra siluje do obesmišljenja.

Kakve to veze ima? Čitaj dalje!

Sneg je okovao Srbiju. Ceo mesec, pa i nešto više, jug Srbije je bio zatrpan, i tako ostajao sve dok - na sreću po jug - sneg nije zavejao i Beograd. Dobro, dobro. Bio je to rekordno visok sneg. Komunalci, tradicionalno iznenađeni i zatečeni snegom usred zime, iz godine u godinu modernije opremljeni i bolje snabdeveni, malo se nisu snašli, zakazala je moderna oprema, zafalilo je još u avgustu pripremljenih sredstava, pa je moralo da se proglasi vanredno stanje. Kako inače da se naše vrle mudre političke glave, dični kreatori naše svetle budućnosti, ponosito kreću ulicama uz zvuk sirene i svetla rotacije, jer ih bez toga, avaj, niko ne primećuje?

I kao u bezmalo svakoj aktivnosti našoj, tako je i čišćenje snega izgledalo poput prebacivanja iz šupljeg u prazno. Pominjaću komunalce, naravno, jer po pravilu u ovoj državi puca po onima koji za mizernu platu rade kao konji. Dok su čistili ulice, između kolovoza i trotoara stvarali su snežno-ledene barikade (barikade? Svaka sličnost je slučajna!), zatvarajući parking mesta i prilaze pešačkim prelazima. Sa druge strane, te barikade su uvećavali revnosni građani, koji su čistili trotoare.

Kad ono - ali međutim! Kako nas Srbe, nebeski narod, sve vreba sa neba, tako su nas sačekale - ledenice. Da ne nastrada ona nesrećna žena, nikome od Onih-koji-u-naše-ime-razmišljaju ne bi palo na pamet da ledenice padaju, i mogu da ubiju ili povrede. Nije ni čudo, doduše, što im nije padalo na pamet, kad su zauzeti razmišljanjima o lepotama svojih postignuća zvanim Most na Adi, Bus pljus, i slično. Elem: ledenice padaju, trotoari su ograđeni, pešaci bi išli kolovozom, ali do njega ne mogu zbog barikada. Ko vam je kriv, Srbi, marvo, kad usred ovog žutog blagostanja niste naučili da letite, ili bar levitirate?

Elem, poče sneg da se topi, krete led po rekama da lomi sirotinjske barke i epicentar moderne srpske kulture - splavove. Srbija, naravno, nema ledolomce, nego mora da ih iznajmi od Huna, što negde i ima logike, jer je besmisleno držati takvu skupu lađu, koja će raditi jednom u 30 godina. Ali, onda spozansmo da ledolomca ipak imamo, ali da nije neki, pa ne sme u debeo led, a možda i nije (pravi) ledolomac, pa mu dva sabrata idu kao pripomoć.

Led na vodi, na zemlji blato. Srbin je čudan stvor. Umesto da pređe desetak metara do asfaltiranog pešačkog prelaza, on hrabro gaca po poluzaleđeno-bljuzgavom tlu, na kome se očas okliznuti i pasti pod nečiji auto. Osobito su mi drage naše vrle dame, koje to isto čine obuvene u 12 cm štiklica i dugačku bundu od neke nesrećne životinje. E pa bvaćo Svbi i sestve Svpkinje, kad volite blato, ovaj vozač ovde će vam pripomoći rado: kad god ugledam takvog optimistu, ja dodam gas. Pa nek trči u blato. Može i da grokće tom prilikom, priliči mu.

Gde nema blata, ima bara. Naši putari su operisani od reči "ravno" (isto kao zidari od libele), pa su na mnogo mesta na kolovozu ostavili udubljenja pogodna da se ispune vodom i nastane divnim stvorenjima poput planktona. Da je tako samo na kolovozu... Takvi su i trotoari. I šta će ono siroče na autobuskoj stanici da radi, spreda voda, odozad voda, a neko mu projuri u punoj brzini? Tuširanjeeee... Ili onaj što izlazi iz poluraspadnutog autobusa sa superekstramodernim Bus plus sistemom: zakorači iz busa u - pljus!

A gde je mnogo vode, tu su i poplave, zar ne? Mada, neće biti poplava, rekoše nadležni. Sem ako nas topljenje "santica" od 20-ak kilometara i prosečnih 2 metra snega ponovo ne iznenadi.

I tako, i to je Srbija.
Nije samo Boka sa lopatom. Mislim, OK su mi negde i Boka i lopata, samo volim da ih zamišljam u malo drugačijem...hmmm... rasporedu dužnosti, recimo.
Ni (samo) Borko, u kuknjavi što ga zli šiptari miniraju i pišu pismo protiv našeg ulaska u Jevropu. Borkić, pile, da ti dam jedan savet. Jednog Šošona stavi za sto, ugosti ga i počasti najbolje što možeš. Drugog stavi ispod stola, i pritisni ga nogom za vrat. I budi siguran da ti obojica isto misle.
Nije Srbija (samo) ni muka sa ubogom Anđelinom i još jednim vrhunskim remekdelom američke kinematografije... Ajte, molim vas. Pa kom Srbinu - osim Boška Jakovljevića, dakako - bi ona onako žgoljava i suvorepa, mogla da se dopadne?

Srbija su i ove naše svakodnevne i običnoljudske stvari. Iste one zbog kojih popriličan broj Srba želi da pobegne iz zemlje, a ogromna većina bi da utekne i iz svoje kože.

BLJUTAVI OČAJ MAFIJE

Da nam već ne puca dobrano preko kičme; da posledice nisu tako ozbiljne; da naša deca, deca naše dece i unuci naše dece neće vraćati dugove; da Srbija nije licem u blatu; da nije budzašto dato sve što iole vredi, a šta su sticale generacije; da država nije u stanju raspada i pred bankrotom; da se belosvetska politička fukara nama ne poigrava kao sa jo-jo-om... e, da nije svega toga, mi bi se danas slatko smejali.

Ovako, kada pogledamo skorašnje i najnovije poteze narandžaste koalicije, kukanje se čini mnogo prikladnijom emocijom.

U očajničkom nastojanju da svojoj Demokratskoj bandi obezbedi još jedan mandat za drpanje, otimačinu, uništavanje, lično bogaćenje, nameštanje poslova rodbini i prijateljima... Boris Veličanstveni najpre je iskoristio genitalnu uspaljenost dela ženskog biračkog tela i hormonalni disbalans dela muških birača, i dvostrukom ubici podario oprost. Jer, ipak, žrtve su samo Crnogorci, dakle, niža rasa, i, kako je to nama mudro objasnila Sneki Superior, čija je jedina kvalifikacija za funkciju to što je bila ljubavnica Vladana Batića - dovoljno je odležao.

Onda su Borisu spin majstori priopćili da je i to malo, jer - zamislite - ima još dosta Srba koji ne razmišljaju genitalijama i testosteronom, već veruju da je ubistvo - ubistvo, i da treba da bude kažnjeno višegodišnjom robijom. Možda baš zato što deci na treba davati primer da je nešto ružno dozvoljeno na osnovu zanimanja/statusa/veza izvršioca. I tada je Boka posegao za nacionalnom ikonom: nemamo, jelte, baš mnogo toga pozitivnog u čemu smo prvi u svetu, pa je Nole Đoković pravi izbor. Čoveka koga većina Srbalja vrednuje više od vojske i SPC (pojedinačno, najpozitivnijim institucijama u nas, po istraživanjima javnog mnenja) zajedno, valja nagraditi ordenom. Iako ovaj momak nije završio karijeru, i nadam se da se to neće skoro dogoditi, Maneken je odlučio da ga odlikuje, što bi kao čin ipak više priličilo rekapitulaciji jednog sportskog života. Ali, izbori su za tri meseca, rejtinzi su minorni, nema toga šta se ne sme zgaziti i šta ne treba upropastiti, samo da bi se mafijaška vlast održala.

A pošto nema Maneken Boka ekskluzivno pravo na prizemnu manipulaciju, tome su odmah pribegli i njegovi koalicioni partneri. Motiv je, naravno, isti.

Najpre je Onaj-kome-ne-treba-dozvoliti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima otrčao da dvostrukom ubici ponese pasoš Srbije na noge. Osim što je jednom Miloševićevom brabonjku svakako čast da ubici stisne ruku, jer, ipak su stasali u istom miljeu, valja iskoristiti masturbatorsku pomamu u delu biračkog tela, u nadi da će se ovajditi za koju mrvicu obožavanja i novu šansu da kreatori najveće nesreće Srba u 20. veku opet vode policiju kojom su pre samo desetak godina prebijali Srbe željne boljeg i poštenog života, ili da u "Srbijagasu" zapošljavaju sinove i ćerke ubica koje su zadužile Miloševićev režim, ili da prerokoka grade uz bogatu proviziju od firmi kojima su poverili izgradnju...

Onda je Arkanov barjaktar i batinaš na voštanu figuru Luisa Figa u natprirodnoj veličini, nalepio natpis "Novak Đoković", kako bi preuzimanjem barjaka obožavanja nacionalonog teniskog idola, svojoj kriminalnoj organizaciji obezbedio još koji procenat biračkog tela, a time i učešće u krčmenju ovo sirotinje što je od Srbije ostalo i u narednom četvorogodišnjem mandatu.

Naravno, ja sam siguran da će sveprisutni Boka, čim oseti - nedajBože - da nam u nekom momentu neće iskočiti iz frižidera, ili da postoji pretnja da neka druga hajdučija preuzme mafijaške poslove DS, pomilovati i Legiju, Luku, Budalu (što me naravno dovede do sugestije Šaperu end kompani za predizbornu parolu: "Borise, pomiluj budalu!")... Mislim da sada više ne postoji ružan, zao, podmukao, nemoralan, nečovečan... čin za kojim ovaj bolesni kompleksaš neće posegnuti samo da bi se Demokratska banda održala na vlasti i/ili sakrila kriminalne radnje kojima se bavila prethodnih godina.

Okreni-obrni, svako govno smrdi i svako je u nekoj nijansi žute. Primesa crvene samo pojačava utisak bolesnog.