ДАНАС ЈЕ 8. МАРТ 1991.

На данашњи дан, пре 24 године...
Извештавао сам, са још неколико колега из редакције,  са првог великог опозиционог митинга у Србији. "Новости" су тада - тврдим! - имале најпрофесионалнији и најнеутралнији извештај од свих медија.
Вук је говорио, окружен статистима реда Милан Комненић, са балкона Народног позоришта.
Полиција је заливала грађане хладном, уместо топлом водом.
У истом моменту када и на најратоборније демонстранте, бацили су сузавац са кровова околних зграда на мирне грађане са децом на потезу "Руски цар" - "Мажестик".
Испуштао сам племениту душу од сузавца, држећи се за једно тада младо дрво испред "Мажестика".
У то време неупоредиво мање телесне масе него сад,  а свакако кудикамо ситнији од мене, Саша Тимофејев је - хватајући ме за крагну јакне - покушавао да ме задржи да се не побијем са полицајцем, који ме је пре тога, иако сам био јасно идентификован као новинар, опајдарио два-трипут пендреком по бубрезима. Били смо тад млади, амбициозни, препуни енергије и ентузијазма.
Погинули су Недељко Косовић и Бранивој Милиновић.
Полицајца Недељка, убили су неки демонстранти, као пса, мотком и каменом. Дечака Бранивоја неки полицајци убили су као пса, из службеног оружја.
Једини задатак, који у 30 година бављења новинарством нисам могао да обавим - нисам имао снаге да одем у породицу страдалог 17-годишњег дечака.
Горела је ТВ Бастиља.
Еуфорични, а неки и пијани, људи су бесциљно тумарали центром града,  који је подсећао на какво апокалиптично разбојиште, у ком су горела полицијска возила, гуме и канте за смеће, каменице, изваљена калдрма и жардињере биле посвуда и зјапили разбијени излози.
Тенкови су изашли на улице Београда.

У зграду "Борбе" упао је полицајац, тражећи кознакога; поново сам испао дежурни бунџија супротстављајући се том нападу на слободу медија. Луду главу тад ми је спасио колега Предраг Мрмак - "враћај се, мали, јеси ли луд".
Као у магновењу, лутао сам дуго градом, иако посла више није било.
Град је био уништен, ми смо сви били у шоку, али је постојала нада да ће бити боље.
Као што је 5. октобра постојало уверење да не може бити горе.
Испало је да су то само датуми. Да нису сванули ни 10. март, ни 6. октобар.
Да су се вође "револуције" позиционирале, обогатиле, искористиле енергију, незадовољство или несрећу обичног човека и издале га.
Сада смо опет тамо где смо били 8. марта 1991. године.
И треба да једемо говна.

ПАРТИЈСКА ПАРАВОЈСКА, КОМУНАЛНА ПОЛИЦИЈА

     Има ли бесмисленије и за државу мање корисне службе од Комуналне полиције? Бар у Србији.
     Упркос усвојеној - или медијски наметнутој - теорији да Комунална полиција (у даљем тексту, једна од скраћеница - КП) ради огроман, друштвено одговоран посао, на уређењу ситних животних ствари, ја тврдим супротно. Јесу замишљени као комбинација некадашњих (комуналних, тржишних...) инспектора и полиције (лишене оружја). Али, у пракси, они су само тежак буџетски баланс, у исто време недовољно квалификована опција у односу на пређашње инспекцијске службе, и потенцијално екстремно опасно оруђе у рукама владајуће олигархије.
     Хајде да изанализирамо све речено.
     Да је КП тежак буџетски баланс, јасно је и детету, а не некоме ко има иоле знања о економији. Потпуно нова служба, са новим запосленима, чијим се оснивањем само повећао број радника државне управе, јер стари инспектори (комунални, тржишни и други) нису изгубили радна места. Обука, плате, униформе, опрема, возила... А зашто? За гомилу партијских послушника (сад иде образлагање тезе о недовољној квалификацији), која за стручни део поново мора да ангажује људе из "старих" инспекција, а за део који подразумева "физичку снагу", у иоле озбиљнијим ситуацијама мора да зове праву полицију.
     Дакле, КП је ем скупо ем неефикасно средство, чија је - наоко - једина функција да "глуми" државну одлучност да раскрсти са сивом економијом, црном берзом и шверцом. Ипак, права функција КП је многоструко озбиљнија и по грађане опаснија.

Хитлер и Рем

                                                        

     Још кад је КП формирана, ја сам написао да су то, у ствари - СА одреди Демократске странке (коме је поређење нејасно, нека гугла мало). Странка самозадовољног Бориса Говно Тадића и његове гомиле "пословних партнера" и белосветских превараната мислила је да ће да влада вечно, па је за обезбеђење својих позиција и држање обичног, опљачканог народа у перманентном страху, направила сопствену, партијску паравојску. У шта се та и таква паравојска 80-ак година раније у Немачкој претворила, научили смо од учитељице живота, зар не?
     Елем, ДС је изборе изгубила много пре него што је успела да поентира употребом својих СА одреда, и на кудикамо приземнијим и простијим стварима него што су рачунали да ће им партијска паравојска затребати.    
     По опробаном рецепту преузимања власти, СНС је од ДС осим канцеларија, аутомобила и секретарица, преузео и све механизме који могу да им помогну да што дуже у тим канцеларијама, аутомобилима и на секретарицама остану. Па је преузета и партијска паравојска, СА, Комунална полиција. За злу не требало.
     Погледајте профил просечног припадника КП: "имам власт, имам силу, али сам толико велико људско и образовно ништа, да не могу да постанем прави полицајац, макар саобраћајац". Такви се брзо "шалтају" уз сваку власт, где замирише корист. Већином, дакле, класични медиокритети и бизгови са лошим или никаквим образовањем, без икакве квалитетне радне биографије. Знате ли човека, који иоле држи до себе, а да би прихватио такву дужност, без директног интереса? А тај се интерес, без обзира на напредак цивилизације, увек своди на оно античко: ти за мене обављаш најпрљавије послове, ликвидираш кога треба, а ја те заузврат пуштам да отимаш и силујеш. Не тврдим наравно да је КП отишла, или да би отишла, толико далеко, али интерес су и привилегије, плата низашта, подмићивање и слично.

СА одреди Демократске странке

Борис Говно Тадић, мали Адолф у покушају

     За сада само изоловани инциденти, у којима су комунални полицајци главни актери, говоре јасно у прилог овим тезама. Они немају ни адекватну обуку, ни потпуну контролу, ни психолошку подршку, да би могли да се баве послом у коме се 80 одсто рада своди на ауторитет и психолошку умешност, а тек 20 одсто на борбену и физичку вештину. Ни ланац команде и одговорности није онакав какав би требало да буде, већ се своди на партијске извршиоце.
     Углавном, послове КП може сасвим нормално да обавља постојећа структура инспекцијских (дакле, цивилних) служби на нивоима општина, градова и републике, уз садејство полиције. Полиција није излазила на терен, тако бејаше један од аргумената за формирање КП? Па, то се лако решава, изменама закона и подзаконских аката, како би се решило питање организације и надлежности. Али, онда имамо људе који знају свој посао (инспекторе) и људе који са пуним капацитетом то обезбеђују (полиција) уз квалитетан ланац команде и одговорности.
     Зато је добро послове стручног инспекцијског знања вратити онима који су школовани за то, послове принуде оставити полицији (ако треба појачати и боље опремити), а паравојну, бандитску формацију Комуналну полицију што пре распустити.    
     Док не буде касно и она се не претвори у оно шта се ономад изродило из СА. А за такву трансформацију довољан је малени повод.

ЗВЕЗДА, ПАРТИЗАН И ПОМАХНИТАЛИ "НАВИЈАЧИ"

Потпуно идиотска замена теза у случају нереда на утакмици "Ц.Звезда" - "Партизан". Кажу: "Ц.Звезда" је, као организатор, крива јер је уместо 700 редара ангажовала њих (само) 312.

Да ли сте, господо из ФСС и Полиције (ма, са било ког нивоа и из било ког органа власти), заиста толики морони или се само правите? И ако сте морони - да ли сте рођени као такви, или сте таквима постали као последица ратова 90-их?

С једне стране имате хиљаду-две (или више?) помахниталих професионалних силеџија, с једином животном мисијом (или наредбом?) да направе хаос, пребијају, изазову екцес, убију... и то им, посебно јер је "подложено" ирационалном мржњом, не представља никакав проблем; са друге стране очекујете да им се супротставе "редари", махом пензионери који цепкају карте, или некакве приватне службе обезбеђења, чији рад није законом дефинисан, и у чијем су саставу најчешће ликови истог профила као они којима треба да "изађу на црту"?!
И уза то, једино "паметно" шта имате да урадите, је да суспендујете два стадиона? Насилнике, лудаке, манијаке ће зауставити то што пир не могу да изведу на трибинама? Да, бре: ви сте заиста морони. Можда и криминализовани морони.

Господо драга, решења су много једноставнија и много ближа, него што ви то желите да покажете.

За почетак, примените законе које имамо.
За наставак, предложите строже законе.
Без неке посебне муке, можете да спречите да се на било коју утакмицу унесе мотка или пиротехника, чак и упаљач.
Без неке посебне муке можете да региструјете изгреднике и да им ускратите право да дођу и на једну спортску приредбу, макар то била и трка троколица.
Није превелик труд потребан ни да се онај ко направи било какав изгред на било ком јавном догађају (не само спортском) пошаље на 20 година тешке робије... Само треба мало построжити Кривични законик, а мислим да вам свакодневни живот даје довољно разлога за то...

И да: потпуно исти третман треба применити према силеџијама "с ове стране" спортског терена, барабама попут Миладина Ковачевића.