U ZEMLJI SNEGA, BLATA I VODE...

Nije, naravno, slučajno što rabim naslov čije su varijacije ovih dana popularne bezmalo kao prilagođavanje onog "Godina prođe, dan nikad".

U zemlji Srbiji, u kojoj je normalno da predsednik zarad predizborne kampanje uzme lopatu u ruke i "razgrće" smetove (nešto je slično radio i s onim kombajnom onomad, sećamo se) umesto da radi svoj posao, sasvim je normalno i da se neka, čak i uspešna, jezička igra siluje do obesmišljenja.

Kakve to veze ima? Čitaj dalje!

Sneg je okovao Srbiju. Ceo mesec, pa i nešto više, jug Srbije je bio zatrpan, i tako ostajao sve dok - na sreću po jug - sneg nije zavejao i Beograd. Dobro, dobro. Bio je to rekordno visok sneg. Komunalci, tradicionalno iznenađeni i zatečeni snegom usred zime, iz godine u godinu modernije opremljeni i bolje snabdeveni, malo se nisu snašli, zakazala je moderna oprema, zafalilo je još u avgustu pripremljenih sredstava, pa je moralo da se proglasi vanredno stanje. Kako inače da se naše vrle mudre političke glave, dični kreatori naše svetle budućnosti, ponosito kreću ulicama uz zvuk sirene i svetla rotacije, jer ih bez toga, avaj, niko ne primećuje?

I kao u bezmalo svakoj aktivnosti našoj, tako je i čišćenje snega izgledalo poput prebacivanja iz šupljeg u prazno. Pominjaću komunalce, naravno, jer po pravilu u ovoj državi puca po onima koji za mizernu platu rade kao konji. Dok su čistili ulice, između kolovoza i trotoara stvarali su snežno-ledene barikade (barikade? Svaka sličnost je slučajna!), zatvarajući parking mesta i prilaze pešačkim prelazima. Sa druge strane, te barikade su uvećavali revnosni građani, koji su čistili trotoare.

Kad ono - ali međutim! Kako nas Srbe, nebeski narod, sve vreba sa neba, tako su nas sačekale - ledenice. Da ne nastrada ona nesrećna žena, nikome od Onih-koji-u-naše-ime-razmišljaju ne bi palo na pamet da ledenice padaju, i mogu da ubiju ili povrede. Nije ni čudo, doduše, što im nije padalo na pamet, kad su zauzeti razmišljanjima o lepotama svojih postignuća zvanim Most na Adi, Bus pljus, i slično. Elem: ledenice padaju, trotoari su ograđeni, pešaci bi išli kolovozom, ali do njega ne mogu zbog barikada. Ko vam je kriv, Srbi, marvo, kad usred ovog žutog blagostanja niste naučili da letite, ili bar levitirate?

Elem, poče sneg da se topi, krete led po rekama da lomi sirotinjske barke i epicentar moderne srpske kulture - splavove. Srbija, naravno, nema ledolomce, nego mora da ih iznajmi od Huna, što negde i ima logike, jer je besmisleno držati takvu skupu lađu, koja će raditi jednom u 30 godina. Ali, onda spozansmo da ledolomca ipak imamo, ali da nije neki, pa ne sme u debeo led, a možda i nije (pravi) ledolomac, pa mu dva sabrata idu kao pripomoć.

Led na vodi, na zemlji blato. Srbin je čudan stvor. Umesto da pređe desetak metara do asfaltiranog pešačkog prelaza, on hrabro gaca po poluzaleđeno-bljuzgavom tlu, na kome se očas okliznuti i pasti pod nečiji auto. Osobito su mi drage naše vrle dame, koje to isto čine obuvene u 12 cm štiklica i dugačku bundu od neke nesrećne životinje. E pa bvaćo Svbi i sestve Svpkinje, kad volite blato, ovaj vozač ovde će vam pripomoći rado: kad god ugledam takvog optimistu, ja dodam gas. Pa nek trči u blato. Može i da grokće tom prilikom, priliči mu.

Gde nema blata, ima bara. Naši putari su operisani od reči "ravno" (isto kao zidari od libele), pa su na mnogo mesta na kolovozu ostavili udubljenja pogodna da se ispune vodom i nastane divnim stvorenjima poput planktona. Da je tako samo na kolovozu... Takvi su i trotoari. I šta će ono siroče na autobuskoj stanici da radi, spreda voda, odozad voda, a neko mu projuri u punoj brzini? Tuširanjeeee... Ili onaj što izlazi iz poluraspadnutog autobusa sa superekstramodernim Bus plus sistemom: zakorači iz busa u - pljus!

A gde je mnogo vode, tu su i poplave, zar ne? Mada, neće biti poplava, rekoše nadležni. Sem ako nas topljenje "santica" od 20-ak kilometara i prosečnih 2 metra snega ponovo ne iznenadi.

I tako, i to je Srbija.
Nije samo Boka sa lopatom. Mislim, OK su mi negde i Boka i lopata, samo volim da ih zamišljam u malo drugačijem...hmmm... rasporedu dužnosti, recimo.
Ni (samo) Borko, u kuknjavi što ga zli šiptari miniraju i pišu pismo protiv našeg ulaska u Jevropu. Borkić, pile, da ti dam jedan savet. Jednog Šošona stavi za sto, ugosti ga i počasti najbolje što možeš. Drugog stavi ispod stola, i pritisni ga nogom za vrat. I budi siguran da ti obojica isto misle.
Nije Srbija (samo) ni muka sa ubogom Anđelinom i još jednim vrhunskim remekdelom američke kinematografije... Ajte, molim vas. Pa kom Srbinu - osim Boška Jakovljevića, dakako - bi ona onako žgoljava i suvorepa, mogla da se dopadne?

Srbija su i ove naše svakodnevne i običnoljudske stvari. Iste one zbog kojih popriličan broj Srba želi da pobegne iz zemlje, a ogromna većina bi da utekne i iz svoje kože.

BLJUTAVI OČAJ MAFIJE

Da nam već ne puca dobrano preko kičme; da posledice nisu tako ozbiljne; da naša deca, deca naše dece i unuci naše dece neće vraćati dugove; da Srbija nije licem u blatu; da nije budzašto dato sve što iole vredi, a šta su sticale generacije; da država nije u stanju raspada i pred bankrotom; da se belosvetska politička fukara nama ne poigrava kao sa jo-jo-om... e, da nije svega toga, mi bi se danas slatko smejali.

Ovako, kada pogledamo skorašnje i najnovije poteze narandžaste koalicije, kukanje se čini mnogo prikladnijom emocijom.

U očajničkom nastojanju da svojoj Demokratskoj bandi obezbedi još jedan mandat za drpanje, otimačinu, uništavanje, lično bogaćenje, nameštanje poslova rodbini i prijateljima... Boris Veličanstveni najpre je iskoristio genitalnu uspaljenost dela ženskog biračkog tela i hormonalni disbalans dela muških birača, i dvostrukom ubici podario oprost. Jer, ipak, žrtve su samo Crnogorci, dakle, niža rasa, i, kako je to nama mudro objasnila Sneki Superior, čija je jedina kvalifikacija za funkciju to što je bila ljubavnica Vladana Batića - dovoljno je odležao.

Onda su Borisu spin majstori priopćili da je i to malo, jer - zamislite - ima još dosta Srba koji ne razmišljaju genitalijama i testosteronom, već veruju da je ubistvo - ubistvo, i da treba da bude kažnjeno višegodišnjom robijom. Možda baš zato što deci na treba davati primer da je nešto ružno dozvoljeno na osnovu zanimanja/statusa/veza izvršioca. I tada je Boka posegao za nacionalnom ikonom: nemamo, jelte, baš mnogo toga pozitivnog u čemu smo prvi u svetu, pa je Nole Đoković pravi izbor. Čoveka koga većina Srbalja vrednuje više od vojske i SPC (pojedinačno, najpozitivnijim institucijama u nas, po istraživanjima javnog mnenja) zajedno, valja nagraditi ordenom. Iako ovaj momak nije završio karijeru, i nadam se da se to neće skoro dogoditi, Maneken je odlučio da ga odlikuje, što bi kao čin ipak više priličilo rekapitulaciji jednog sportskog života. Ali, izbori su za tri meseca, rejtinzi su minorni, nema toga šta se ne sme zgaziti i šta ne treba upropastiti, samo da bi se mafijaška vlast održala.

A pošto nema Maneken Boka ekskluzivno pravo na prizemnu manipulaciju, tome su odmah pribegli i njegovi koalicioni partneri. Motiv je, naravno, isti.

Najpre je Onaj-kome-ne-treba-dozvoliti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima otrčao da dvostrukom ubici ponese pasoš Srbije na noge. Osim što je jednom Miloševićevom brabonjku svakako čast da ubici stisne ruku, jer, ipak su stasali u istom miljeu, valja iskoristiti masturbatorsku pomamu u delu biračkog tela, u nadi da će se ovajditi za koju mrvicu obožavanja i novu šansu da kreatori najveće nesreće Srba u 20. veku opet vode policiju kojom su pre samo desetak godina prebijali Srbe željne boljeg i poštenog života, ili da u "Srbijagasu" zapošljavaju sinove i ćerke ubica koje su zadužile Miloševićev režim, ili da prerokoka grade uz bogatu proviziju od firmi kojima su poverili izgradnju...

Onda je Arkanov barjaktar i batinaš na voštanu figuru Luisa Figa u natprirodnoj veličini, nalepio natpis "Novak Đoković", kako bi preuzimanjem barjaka obožavanja nacionalonog teniskog idola, svojoj kriminalnoj organizaciji obezbedio još koji procenat biračkog tela, a time i učešće u krčmenju ovo sirotinje što je od Srbije ostalo i u narednom četvorogodišnjem mandatu.

Naravno, ja sam siguran da će sveprisutni Boka, čim oseti - nedajBože - da nam u nekom momentu neće iskočiti iz frižidera, ili da postoji pretnja da neka druga hajdučija preuzme mafijaške poslove DS, pomilovati i Legiju, Luku, Budalu (što me naravno dovede do sugestije Šaperu end kompani za predizbornu parolu: "Borise, pomiluj budalu!")... Mislim da sada više ne postoji ružan, zao, podmukao, nemoralan, nečovečan... čin za kojim ovaj bolesni kompleksaš neće posegnuti samo da bi se Demokratska banda održala na vlasti i/ili sakrila kriminalne radnje kojima se bavila prethodnih godina.

Okreni-obrni, svako govno smrdi i svako je u nekoj nijansi žute. Primesa crvene samo pojačava utisak bolesnog.