"СРПСКА МАЈКА" И ЊЕНО РЕТАРДИРАНО ДЕТЕ

Мислим се нешто, какав ли је дил сад у питању?

Осуђена "криминалка" - криминалац женског рода - (уз чињеницу да јавност и даље верује да је добила преблагу казну због политичких веза са врхом државе), против које се и данас воде неки судски поступци, а која је, сасвим случајно, удова криминалца и ратног злочинца; један од симбола музичког и културног шунда и моралног суноврата; "трендсетерка" и "српска мајка" из некакве србијанске вукојебине; блиска пријатељица једног од симбола српске бахатости оличеног кроз жирафу;  ничимизазвано другарица из детињства актуелног премијера, који се опет магијом извукао за политичке и криминалне активности у прошлости - крештаће БЕСПЛАТНО за васколику србијанску и гостујућу популацију на дочеку Нове Године на Тргу Републике у Београду.

ОК, рећи ћете: пара несумњиво има као плеве - и од мужа је остало; и од муљавина у "Обилићу" искипело; дају ту и неки криминални пајтоси добровољно и "добровољно"; плаћа и српска стока, културно убијена у појам и морално разјебана, управо од стране ментора те исте "српске мајке"... Може, дакле, бесплатно - али, зашто?

У земљи Србији, у којој је сав животни успех сведен на заузимање политичке позиције, шењења уз колено политичара "на позицији", или изигравања супозиторије у шупку ауторитарног политчара - ништа није бесплатно. Дам ти од народне муке, да би ти мени вратио пола, па смо обоје добри... Систем управо и функционише тако да неки не морају да плате на мосту, али плаћају на ћуприји, и обрнуто.

Да ли је ово новогодишње "џабе", у ствари, враћање дуга "српске мајке" за ону благу казну, за исфорсирано одржавање "на сцени", за непрегледање имовине наслеђене од кримоса и ратног злочинца и основа њеног стицања, "хвала" за непокретање нових судских поступака?
Или се под демагошком паролом "Ђилас је опустошио Београд, нема да се плати за певање, али ми ћемо вам дочек обезбедити бесплатно" овако припрема терен за изборе? Народу, успешно баченом у потпуни очај и испод сваке линије егзистенције се, у недостатку хлеба, нуде само игре? Да мало замажемо очи пред још једним вађењем из неуспешног вођења политике и економије, упакованом у обланду "болних реформи"?

Коначно, да забијемо још један глогов колац у ово мало преосталог интелекта и разума у Србији, јер интелектуални инфериорци и морални патуљци могу да владају само заглупљеним и убијеним народом...

НОВИНАРСКО (НЕ)АУТОРСКО (НЕ)ДЕЛО

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у сарадњи са Заводом за интелектуалну својину (ЗИС) припремило измене Закона о ауторским и сродним правима, којима предвиђа да се “дневне новости и друге вести које имају карактер медијских информација” убудуће не сматрају ауторским делима!

"Сјајно" решење у склопу плана за потпуно убијање новинарства у Србији! Не знам под чијим утицајем - да ли, рецимо, новокомпонованих медијских могула, "газда" и тајкуна, који о медијима знају таман толико да им зацакле окице кад осете лаке новце, а пиша се смежура кад лова престане да пристиже; или, рецимо, новокомпонованих "уредника", којима је идеално решење да се преписивање озакони, како би мирни могли да "уштину" на платама и хонорарима и одатле финансирају сопствено алкохолисање и нерад, осим рукохватања подобних сарадница за задњице и друге екстремитете.

Море, да вам маму мамину, свима на гомилу! Бандо разбојника! Серем вам се на памет, школе које сте завршили, морал и поштење!

Новинарски (реч, глас, снимак, фотографија...) рад је оригинално ауторско дело, и сасвим је небитно колике је дужине и да ли је информација потенцијално доступна и другима који се баве истим послом.

И уместо да се форсира стварање ауторских дела - како би се ово преписивачко бављење неуких људи (који се лажно представљају као новинари) стварношћу и креирање копија за чију су поплаву заслужни само и искључиво политичари и "бизмизменови", искоренило - ради се супротно. Широм се отварају врата даљој варваризацији медијског простора, свођењу медија и информације на хипнотизерске "риалити шоу" програме и њихово препричавање, банализацији квалитетне медијске информације и обесхрабривању и дестимулисању сваког ауторског новинарства.

Ви, "господо" политичари и тајкуни, овиме у ствари желите да у срце новинарства забијете глогов колац, и тиме коначно добијете оно на чему већ дуго радите: да медији у Србији буду само ваше огласне табле и да вас не дирају,  а опозицију/конкуренцију да "закаче" само кад вама дуне и под вашим инструкцијама. Јер, сутра ће опозиција бити власт, а конкуренција партнер...

КУРЧЕВИТИ СРБИ, БЕЗ ВИЈАГРЕ

Курчевити Срби. Народ најстарији, после амеба. Народ небески. Косово 1389, и пораз који је у ствари победа. Јер је "наш херој" распорио "ону њихову пичкицу", уз девизу "кољи вола за кило меса". Јер мит.

Курчевити Срби. Њима је највећи, и увек дигнут. Јебу, па растурају, а оне само цвиле и траже још српског паламара. Ту силовања нема: она сама иште, иако то можда не зна. Буздован Краљевића Марка, који није био турски слуга и подрепаш, омиљена је српска парабола, после секире - којом кум куму није скратио живот због власти и сласти... јер кумство је, ипак светиња. И после, наравно, виљушке - јер Срби нису јели из валова, као она стока германска, већ о`ма` виљушком. Јер православци.

Курчевити Срби. Сами, против целог света, наравно - на светлој страни, поваздан. Кад год. И где год. Често, најчешће, сами, али праведни. Мученици. Чак и они који највеће српске светиње и интересе бране у Београду. Јер патике. И кад бију жене, децу  и педере. Јер мотка из раја. И кад серундају из кафане уз месиште и ракијчину. Јер мотика одвратна.

Курчевити Срби. Од свих епопеја, две су "прве међу једнакима". Косово 1389, грдно губилиште кад одоше Србљи у небеса, и Цер-Колубара-Солун (1914.-1918.), после чега Србљи жртвоваше државу за подјармљене Словенце и Хрвате, који то пак више пута врнуше ножем у леђа, а и у пределу гркљана.

А кад вијагре за курчевитост нестане...
Светле епопеје потамне. Образовање је, очигледно, страдало још раније.
На примеру једног истраживања агенције "Нина медија" за ТВ Прва (од 30. октобра до 4. новембра на узорку од 1.200 испитаника):

1. Које године је избио Први светски рат?
- 1941. вели 8,4 одсто; 1912. мисли 5,9 одсто; 1918. наводи 4,4 одсто; 1913. године - 3%! Само 44,4 одсто зна да је то 1914.година.
Није ли то ОНАЈ рат, без чијег помињања ни једно славље не почиње, за које страданије се везује свака српска судбина од почетка ХХ века наовамо, опеван у песмама и песмама (не мислим на Винавера, на пример, а и ко је тај)? Кад је почео? ЦВРЦ, ПРЦ!

2. Ко је одговоран за Први светски рат?
- "не знам" - 48,5 одсто; "појединац" - 27,7 одсто; "нека држава" - 22 одсто; "остало" - 1,9 одсто.
Уз овакво знање, врло лако је пласирати тврдњу да су одговорни Србија и Срби и да их треба перманентно кажњавати, бар наредних неколико векова. ЦВРЦ, ПРЦ!

3. Ако је појединац одговоран, ко је то?
- Гаврило Принцип (25,4 одсто); Адолф Хитлер (1,8 одсто); Франц Фердинанд (0,5 одсто). 
Мучени Гаврило јесте, сва је прилика, заср`о. Ал` што је Адолф уср`о мотку, као каплар и пуковски курир... ЦВРЦ, ПРЦ!

4. Ако је одговорна нека држава, која је?
- Аустроугарска (10,5); Немачка (5,8); Србија (1,6); Велике стране силе (1,4); Турска (1,3); Аустрија (1,3).
Добро, овде смо већ мало ближи истини. Мада, мукице Турци,  дежурни српски кривци за све лоше, надрљаше овде, ни криви ни дужни. ЦВРЦ, ПРЦ!

5. А ко је највећи српски јунак из Првог светског рата?
- "не знам" (60,9 одсто); Живојин Мишић (15 одсто); Степа Степановић (6,8); Карађорђе (3,5); остало (2,4); Гаврило Принцип (2,3); Радомир Путник (1,5); Милош Обилић (1,0 одсто); Петар Бојовић (0,9 одсто).
А и како би знали ко је највећи "првосветскоратовски" јунак, куд толико највећих јунака у јуначкој историји Срба и Србије? Тако се, некако, ушуњаше и Карађорђе (због оног "кара", гарант!) и Обилић... А можда и јесу, јер у Србаља, рат је непрекидно стање. ЦВРЦ, ПРЦ!

6. Која је историјска улога Гаврила Принципа?
- патрота (28,2 одсто); јунак (24,4 одсто); атентатор (22,7 одсто);  убица (3,2%); без одговора (19 одсто); "остало" (2,4 одсто).
Реално, овде се свака прошлост мало-мало изнова преиспитује, бели постају црни и обрнуто, све на по неколико година... ко би онда принципијелно знао ко је и шта је Принцип? ЦВРЦ, ПРЦ!



Е, моји Срби. Какви сте, колико сте образовани, колико знате и умете - добро још уопште и постојите.

ЗВЕЗДА, ПАРТИЗАН И ПОМАХНИТАЛИ "НАВИЈАЧИ"

Потпуно идиотска замена теза у случају нереда на утакмици "Ц.Звезда" - "Партизан". Кажу: "Ц.Звезда" је, као организатор, крива јер је уместо 700 редара ангажовала њих (само) 312.

Да ли сте, господо из ФСС и Полиције (ма, са било ког нивоа и из било ког органа власти), заиста толики морони или се само правите? И ако сте морони - да ли сте рођени као такви, или сте таквима постали као последица ратова 90-их?

С једне стране имате хиљаду-две (или више?) помахниталих професионалних силеџија, с једином животном мисијом (или наредбом?) да направе хаос, пребијају, изазову екцес, убију... и то им, посебно јер је "подложено" ирационалном мржњом, не представља никакав проблем; са друге стране очекујете да им се супротставе "редари", махом пензионери који цепкају карте, или некакве приватне службе обезбеђења, чији рад није законом дефинисан, и у чијем су саставу најчешће ликови истог профила као они којима треба да "изађу на црту"?!
И уза то, једино "паметно" шта имате да урадите, је да суспендујете два стадиона? Насилнике, лудаке, манијаке ће зауставити то што пир не могу да изведу на трибинама? Да, бре: ви сте заиста морони. Можда и криминализовани морони.

Господо драга, решења су много једноставнија и много ближа, него што ви то желите да покажете.

За почетак, примените законе које имамо.
За наставак, предложите строже законе.
Без неке посебне муке, можете да спречите да се на било коју утакмицу унесе мотка или пиротехника, чак и упаљач.
Без неке посебне муке можете да региструјете изгреднике и да им ускратите право да дођу и на једну спортску приредбу, макар то била и трка троколица.
Није превелик труд потребан ни да се онај ко направи било какав изгред на било ком јавном догађају (не само спортском) пошаље на 20 година тешке робије... Само треба мало построжити Кривични законик, а мислим да вам свакодневни живот даје довољно разлога за то...

И да: потпуно исти третман треба применити према силеџијама "с ове стране" спортског терена, барабама попут Миладина Ковачевића.

ЈОВАНКА И СРБИ

Могу, негде, да разумем погане мотиве што је Јованка Броз до 1990. била одстрањена из јавности, као непријатни сведок борбе за власт комунистичких подрепаша после Титове смрти.

Могу да разумем и да се у хаосу Милошевићеве Србије, од 1990. до 2000. питање где и како живи Јованка Броз никако није постављало, с обзиром на судбину свог становништва држава, које су кроз беду и смрт настајале од Титове Југославије.

Никако, међутим, не могу да разумем, да се за потоњих 13 година "демократских" режима после Милошевића, удовица покојног председника, третира на начин на који су је третирали.

То је део где не разумем. Али, иза несхватања, долази гнушање; сад, кад после њене смрти, сви који су могли да промене њену судбину лаганог гашења под тешком болести и нехуманог живота у мемљивој полусрушеној кући - крећу да се пренемажу. Да је жале. Да се утркују у емпатији.

Супер, сахранићете је негде поред Тита, у "Кући цвећа", истој оној коју сте с почетка 90-их, и почетка ваших тад опозиционих политичких каријера, хтели да откопавате и мртвог Тита (ако га тамо уопште има, сећате се?) селите на гробље.

Опраћете савест?
Могуће, јер, с обзиром да су вам образи к`о гузица, за ту работу вама је довољно неколико листића гуз-папира.

Али, мени је то све љигаво и тужно.

Да се разумемо, о Јованки Броз немам посебан став. О Титу сам имао, јер сам одрастао под утицајем деде, краљевог официра. О Јованки не, иако сам свашта о њој чуо, и доброг и (још више) лошег. И да је ратни херој, мајор, и да је дама која је Титу у свету давала посебан "шмек", и да је покондирена личка сељанка, и да је бескрупулозна...  Али, да се не бавимо гласинама, већ да препустимо историји да сабере своје оцене?

Мој "став" је - Јованка Броз је била једна заборављена, болесна бака, на чијем је примеру "демократска" Србија показала и шта је и каква је, како третира старе људе, како се односи према својој прошлости; а Срби, још једном у историји, манифестовали колико им је лако да одсеку главу ономе чије су стопе донедавно љубили, и да од обожавања искреирају мржњу или равнодушност, а не знам шта је горе.

Оно шта ме додатно љути је чињеница да је Јованка, у неку руку, персонификација лошег и недостојанственог живота огромног броја старих људи у Србији.
Што ће рећи, ако сте могли да се понашате као скотови према једној болесној баки, која је случајно била жена доживотног председника, коме сте се, неки од вас, а ваши очеви сигурно - понизно, додворашки клањали... Шта да очекује обична бака у Србији?

Имате ли појма колико обичних бака цркава у немаштини, гладно, болесно, заборављено? Или их се сетите само у време предизборне кампање, када се сетите и нас осталих, који, бар док не дођемо у дубоку старост, имамо неку снагу да се боримо за пуку егзистенцију?

САБРАНА (НЕ)ДЕЛА: ЗАШТО ЂИЛАС ЈОШ НИЈЕ УХАПШЕН?

Последњих дана набрајају се греси бившег градоначелника Београда. Ја подсећам на моје писаније из три дела, настало првих дана јула.

Зашто Ђилас још није ухапшен?
Прилози за Тужилаштво. Дан први.

Валидатори и малтретатори.

Без поштовања законске процедуре, сумњивим уговором, коме недостају битни елементи, уступио је право наплате и контроле наплате јавног превоза фирми без реалних референци. Потпуно непотребно (пословно и логички), издвојио је део послова из ресора ГСП и Дирекције за јавни превоз, и већи број људи оставио без посла, неке приморао на преквалификацију, а неке принудио да се под неповољнијим условима запосле у приватној фирми сумњивог статуса.
Да би тој фирми осигурао договорени профит (не уговорени проценат!) у процес обезбеђења наплате укључио је једну градску службу (а реално паравојну формацију Демократске странке), "Комуналну полицију", која је неретко и пребијала људе, а пошто ни то није било довољно, уследиле су класичне мафијашке претње, смањење броја возила, и додатно срозавање и овако ниског квалитета јавног превоза.
Како су се и те мере показале неефикасним, о трошку Београђана је увео додатне контроле, оптерећујући и овако потрошени буџет новим давањима, иако је посао контроле поменутим Уговорон пребачен у надлежност приватној фирми.
Иако возила нема довољно и често су технички потпуно неисправна и неусловна, суманутом одлуком да се улази само на предња врата (опет ствар наплате превоза, дакле, приватне фирме!) додатно је утицао на и овако низак квалитет јавног превоза, па је из буџета града (!) потрошио огромна средства за обележавање возила налепницама "улаз" - "излаз" (без претходне провере да ли је затамљење целог стакла на првим вратима и онемогућавање прегледности у ретровизору - безбедно; а није) и на још недотупавије налепнице "Возило са сталном контролом" (никоме нормалном није јасно шта то значи). Нико од грађана не зна ни која фирма је, ни како, ни зашто, добила тај посао обележавања.

Зашто Ђилас још није ухапшен?

***

Зашто Ђилас још није ухапшен?

Прилози за Тужилаштво. Дан други.

Трамвајем у XXII век.

"Решавајући" проблем саобраћаја у Београду, градоначелник Ђилас је:
1. Набављао аутобусе, често недовршене (пожуривале се испоруке због разних избора) и технички неадекватне (ко зна због чега; мени на памет падају разне рповизије и даривања), који због кварова веома често "испадају" из "шихти" усред шпица и који сада, после веома кратке експлоатације, изгледају као да су прошли ратиште.
2. Набавио трамваје који су - само "лепи". Иначе због својих техничких карактеристика стају на сваку већу кишу или снег, а такође не могу да савладају неке деонице београдске трамвајске мреже ("чувени" успон крај Калемегдана, Славију, Душанову улицу, Бул. Војводе Степе...), због чега се сад наврат нанос праве планови о реконструкцији тих улица.
3. "Реконструисао" улице по Београду са сумњивом логиком и неадекватном финансијском документацијом. Ушао је у легенду као "дрвосек из Булевара", мада се после грађанског протеста показало да нису морали сви платани да буду посечени; сигуран сам да би још здравих платана било сачувано да је протест потрајао. Поплочани тротоари су у највећем броју случајева изгубили изглед и функционалност још у гарантном року, па би било интересантно видети по ком су критеријуму и како извођачи добили посао.
4. Реконструисао "Газелу", али на парче. Тек сад сазнајемо да неки делови моста, забога, нису били урачунати у понуду! Доста тога урађеног такође је попустило још у гарантном року. Пошто од обећане комплетне реконструкције није било ништа, логично је питање - зашто је оно шта је урађено плаћено тако скупо?
5. Смислио план изградње Београдског "метроа", тако што се вероватно уз вечерицу и пићенце (можда у оном Дубаију?) договорио са неком француском фирмом. Иако је и лаику јасно да је метро за Београд стратешко питање и да је са становишта саобраћајне будућности једино логично градити га као класичан метро, потпуно и апсолутно независтан махом подземни систем, форсирајући невероватну журбу, изабрао је прве који су се јавили, а до сад су нам предали једино планове који суштински постоје још из доба Бранка Пешића.
6. Изградио баснословно скуп и са становишта саобраћајне хитности апсолутно непотребан Мост на Ади. Уместо прављења јефтине алтернативе "Бранковом мосту" (који је црна саобраћајна рупе посебно од кад је дата идиотска - или дебело плаћена - дозвола да се на месту ЦК направи тржни центар), на месту где није потребно градити (или не све) приступне саобраћајнице, у сред тешке економске кризе, изабрано је да се прави чудо од моста (саобраћајно потребан можда тек за 50-ак година) за који нема ни једне приступне саобраћајнице, па су и градитељске "егзибиције" са стране старог Београда додатно поскупеле посао. Да апсурд буде већи, у време власти његове странке на републичком нивоу, промењена је одлука о премошћавању Саве па је тај мост постао саобраћајно још мање потребан, а истовремено отворена потреба градње још једног моста.
7. Тротоари (посебно у Новом Београду) упропашћени одвајањем бициклистичких стаза, за чије обележавање су дате велике паре, а које се сад нити виде нити прописно користе. С друге стране, многи тротоари нису реконструисани и стоје разваљени од изградње стаза, а у многим деловима града тротоара и нема.
8. Зонирао је град за паркирање, омогућивши предузећу на чије чело перманентно доводи своје најпоузданије људе, да стиче противправну добит, јер је Уставни суд огласио доплатне карте као неуставне. Уставни суд је, наравно, заћутао када је "доплатна" карта постала "дневна" карта, иако у редовном систему наплате паркирања такву карту није могуће купити.

Зашто Ђилас још није ухапшен?

***

Зашто Ђилас још није ухапшен?
Прилози за Тужилаштво. Дан трећи.

Преко Аде до слободе

Када је, после Другог светског рата, требало повезати Београд са Земуном - јер су и друмско-трамвајски мост Краља Александра и железнички мост срушени у рату - много дилема није било. Пред нарастајућим Београдом поставио се задатак да саобраћајно и стратешки изађе на леву обалу Саве, а и земља и град били су исцрпљени и разорени ратом. Што ће рећи - без пара. Путнике су са једне на другу страну реке превозили бродови, а сви Београђани знају шта се десило са "Нишом".

Зато је изабрана најјефтинија варијанта која испуњава само критеријуме издржљивости и поузданости. На постојећим стубовима носачима срушеног друмског моста сазидано је дозлабога ружно мостовско црево. Ружно, али: сврсисходно и јефтино. Без икакве потребе да се раде тзв. "приступне саобраћајнице" и тако повећавају трошкови.

Годинама после тога, постављало се питање изградње моста који би био алтернатива том ружном, али ипак популарном "Бранковом" (названом не по самоубиству Бранка Ћопића, већ зато што је продужетак Бранкове улице). Мали, гвоздени мост, сад трамвајски, довучен још током рата негде са Тисе, и тад и сад био је неозбиљна ставка у свим плановима, због слабе пропусне моћи и никакве инфраструктурне повезаности, а "Газела" је већ предалеко.

Е, онда се појавио велики градитељ, Драган неимар Ђилас, жељан да себе стави раме уз раме са Бранком Пешићем и Живорадом Ковачевићем.

Мука је била само у томе што су њих двојица водили Београд у време релативне економске стабилности - па се ипак нису расипали новцем - а већ од 1990. године наовамо нити Београд има нормалан буџет, нити Србија здраву и одрживу привреду, нити цео свет економски развој.

Кризна времена захтевају кризне мере: учили ме још давно у економским предметима на Правном факултету. Рачунам да они који су студирали економију знају ипак нешто више од тога, али, и само логика здравог, одрживог, домаћинског вођења једне породице и старања о добробити своје деце овде може да буде од помоћи барабар као наука. Само што је домаћинство - Град, а деца - Београђани.

Елем, усред тешке економске кризе у свету, иако има повећу рупу у градском буџету, коју попуњава кредитима, иако је суштински 2/3 Београђана озбиљно сиромашно - врли нам се градоначелник досетио да постави себи споменик за живота. Изабрао је енормно скуп и кредитно врло захтеван пројекат: изградњу моста - саобраћајно недовољно оправдивог у овом тренутку, грандиозног по изгледу и цени, и другоприоритетног по локацији. Са све изградњом грађевински изузетно сложених - опет, дакле, прескупих - приступбних саобраћајница, којих нема ни са једне стране реке које спаја.

И тако, уместо преко потребне алтернативе "Бранковом мосту", са захтевом да притом буде јефтина и одржива, добили смо чудо са пилоном. На месту где неће бити од превелике користи, бар у наредних 30-ак година. Обашка што је у исто време влада, коју је водила његова странка, променила стратегију премошћавања Саве, па ће бити потребно градити још један мост. А ни тај неће бити алтернатива саобраћајно и грађевински угроженом "Бранковом". И обашка што сви планови за метро предвиђају прелазак прве линије преко Саве баш у нивоу "Бранковог" - па је ту потребно градити и метро мост. Мост на Ади има приступ за метро који ће у најбољем случају туда проћи за 20-ак година. Дакле, опет промашена инвестиција.

Београђани ни у једном моменту нису добили извештаје независних ревизора, о томе колико реално кошта тај мост, а колико приступне саобраћајнице. Ни у једном моменту није било независног мишљења о томе где треба градити мост (а требало је!) и сврсисходности локације која је изабрана, са становишта хитности и нужности, а не потреба Београда за 30 или 50 година.

Зашто Ђилас још није ухапшен?

ЗАЈЕ-СРБИ-БАНЦИ-ЈА

 

Ова држава је зајебанција.
Овај народ је зајебанција. 

Политичари нас замлаћују Косовом и Европском унијом, а да ни сами не верују да ће Косово икад више бити српско, нити да ће нас ЕУ примити у своје редове као равноправну чланицу. За то време, држава улази у зону банкрота, огроман број људи остаје без посла, а још више њих нема шта да једе. А наше премудре политичаре сваки западни трећеразредни дипломата може да позове на рапорт.

Послодавци и оно мало људи што запосле, запосле мимо закона, без пријаве, без нормалне плате, и понашају се према радницима као према робовима, јер их ни држава ни синдикати не штите. Комунална предузећа нам наплаћују услугу пре него што ће је пружити, и без обзира на њен квалитет. Порезници ти наплаћују порез, ма и на силу, чак и када ти држава у чије име и за чији рачун они наплаћују порез - дугује много више.

Лекари те лече кад желе и ако желе, често одока, а најчешће офрље. Судије суде по симпатијама, ако икад дођеш на ред за суђење. Полицајци чекају мито као обавезан вид комуникације.

Навијачи вежбају строгоћу и диктирају своје аршине понашања и државним органима и мирним људима. Гејеви мисле да је "понос" прошетати под троструким полицијским кордоном Београдом и упорно инсистирају на својој различитости уместо да проналазе сличности и тако се уклопе. Цигани могу да раде шта желе, јер ако им нешто приговориш, одмах гракну западне амбасаде и домаће НВО.

И тако редом...

Ова држава је, бре, зајебанција.
Овај народ је једна велика, исфрустрирана, болесна зајебанција.

Овде свако сваког зајебава. Зајебавају политичари, зајебавају послодавци, зајебавају комунална предузећа, зајебавају и порезници, зајебавају спортисти, певачи и старлете, зајебавају полицајци, сељаци на пијаци, зајебавају лекари, зајебавају и судије, зајебавају навијачи, зајебавају гејеви, зајебавају и остале мањине, зајебава богами и већина кад год јој се може...

Овде зајебава ко кога стигне, кад стигне, како стигне - а најчешће, најмасније што може. Толико, да ти огади живот у Србији и са Србима.

Што сам старији, више желим миран живот, а добијам супротно. Знам, ја сам се дебело зајеб`о што још 1990. нисам одавде отишао, али тако да никад више не видим ни Србију, ни Србе. Сад ми једино преостаје да свом детету не допустим да се зајебе.

КАНАЛИЗАЦИЈА У ВОДОВОДУ

Дакле, какви су бандити ови из Београдског водовода (и канализације), па то је за филм!

Данима већ у стану немам никакав притисак воде, не може казанче да се напуни, а некмоли човек да се истушира. Напишем ја ситну књигу ЈКП-у, рекох, знам да није квар, ама ако плаћам воду редовно (а заиста редовно плаћам све рачуне, све иде с трајног налога) - хоћу и да је имам редовно, да се истуширам.

Најпре ми одговоре по систему "нисмо ми неко други је": напишу ми да нисам написао да л је проблем у мени ил у целој згради, и да нисам написао јел само једна вертикала... Ако је то, веле, за унутрашње инсталације надлежан је други ЈКП.

Ок браћо Срби и сестре Српкиње, није само мој стан ни вертикала, сви на вишим спратовима имају исти проблем, а пумпе нам раде како треба. Авај, до пумпи, господо, не долази вода у оном притиску како је предвиђено.

И данас ми стиже одговор. Ситна књига, као "Рат и ми" по обиму, пише ми њихов (копи пејстујем) СЛУЖБА ЗА МАРКЕТИНГ И ИНФОРМИСАЊЕ ЈКП „ БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“... Па ми веле:
"На територији Београда данас живи 1.639.121 становника. Београдски водовод снабдева водом 13 градских општина, а то значи око 20 одсто становништва Србије. За све те људе потребно је обезбедити довољно квалитетне воде за пиће. Дужина водоводне мреже коју одржава БВК износи данас око 3.500 километара." (кога заболе за то?)

... а онда ми "решавају проблем" (копи пејстујем са све грешкама у куцању и несналажењу ћирилица - латиница) дивним ПР приопћењем за оне сам мањком мозга:

"Прозводња воде у Београдском водоводу је на задовољавајућем нивоу и нема ванредних прекида у снабдевању грађана овом основном животном намирницом. Водоводни систем је стабилан и сви капацитети нормално функционишу. Још почетком пролећа БВК је почео са припремама за предстојећи летњи период. Просечна потрошња воде у Београду износи 200-250 литара дневно по становнику. У летњем периоду, са повећањем дневних температура, знатно се повећава и потрошња воде из градског водовода. Суграђани имају повећане потребе за водом, али велика нерационална потрошња угрожава водоводни систем, а самим тим и снабдвевање свих потрошача у Београду. На овај начин угрожавају се остали суграђани и онемогућавају да и они имају довољно воде, у периоду када је она свима преко потребна.
Током летњих месеци прекиди у снабдевању грађана водом нису проузроковани исклјучењима или како то неки грађани кажу – рестрикцијама, већ исклјучиво нерационалном потрошњом или кваровима и радовима на мрежи. Са падом потрошње, цео систем се стабилизује.
Иначе, водоводни систем у Београду је пројектован да задовољи дупле и тродупле потребе за водом у односу на просечну потрошњу. Уколико се троши више од тога долази до смањења притиска и прекида водоснабдевања. Ни један систем у свету се не пројектује за веће потребе. Последњих неколико година, током лета, апелујемо путем свих медија на суграђане, како би се њихов однос према овом важном ресурсу значајно променио. Надамо се да ће свима постати јасно да само одговорним понашањем можемо да учинимо могућим заједнички живот у великом, милионском граду."

ОК, магарци! Мене заболе што неко у Београду троши "нерационално" воду, заболе ме што ви не знате да направите систем, заболе ме што су и у овом ЈКП позапошљавани све неуки лезилебовићи које заболе за свој посао, заболе ме што је лето јер је лета било (и топлијих, и дужих врућина, и кризнијих...) и ових претходних 46 година мог живота, заболе ме за сваки дегенски ПР изговор који приглупи ПР Мић Дебилић, удомљени татин синчић или мајчина ћера може да смисли.

ЈА ХОЋУ ВОДУ, јер за њу плаћам, а ВИ ХОЋЕТЕ ПАРЕ и тужите људе кад вам не плате. Е па ја вас нећу да тужим, него ћу да исчупам гркљан некој педерчини у јебеном ЈКП "Београдски водовод и канализација", јер очигледно је то једини начин да се у овој јебеној држави бандити по јавним предузећима, државној и локалној управи, натерају да обављају свој посао како треба, и да ПРВО пруже квалитетну услугу, а ОНДА траже да се за услугу плати.

БЛАТО ЗВАНО СРБИЈА

Ако још неко, којим случајем, верује да је Србија - држава, живи у тешким, халуценогеним, илузијама.
Србија је, на жалост, само дубоко корумпирана примитивна хајдучка селендра, огрезла у бахатој бирократији и тешком нераду и незнању, злоби, зависти, безобразлуку и ни на чему заснованом самољубљу.
Илузија државе Србије служи још само зато да се најнечаснији део морално дубоко посрнулог народа, бави политиком, како би за себе и генерације својих потомака, отели још мало од преостале сиротиње, који ови што се не баве политиком не знају да отму, или их у томе спречава зена преосталог морала, страх од затвора или мафијашког обрачуна у режији првих.

Елем, шта је директан повод што ово пишем?

Иако сам дете, са уредно овереном здравственом (значи, плаћени порези, доприноси и слична страња) ових дана - па и данас - водао по лекарима, данас у апотеци су ме обавестили да јој је књижица неважећа! Тачније, да НЕ ПОСТОЈИ У СИСТЕМУ! Како, људи, кад су ту исту књижицу "провлачили" и у Институту, и код логопеда, и данас у Дому здравља?

Одем до фирме, и утврдим "штос": Фонд (здравственог, курчевог, лоповског осигурања - у даљем тексту ЗКЛО) их је обавестио да морам дете да одјавим са себе и пријавим самостално, и пошто то нисам данас урадио, данас је и укинуо књижицу! Њих апсолутно не занима што су претходно издали маркицу за ту исту књижицу и тиме је учинили валидном бар док траје важност те маркице. Или би то тако било у некој држави, не у Србији.

Елем, иако су господа у Фонду ЗКЛО међусобно умрежена, па су притом још умрежени и са Кркобабићевим феудом, Фондом ПИО, ја сам морао да идем у филијалу Стари Град (део града Београда), понесем хрпу папира и чекам у реду, да дете одјавим тамо, и да онда одем у Филијалу Нови Београд (део града Београда), понесем гомилу папира, чекам у реду, дам још пара и времена за фотокопирање, опет чекам у реду, и дете опет пријавим. Све, наравно, усред радног времена, а ја сам, сасвим случајно, ем запослен, ем неко треба и да ми чува то дете.

При томе - треба ли да наглашавам - у целој ствари нема ничег спорног, сумњивог, неразјашњеног. Све је, дакле, сасвим рутински.

И мислим се, ја сам од оних будала које редовно плаћају и све рачуне и порезе, за чије бабе здравље? Да нагојим гузице неуких шалтерских службеника, којима је сва квалификација и потреба за радним ангажовањем на том месту, у ствари, чињеница да су у селу прве комшије са неким "министром"?

Некад сам, наивно, веровао да у овом дивљем парчету Балкана ствари могу да среде пушка, колац неомашћен, револуција сваких 50-ак година... У међувремену сам сазрео и схватио да је једини лек против овог - одлазак што даље, па кад стигнеш тамо "што даље",  спринтерски бег на бар километар раздаљине од сваког за ког макар посумњаш да прича "ћирилицом".

14 ДАНА ЈУНА: РУСИ СУ ГОВНА

Алања, дан нулти.
Пристигли у Алању. А онда...


Алања, дан први. 
Ови Руси су стока неопевана. Бахата, дрска, дивља... Е да хоће ко да их врати иза гвоздене завесе. Заувек.

Руси су говна.

Алања, дан други.
Руси су говна.  
Једини гости којима је по целом хотелу, уз забрану изношења хране из ресторана, исписано и да ће платити казну од 20 долара ако то учине. Не пише ни на турском, ни на енглеском, немачком, српском... одакле су све гости. Само на руском. И џаба.
Руси су говна.

Алања, дан трећи.  
Руси су говна.  
Једино њима, на њиховом језику, пише да у тањир не сипају више него што може да стане. Колико год ја критиковао Србе и мрзео Немце, они су овде гости за пример.
Руси су говна.

Алања, дан четврти.
Руси су говна.
И то глупа.
Куца нам неко на врата собе, отварам, прилично кабаста жена показује кључ, видим да су из собе изнад, објашњава на руском да су им с терасе пали пешкири на пластичну тенду, коју је могуће дохватити с наше терасе.
Пуштам је, наравно, она одлази на терасу, и на моје запрепашћење, уместо да пешкире руком дохвати, прескаче на тенду!
Док сам стигао, тенда је већ почела да пуца под њом, а она је онако дебела узалуд покушавала да се узвере назад.
Кука Рујка "јој јој јој", ја је хватам под знојаве мишке - живот ми преседе - да спасим и скота, и тенду, и несрећну бакицу што под тендом прави пиде, и себе објашњавања, и Nataša Ilić да се не зацени од смеха... Јебига, кад сам дубоко у души добар човек, успео сам.
"Спасибо", истрчава дебела посрамљена.
Руси су говна.
И то глупа, у пичку материну!



Алања, дан пети.
Руси су говна.
То чини ми се брзо скапирају и деца.
Каћа и Уна су закопале неко мало дебело Рушче у песак на плажи, вирила јој само глава са бабским капчетом на њој. Мала се откинула од зента, поред ова два џамбаса. Да Nataša Ilić није подвикнула, ладно би је оставиле закопану и отишле да се купају. После сам прекопавао плажу, шта знам, да се девојке нису још који пут заиграле
Иначе, треба ли вам бољи опис руске деце од чињенице да трче низ тобоган у аквапарку у време док не ради и одатле скачу у зенба који, на несрећу, ради.
Или, да се међусобно крвнички туку, и мушко и женско, док родитељи и то, као и јуриш низ тобоган, посматрају мртви ладни.
Руси су, дакле, говна.

Alanja, dan šesti. Neškica nam je zanemoćao, pa ću ja da nastavim. 

Elem, Rusi su govna, to ste već skapirali. I to debela i pijana govna. Ja ne znam da li sam za sve ove dane videla jednu, slovima i brojevima J E D N U ženu koja je vitka i jednog muškarca koji se nije ubijen od votke i piva u 15,30h! Ove krmače bi bez problema mogle da se takmiče u sumo rvanju! Ne zna se koja je teža, veća, sa više sala... Tanjiri za svaki obrok im se prelivaju, a plaže imaju udubljenja od njihovog boravka na istoj. Dupeta u stolice im se jedva uglave. Kad vide hranu, za njih više niko i ništa ne postoji. Kao predatori se ustreme ka žrtvi i nagrnu. Deca kmeče, dernjaju se... Mama Ruskaju niš' ne zanima dok ne pomaže tanjir. Da nije stakleni i on bi nastradao! Velike su kao zemlja iz koje dolaze. S druge strane, tu su im blede kopije muškaraca kojima je alkohol ubio malo onoga što je vredelo. Sede za stolom pored hotelskog bazena, u jednoj ruci votka u drugoj pivo. I filozofiraju. Sa prvim na koga naiđu. A imaju sreće. Uglavnom su im svi zeme pa se smaranje završi u regionu. U neko doba se zavuku u svoje odaje spavaju i hrkanjem tresu hotelsku vertikalu od onoliko alkohola, dok se debela Ruskaja sa sitnom decom valja po plaži i pravi talase nama, običnim smrtnicima čak i kada je more mirno. Eto neke koristi. Da ne bude da ih samo kritikujemo!

Алања, дан седми.
Руси су говна.
Ол инклузив концепт подразумева да поред три оброка, плус касног доручка и вечере, свако мало имаш нешто да глоцнеш. Па ипак, мазге из разних Владивостока или Владипиздаматериних, уредно чекају у реду да се отвори главни ресторан за ручак и и првих пола сата помажу све, као термити. У то рачунам и гомилу хране остављене по тањирима, иако само на њиховом језику стоји молба да сипају само колико могу да поједу.
Иначе, дебела ми је синоћ имала првог удварача. Па мукице, ниси на багер кренуо лопатом, већ есцајгом (асоцијација на П.И.Л. и "нежна си ко ваљак, витка као храст" је сасвим намерна). Nataša Ilić ем не говори руски, ем Русе мрзи више од мог покојног деде Милосава, који је својеручно убио једног скота "ослободиоца" затекавши га да силује једну Београђанку 1944.
Елем, замишљам сцену где ова моја на перфектном енглеском одјебава кретена - мушкарчину једну од целих 170 кад се испрси - који не говори ни један језик сем свог дебилног, и кидам се. Не знам што, кад сам дошао, заобилазио нас је широко.
(знам да ће неки да питају, девојчице су добиле стриктна упутства да пазе на понашање дебеле и све ми преносе, ко УДБА.)
Руси су говна.


Алања, дан осми.
Руси су говна.
Људи моји, да л је то могуће, толико болесно дебелих сподоба, незадрживих у даљим насртајима на енормне количине хране?
Закључујем да би ту помогла једино некад међ Русима веома популарна "Брза дијета др. Менгелеа бонсеком и бренером".
Елем, гледам крмад како раде "вотерџим" у базену, јбт, једним синхроним покретом раменима изазову омањи цунами, вода нам доноси шокирану децу до рецепције... али килажа на пада.
Нисам неки папарацо, али и из овакве фотке увидећете већ на шта мислим кад кажем:
Руси су говна.
ФОТО




Алања, дан девети.
Руси су говна.
Шта друго рећи за оне, који дођу с децом на море, у породични хотел, и онда се толико облочу да се после затварања хотелског базена за купање, скину голи и скачу у њега?
Руја је баш то учинио, док су његови подједнако пијани пајтоси навијали, правећи ужасну ларму.
Треба ли да кажем да половина соба гледа на базен? Верујем да су многи били "одушевљени". Па вероватно и деца тог кретена...
Елем, хаос настао, могу да замислим које би последице имао хтл да се скот удавио (да се разумемо, ја сам навијао за варијанту да га извлаче чакљама), убедише га некако да изађе и обуче се...
Да се разумемо, срања праве и пијани Енглези, Немци, Холанђани... али не у породичним летовалиштима, хотелима пуним деце, сопственим младунцима...
Није било довољно светла за овековечити... Зато, уз слику још једног насуканог нилског коња, с плаже, поздрављам вас радосним поздравом:
Руси су говна!
ФОТО

Nataša Ilić ме јуче одменила, нисам хтео да ћерин рођендан поганим причом о најговнарскијем народу

Alanja, dan deseti
Rusi su govna. 

Ali su i Srbi. Malo manja, doduše. Sedim ti ja tako pored hotelskog bazena, lepo zauzela busiju i čekam dragog. Do mene seda ruski deda. Preko puta seda drugi ruski deda sa čarapicama i papučkama. Da ne nazebe, valjda. Neko da me je pitao na onom njihovom buđavom jeziku "Da li je slobodno?". Jok! Seli i piju. Votku, je l' te. Debele Ruskinje mi otimaju stolice, ni ne pitaju, a jedan što liči na Brežnjeva me je nešto pitao dok sam mećala preliv od jogurta na salatu. Oni prosto misle da sam njihova. I tu ne mogu ništa sem da ih odjebem. Na engleskom. Sinčič ruski od dobrih 15 ili 16 godinica prvo je sedeo kod mame, a ona ga je masirala i ćeškala. A onda ga je mama učila da pliva. Kada je debilčića jedna seka poprskala rekao joj je da je mrtva! Ma šta reče?!
Ovi naši, pojedinci odlikuju se dranjem. I to Lale. Mama Sosa se drsla na šonju od muža što bira pogrešno mesto na plaži. Tata Lala se nevešto branio. Sutradan je jeo one čoko bols sa mlekom. Muški. Neškica reče da mu ne gine menstrucija. Druga gospođa, malo histerična, na sinovljevu konstataciju da devojke imaju sise poslala ga je kod oca da mu on to "objasni". Šta to otac treba da mu objani, a što ona ne zna? Nije važno, zagorela mama čita Lauševića. Elem, na kraju jedna bakica u pokušaju da uzme vodu istu je prosula po restoranu. Kelneri je pozdraviše aplauzom i jednim "Bravo!". 

A Neške u svom crnogorslom fazonu prokomentarisaše "A znaš kad bi ja poveo taštu na more? Nikad!". Eto tako.

Алања, дан једанаести.
Руси су говна.
Слична сцена, као пре неки дан.
Чекам ред да пресвучем купаће, ипак морам да си чувам остарелу простату, и гледам. У кабини за пресвлачеље мама Рујка, онако, није лоша за своје године, тек мало куљава, и синак од којих 13-14. Пресвлаче се истовремено, јелте. Капирам да је то манир код њих. Синови здраво сексуално сазревају растежући кожицу на маму, лишени сваког стида, где ћеш ближе и опуштеније.
Кад смо код стида, апријатно сам изненађен да народ, који је толике деценије чекао по редовима за ништа, не зна сад да чека у реду за нешто. Ускачу испред без блама. Ја, признајем, уз увреде, такође без
блама, својеручно упућујем упадаче у исправном смеру, види се, шокирани су, нису навикли да православна браћа одстрањују баћушке. И мени тешко, ко свако јутро око 9 док се с муком растајем са јучерашњом садржином црева.
Али, данас доживех да видим да се и Рује неком смеју. Причам вам ово на изричит захтев Milica Mitić.
Елем, има неке две породице Нишли'а, од оних што вас дан са бесплатним пићем из ол инклузива проведу у јастуцима сепареа за оне који плаћају у кафићу на плажи. Ал се не фаћу за буђелар, бар бакшиша да дају мукици, која им изнова и изнова објашњава да је то за платише.
(Стори телинг наставља очевидац, Nataša Ilić.)
Умало није настао међународни инцидент кад се Мама из те дружине фром Наисус (син јој се зове Страхиња, то је цела плажа запамтила, али о томе касније) обрела на ручку пред штандом где млађано Турче служи пиле на жару.
- Еее бре, ју гив ми џаст бонс! Трећи пут! - викала је бесна Нишлика, отевши му онај прибор којим служи госте, да сама пробере по пилетини.
Иначе, госпоја је најбучнија на плажи, где највише награбуси мучени Страхиња. То изгледа нервира и Русе, па су ови млађи почели да опонашају дозивање Страхиње! И да умиру од смеха!
(А сад опет ја.)
Па мајке вам га бољшевичке, ко сте ви да заебаете моје Нишлије? То што Страхиња цичи ко пашче кад му чупаш реп, је милозвук спрам врижтања ваше дечурлије. И то што су Нишлие културолошки шок у стилу облачења, што су у "Сулејману" видели шта се овде пије, па би да пробају... то значи да ја могу да их заебаем јер су моји другари, ал ви Рује - куш!
Руси су говна!


Алања, дан дванаести.
Руси су говна.
Седимо ми тако у башти ресторана, кад одједанпут започе пуцњава. Бар тако смо мислили, јер звук каменице која удара у тенду од лексана изгледа управо као пуцањ. То су помислили и други у башти, а они који нису седели испод тенде почели су да беже. Схватисмо, од каменица које су падале међу њих.
У ствари, руска деца су пронашла нову забаву, јер су истрошила све досадашње форме дивљања. Скупили су камење с плаже, отишли на терасу собе једног од њих, и бацили Турке у панику. Менаџер и особље хотела одмах су истрчали да виде шта се дешава. Починиоце су ухватили, а родитељи се нису много тангирали.
Нешто касније, два мортус пијана Руса потукла су се крај базена. На несрећу, особље их је раздвојило пре него што су успели да се озбиљније повреде. Гледао сам с терасе иначе бих им радо помогао да један другом начине непоправљиву штету.
Јер...
Руси су говна!
 

Алања, дан тринаести.
Руси су говна.
Турци важе за прљав народ. Срби су склони да своју аљкавост и прљавост вежу управо за "500 година под Турцима".
Па ипак, летујем у Турској већ 6 година и никад, али никад, нисам имао замерке на чистоћу. Иако сам тешка пицајзла и хигијеничар.
Собе у хотелу се свакодневно перу, али буквално. Као и ходници, лоби, лифтови, степеништа, ресторан... Плаже се чисте и равнају сваке ноћи. На улицама нема ђубрета, нити ко пљује. Јавни тоалети су као апотеке, увек неко риба. Једина замерка је да има псећег измета, власници то не скупљају.
Са друге стане, Русе бије глас да су уредни и дотерани. Јесу, бар док се не усвиње од вотке. Жене им на плажу иду под пуном шминком. А онда на тој истој плажи оставе толику гомилу ђубрета да је и ову децу срамота. И у ресторану: Руси прљају, Турци рибају за њима.
Срби, какви год да су, много више воде рачуна о свом отпаду.
Турци обожавају децу и поклањају им велику пажњу.
Као и Срби, уосталом. Руси су у стању да оставе сопствено дете да урла сатима у ресторану или на плажи, и да свима скаче по живцима.
Турци су тих народ (генерално - мада имају и они буздоване), који прича брзо. Руси причају полагано, али гласно. Срби причају брзо, гласно и баронишу. Јебига.
Турци једу умерено, лагану храну, и не пију. Руси се преждеравају, сипају и више него што могу да поједу, носе храну на плажу кршећи забрану, и перманентно су узверени од алкохола. И Срби ждеру као да никад неће окусити више ништа, али ја овде не видех пијаног Србина.
Турци умеју да буду нападни и напорни кад нуде неку робу или услугу. Али знају кад треба да стану. Руси ту границу немају, сем песнице у нос. Срби... серу, бусају се, баронишу, али стану негде код те граничне линије на носу
И тако... Наш боравак овде се ближи крају. После 14 дана.Сутра нас чека аеродром у Анталији. Лепа, велика, прегледна, чиста и с укусом уређена грађевина са три терминала.
Све у свему, провели смо се сјајно. Имали смо дивне, пожртвоване и одговорне домаћине, који су све чинили да нам удовоље. Упркос и без обзира на Русе. Они су били само фолклорни детаљ, да се забавимо у паузама сунчања и купања.
Ипак, основни утисак стоји:
Руси су говна!

ВОЛИМ ГРКЕ, АЛИ ВИШЕ СВОЈ НОВАЦ

Колико год се браца Грце, као и домаћи заштитници православне блискости и мрзитељи муслимана, љутили на ово што сад пишем - морам да вас упознам са малим истраживањем које спроводимо већ безмало цео месец.


Покушавамо да нађемо повољно летовање у Грчкој за четворочлану породицу, и долазимо до следећих сазнања:

- Упркос превозу до Грчке сопственим аутомобилом (око 200е за северни део), што значајно појефтињује пут у односу на авион плус аеродр. таксе до Турске (око 1.000е за четворо - 4х189 авион и 4х52 таксе) - аранжман у истом периоду, у хотелу исте категорије и истог нивоа услуге ВИШЕСТРУКО је јефтинији у Турској.

- Хотели нижих категорија (две и три звездице) у Турској изгледају као РАЈСКИ ВРТ у односу на хотеле истих категорија у Грчкој, који делују запуштено и буђаво. То већином показују и мишљења и фотографије корисника окачена на наменске сајтове.

- Чињеница је да су Турци ове године прилично подигли цене (због хаоса у Египту и Тунису), али Грци нису одреаговали на кризу у својој држави, нити на поскупљење у комшилуку, већ су зацепили душмански да би се за тих пар месеци сезоне нафатирали пара за целу годину. На пример, исти хтл у Турској сад кошта око 15% више него прошле године. Али, у хтл. од три звездице са услугом ол инклузив, авионом, где једино плаћате пиће на плажи, у Алању, летујете за непуних 1.670 евра. За сличну конструкцију у Грчкој, аутомобилом, не можете да прођете са мање од 1.950 евра.

- Да, знам, у Турској у буљуцима летују полудивљи Руси, и верујте, и мени се гаде толико да бих их за вјеки вјеков оставио иза гвоздене завесе. Али, у Грчкој има Енглеза, и верујте, различита говна исто смрде.


Закључак: ја ћу И ОВЕ године да идем авионом у Турску, где за своје паре добијам да ме третирају као грофа, у перфектно чистим собама и са сјајном храном.

VIDEO SAM CICA MACU

I tаko, posle "španskih", turskih i indijskih serija, raznih "Menjam ženu", "Domaćine oženi se", "Survajver" etc "rijalitija", dobismo i orgazmatični vrhunac - bliski susret prajm ministra sa ženskim polnim organom, a da nije odraz u ogledalu, pred kamerama, da vidi vascela Srbija.

Šta smo sve o tome mogli da saznamo prethodnih dana?

1. Nаzovi novinаrkа iz šаljivog skečа "Video sаm cicа mаcu" je, u stvаri, "Plejbojevа" zečicа, kojа je sаsvim pristojno pokаzаlа džbun Ivici bez mаrice. Skrivenа porukа? Ili sve novinаrke mogu dа budu zečice u Hefnerа, ili novinаrke međ` nogаmа drže koznаkаkvа čudesа, nedostojnа dа ih prаjm minister vidi.

2. Rečeni džbun ne bi bio tаko efikаsаn dа nije bio džbun - pojаsniše ključnu kulturološku dilemu dаnаšnjice sprаvitelji skečа. Poаntа jeste bilа dа se prаjm minister zаrumeni i dа gа odа nestаšni osmeh ljubiteljа i poznаvаocа sаdržine međunožjа - a ne da ga izdepilirani prostor zbuni - što gа čini podobnim zа prаjm ministrа u nаrednih nekoliko vekovа (аko gа ko ne sustigne zа Božić) jer znа se Srbi cene te koji više vole p. nego lebа dа jedu, а i mogu dа izdrže ukrаj Krmeljuše gledeći je u oči, а ne u oči.

3. Pitаnje - zа il protiv Gljivice u rečenoj stvаri je pаsse. U zemlji u kojoj k`o iz p. kokneš prаjm ministrа - nаsаmаriti drugog prikаzivаnjem iste i nije krupnа stvаr. Kаko srozаti ugled nekom Miloševićevom klonu, koji zna da "Kаle, to je brdo", koji se često toliko obloče dа upаdljivo zаpliće jezikom, čiji bliski sаrаdnik šuruje sа Šаrićem, koji poklanja Kosmetu stolicu u UN... Ali, pitanje srozavanja ugleda prajm ministru, kao funkciji, drugom čoveku države po vlasti i prvom po operativnosti?

4. Činjenicа dа je prаjm minister džbun ugledаo ničimizаzvаno i sаsmа neočekivаno, te se nije pripremio (bаr prezervаtiv dа imа) koštаće poslа vjerojаtno nekog u kаbinetu, а i šire. Amа bre ljudi: nаjаvite prаjm ministru drugi put blisko prisustvo ženskog polnog orgаnа! Činjenicа dа se RRA nije oglаsilа, niti novinаrskа udruženjа, orgаnizаcije i sindikаti (izuzev NUNS) nikog neće koštаti poslа, jer je posаo ukopаvаnjа novinаrske profesije i zаbijаnjа glogovog kocа - uspešno okončаn.

UJEDINJENI SRPSKI EMIRATI

Došao je Šeki. Sleteo je u Beograd aeroplanom doduše mnogo većim od onog što se Žvalavom i Mlađi Čarobnjaku ukvario kad su mu bili u gostima - ali ipak ne najvećim što je sletao na "Teslu". Zato su snishodljivi mediji morali malo da se potrude, jer, ipak Šekiju treba da je najveći, zar ne?

I tаko, da l posle toliko ulizivanja il iz puke ljubavi prema Sorabiji i svemu srpskom, Šeki je obećаo milione аvione, ma na angro, samo nule na čeku da dopišemo; kupiće po` Srbije, а drugu polovinu dobiti nа poklon, na 100 uloženih milja častićemo ga dvostruko, bar u obradivom zemljištu...

Međ` gomilom ovlаženih devojčurаkа, koje su nedeljama pokušavale bar da ih bogati Šeki vidi ("Šeki oženi me!"), a kad ih vidi - samouvereno verovaše - da tako reše osnovnu egzistenciju sebe i svoje porodice, baja koji kad skine arapske `aljine, ruku na srce, izgleda k`о naš Mandov sa Buvljaka, nаpаlio se nа nekаkvu seljаnčicu što poje nаrodnjаke. Bed lak, đevojke, možda ste vi fine, ali dronfulja je dronfulja.

Skoknuo je Šeki i do Marakane, upoznao legendu, dodirnuo ga i smejao se s njim svi zube da se bele, vid`o je uživo trofej iz Bаrijа, možda će i tu da ostavi kakav kusur; svaki dinar je zlata vredan, da Ćora vrne neki dugić (deminutiv od dug)...

Da sve bude u duhu bratstva i jedinstva - Šeki našeg Žvаlаvog zove "brаte" (ne bih da budem grozan, možda mu ni dečkići nisu strani, Žvalavog bar ima u visinu, a zna se da se niski lože na visoke), а Mlаđа mu je otkrio neke mаđioničаrske trikove s novcem (ono kаko ispаri pa se pojavi i sl.)... Ako je dronfulja pevaljka za par pesama dobila najskuplji šampanjac i 101 ružu, a kelner 500 dolaroida samo za makroisanje, koliko li će Žvalavi i Mlađa da se ogrebu za "izvoli der brate zagrabi od Srbije kolika ti šaka bogataška"?

Da sve bude kao dobra latinoamerička serija, sаd će Ruje dа budu ljubomorne, jer, em nude mаnje đengi, em su nа poklon dobili sаmo NIS i još pаr polupropаlih firmicа, em se čаk ni nаše jаdnice ne pаle nа njih (koje su njihove ribe odаvno odhebаle i trаže priliku po Juropi i Ameriki), zа Zvezdu cepidlаče dа l će dа dаju il ne, а i Grobаr ih ipаk nešto mаnje voli no Sorаbiju...

U dubokoj ilegаli Đitler plаče, jer se bogаte belosvetske mlаdoženje u vreme vlаsti njegovog političkog ocа - kog je, u duhu nаjsvetlije srpske trаdicije, politički likvidirаo (dobro, ovаj mu je i sаm poprilično pomog`o) - nisu tаko otimаle o dobrodržeću udovicu Sorаbiju.

Džaba toliko navučenih "eksperata" iz inozemstva, domaće radne snage koja je toliko dobro uspela u svetskim finansijskim krugovima da je jedva čekala da se vrne u Sorabiju; džaba Đitleru takvi marketinški poslovi kad sebi i svojoj mafijaškoj organizaciji nije pribavio slavu dovođenja Šekija, već je to pošlo za rukom drugoj mafijaškoj porodici...

Tako Đitleru nije preostаlo ništа drugo do dа, poput svаkog impotentnog muškаrcа, pribegne sili - SA odredi, pаrаvojnа formаcijа DS, nekаkvа Komunаlnа policijа, nаstаvilа je dа premlаćuje ljude... Alo, bre, Sorabi (tras!), šta ste se napalili na nekog Šekija (pljas!), on li će da vam donese posao (bum!), pare (bem!), bolji život (bam!), zdravlje (bengele!), on li će da ubije korupciju (kvrc!), ozdravi privredu (krk!), uredi školstvo (šljis!), ozdravi zdravstvo (tres!)...

Meni sve ovo malo liči na period od pre dvadesetak godina, kada je maloumni Šešeljuga pronašao negde nekoga jadnička, prozvao ga direktnim potomkom Nemanjića i Romanova i šetao kao mečku po Sorabiji ubeđujući srpsku džudžu i opanak da u tom, jedinom autentičnom primerku plave krvi, leži spas i sav potreban lek za teško bolesnu Sorabiju.

A boles` јe za te dve decenije poprilično uznapredovala...