ANĐEO S NEBA, ĐAVO NA ZEMLJI

Sa stanovišta (nikadprebrojanog) broja žrtava dvoipomesečnog zločinačkog poduhvata država NATO i EU i njihovih porodica, razorene infrastrukture Srbije, uništene privrede i izgubljenih radnih mesta, 13 godina od početka ubilačkog pohoda SAD i njihovih satrapa nije dug period.

Da se razumemo: masakr civila nazivam genocidom, a razaranje zemlje kriminalnim činom, bez obzira na činjenicu što je u tom momentu na Dedinju stolovao Slobodan Milošević. Možda baš zbog svog stava prema njemu i njegovom režimu, i svega što sam zbog tog prolazio, i imam više prava da one koji su, navodno, kažnjavali njegov režim, nazovem mafijaškim ubicama.

Šta god da bilo opravdanje ili razlog, nisu dovoljno ni veliki ni ozbiljni, kada se pogledaju dečiji grobovi tad nastali.

Pravnici bi to nazvali sklonošću ka vršenju krivičnih dela, ali, zaista, kakav argument može da se uputi kontra mog stava, ako se zna da je ista družina, prosto zato što ima moć gole, brutalne sile, mimo bilo kakvih normi svetskog poretka, delila "pravdu" i u Avganistanu, Iraku, Libiji... Tim pre, što je sada već sasvim jasno da su ti zločini izvršeni na osnovu argumentacije pronađene u falsifikovanim činjenicama! Zašto onda ista takva sila nije upotrebljena nad Izraelom ili Turskom, na primer, ili u mnogim državama Afrike ili Južne Amerike, gde su takođe kršena ljudska prava ili izvršavani teški zločini? Odgovor je jasan: interes.

Otuda gađenje koje osećam prema SAD i njihovim evropskim saveznicima, njihovom bezobrazluku i siledžijstvu, ne mogu i ne želim da prikrivam. Bespomoćan kao pojedinac, stanovnik države bespomoćne kao države, ljudskim i moralnim vrednostima sprečen da uzvratim na način na koji zločinci jedino zaslužuju i koji razumeju - preostaje mi samo da se nadam da će Bog, priroda, ili pripadnici nekih nacija sa daleko izraženijim osećanjem rodoljublja i ljudske i nacionalne časti i potrebnom dozom fanatizma, i Sjedinjenim Državama i njihovim kućnim ljubimcima pokazati da svaka batina ima dva kraja.

Elem, činjenica je da je masovno ubistvo i masivno nanošenje štete, koje je tokom 1999. izvršio NATO u Srbiji, težak zločin, za koji bi neko trebalo da odgovara. Naravno, neće odgovarati niko, jer je služinčad, koju je Ambasada SAD postavila da vrši dužnosti predsednika i Vlade Srbije, povukla tužbe, koje bi makar formalno, makar i bez ikakvih izgleda na uspeh u teško marginalizovanom i politizovanom svetskom pravosudnom sistemu, značile da se ne mirimo sa razaranjem naše države i masakriranjem naše nejači.

Na žalost, dovoljno je da jedna država na ključnim pozicijama ima jednog bednog samoreklamera - pozera i jednu kućnu pomoćnicu - slinu, a da izvršne funkcije drži žuto-crvena kriminalna družina u sprezi sa sumnjivo obogaćenim "tajkunima", da od svega toga ne bude ništa.

I što je još crnje: da se ta ljiga, kojoj je važnije što ga porede sa holivudskim glumcem, nego dostojanstvo i boljitak sopstvenog naroda - izruga svim nevino stradalima i njihovim porodicama, tvrdeći sada, usred predizborne kampanje, da je agresija NATO na SRJ bila zločin? Pa ako je to bio zločin, zašto si, smradu, povukao tužbe protiv zločinaca? Da bi mogao slobodno da odlaziš tim istim zločincima na uvlačenje u dupe? Ko ti je dao pravo na to? Ili tvoje gazde, tada, nisu izvršile zločin, a sada, kad gladnom, u pojam ubijenom, osiromašenom, besposlenom, razočaranom, beznadnom narodu nemaš da ponudiš ništa više od stalnog povlačenja za lik i delo odavno mrtvog Đinđića - to odjedanput postaje zločin, u nadi da narod, sklon samoobmanjivanju na osnovu krupnih reči, više neće primećivati tvoju, i krivicu tvoje kriminalne organizacije, već krivicu nekog spolja?

Ovako ispada da nas je s neba, fizički, ubijao "milosrdni anđeo", a da našu čast, dostojanstvo, ponos, samoljublje, budućnost... ubija ovozemaljski đavo, kome ja "anđeo" - ubeđen sam: ne nehotice i ne bez plana - otvorio vrata za to.

IZBORI SE ZA IZBOR

Zbunio sam vas naslovom, priznajte. Ovako glup naslov, međutim, sasvim dolikuje perpetuum mobile opservaciji posle koje nećete biti nimalo pametniji, kao što nisam ni ja, iako o svemu razmišljam već mesecima.

Elem, spremaju nam se izbori, za Đurđevdan. Vole naši diktatori da gađaju verske praznike, to ti je. Onaj pre glasanja turao za Nikoljdan... Samo da još Maneken, kao, preseče da li će o istom trošku raspisati i predsedničke. Da napaćena Srbija uštedi. Cvrc Milojka, što bi rekao onaj čijem liku se Maneken potajno divi i čija kopija želi da postane. Ove narandžaste štetočine su toliko raskućile, neslućeno potrošile, nemerljivo upropastile i konačno nikadznano nas zadužile, da mi priča o uštedi glede predsedničkih izbora izgleda ovako: "Četiri godine smo urinirali po vama (Jelena Trivan nije morala čak ni da čučne), a sad tražimo kantu za smeće da u nju, a ne na vas, bacimo guz papir kojim smo se brisnuli".

Dakle, kera ne laje zbog sela. Kera kevće jer mu se osladilo omašćivanje brka na Andrićevom vencu, pa hoće da se još jedared dočepa svog opijata, dok još ima kakvu-takvu šansu za to. Jer, sada Srbadiji, zaluđenoj latino, turskim i indijskim serijama, Grand paradama, Đoranjima žene i ostalim "rijaliti" sranjima... ceni da još može da proda ideju kako ćemo uskoro, za tričavih desetak godina, u EU (i da to, jelte, rešava sve naše probleme) i kako je blagostanje uz Fijat tu iza ćoška, samo rukom da manemo... Dodajmo tom spisku izbornih aduta i večitu vaginalnu zahvalnost jer je pomilovao Lauševića, a nekako se u pravo vreme namestila i godišnjica Zoranovog ubistva (s čim u vezi je ispitivana svačija uloga sem Bokina, interesantno), što se uvek lepo može iskoristiti u rejting svrhe i onda mirno zaboraviti.

Već koliko za pola godine, kad narandžasta opsena krene da se raspada, kad počnu masovna otpuštanja, zatvaranja preduzeća, kad stanu penzije, kad počnu prave nestašice, a za ono čega ima zalepe monopolske cene... biće mnogo teže uzeti mandat na šarenu lažu i žuljanje dupeta u kombajnu. A ostao je još jedan mandat, red je da se iskoristi, pre nego se palica preda Đilasu.

E sad, ponešen uspehom vođe čopora, na čije je lupanje šakom o astal, dvared, više od polovine žena u Srbiji doživelo orgazam (izmereno by Šaper; Krle - kako Tanjug javlja - nije bio tako srećan), oglasio se i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima. Vratio se očas u slavne devedesete svoje banditske organizacije, bacio se u "militari luk", cimnuo koju da dobije na hrabrosti i žestini, i napao na Vođu čopora lično. Računica jasna. Klimakterične dame željne orgazma uz stisak vratnih žila, napaljeni JNA i ravnogorski kafanski ratnici, ČakNoris klinci i navijači... Oni, bre, vole kad je to tako grubo, muški, energično, kad nemaš zenta čak ni Local Kluniju da saspeš u brk, iako uvek može da te upita "a koferče, a koferče"...

I to bi bila tako lepa standardnosrpska predizborna bajka, da nije surove istine. Sve je to lepo dogovoreno na kanabetu. Istom onom, o kom su drugari s B92 onomad sa sprdnjom pisali, kad na jednom njegovom kraju nije sedeo njihov protegee. Dakle: glasno "ploooop" koje se čulo kad su BoTa i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima izvadili jedan drugom jezik iz uveta, u stvari, samo je predstava. Još jedan rialiti šou.

I što je najbitnije: cela ova predstava (i dalje) je u svrhu poentiranja na parlamentarnim izborima. BoTa i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima ne "gađaju" istu ciljnu grupu. I tu je poenta. Mali Sloba time može da pokupi samo neke zalutale i obezglavljene vadikale i neke naprednjake nedovoljno definisanog seksualno-političkog identiteta. Što će reći: možda i pokupi Vjericu Radetu kod Plavog mosta, ali će Trivanka uprkos tome ipak ući u Klunijev "audi" iako je svesna da će joj tu dildo biti neophodan alat.

I sad, nu muke. Za koga glasati? I da li uopšte glasati? Odgovor je: ne znam! Meni nekako liči na ono - šta god uradiš, jedno kajanje ti ne gine. Pre 11 godina imali smo izbor, negde videli soluciju, bolje rešenje... Sad... Sad zaista verujem da će biti "Sjaši Kurta da uzjaši Murta". Jer među njima postoji pakt o nenapadanju, crvena granica koja se ne sme preći. Za ove narandžaste znamo kakvi su, želimo im ne samo da siđu sa vlasti, već dugogodišnje robije... Ali, nema nagoveštaja da su oni drugi sposobni, pošteni, autoritarni, diplomate, ugledni, sa znanjem, idejama... Uostalom, i oni su imali priliku da se pokažu, i "pokazali" su se. A rešenje nije ni ignorisanje glasanja ili poništavanje listića, jer će tako naš glas opet - ali posredno - doći tamo gde ne želimo.

Pa, ako imate ideju šta raditi, javite. Rado ću saslušati predloge. I uraditi po svome. To je ovde popularno.