ТИХИ УДАР, КОМУНАЛНОМ ПОЛИЦИЈОМ

Најновији "план" актуелне власти у Србији - да се повећају овлашћења паравојне формације, тзв.  "Комуналне полиције"  - само је последњи чин у драми, за коју су сценарио написали милошевићевско-јуловски разбојници, а режирао ју је "пропали све са наполеоновим синдромом", Борис Говно Тадић.

Подли план лансиран је још с почетка "деведесетих" - да се прогресивно смањује моћ, а самим тим и утицај, војске, као једног од малобројних преосталих стубова који је још имао какав-такав ауторитет у народу и фактичку моћ да спречи лагано утоноће Србије у национал-социјализам. Примат над ослабљеном војском добила је полиција, моћно оружје у рукама владајуће клике и наизглед несавладиви заштитник њихових позиција у крађи, распродаји и бахаћењу.

Уз "малу помоћ пријатеља" (читај: ЦИА, Ми6 и тд.), полиција се, међутим, разбила у парам-парчад на октобарским демонстрацијама 2000. године, уз завршни ударац задат расформирањем ЈСО, и никад после тога се оперативно није опоравила, бар не у мери да би постала поуздан заштитник режима.

Онда се бандитска клика окупљена око Бориса Говно Тадића, и скривена иза некад славног имена Демократске странке, досетила да направи партијску паравојску, СА одреде, као нуклеус будућих модерних СС формација, под контролом (сиц!) политичке скупине људи са префиксом "демократска". Само по себи делује перверзно, али, јасније је када се зна да  у лидерским странкама, какве су све у Србији, чланство (махом поштени људи) нити има увида, нити има право гласа, када су у питању "послови" врхушке. Углавном, тако је настала Комунална полиција.

Ничија није горела до зоре, а Тадићева још краће: када су бедне остатке Демократске странке на власти наследили трансвертитовани "вадикали", наследили су и идеалан механизам за "легалну" заштиту својих мафијашких послова и интереса. Погађате: Комуналну полицију. Уз ограду да овог пута нема ни моралне дилеме, јер држава поново клизи у национал-социјализам.

Отуда не треба да чуде ове "идеје" о повећавању надлежности, "наоружања", укупне опремљености и броја чланова Комуналне полиције. Уместо оперативно уништене и потчињене војске, и развлашћене и обезглављене праве полиције, која (мора да) делује у складу са Уставом и законом, ви ћете, драги грађани Србије, добити озбиљну партијску паравојску, која ће живот у Србији "утеривати" на основу некаквих уредби, решења и наређења. Каква перфидна, а једноставна "цака" да се избегне сваки други сегмент правне државе, и све повери у руке извршној власти. И то утеривање вас у ред, мимо закона, кроз руке партијских билмеза, полукриминалаца и сеоских силеџија, опет ћете ви да платите - кроз ваше смањене плате и пензије.

Те идеје више нису ствар овог или оног тумачења Устава. То је већ озбиљна претња која има видљиве карактеристике државног удара, делимично "провученог" кроз једномислеће органе политичке, тј законодавне, власти.

Не заборавите: Хајнрика Химлера већ имају. То је онај у црној гардероби, што су му уста пуна Че Геваре.

Одатле, па до "ноћи дугих ножева", пут је кратак.

Па, срећно вам било, и наставите да се главе забијене у песак бавите "суштинском" дилемом - да ли нам је боље са Русијом или ЕУ.

ПАРТИЈСКА ПАРАВОЈСКА, КОМУНАЛНА ПОЛИЦИЈА

     Има ли бесмисленије и за државу мање корисне службе од Комуналне полиције? Бар у Србији.
     Упркос усвојеној - или медијски наметнутој - теорији да Комунална полиција (у даљем тексту, једна од скраћеница - КП) ради огроман, друштвено одговоран посао, на уређењу ситних животних ствари, ја тврдим супротно. Јесу замишљени као комбинација некадашњих (комуналних, тржишних...) инспектора и полиције (лишене оружја). Али, у пракси, они су само тежак буџетски баланс, у исто време недовољно квалификована опција у односу на пређашње инспекцијске службе, и потенцијално екстремно опасно оруђе у рукама владајуће олигархије.
     Хајде да изанализирамо све речено.
     Да је КП тежак буџетски баланс, јасно је и детету, а не некоме ко има иоле знања о економији. Потпуно нова служба, са новим запосленима, чијим се оснивањем само повећао број радника државне управе, јер стари инспектори (комунални, тржишни и други) нису изгубили радна места. Обука, плате, униформе, опрема, возила... А зашто? За гомилу партијских послушника (сад иде образлагање тезе о недовољној квалификацији), која за стручни део поново мора да ангажује људе из "старих" инспекција, а за део који подразумева "физичку снагу", у иоле озбиљнијим ситуацијама мора да зове праву полицију.
     Дакле, КП је ем скупо ем неефикасно средство, чија је - наоко - једина функција да "глуми" државну одлучност да раскрсти са сивом економијом, црном берзом и шверцом. Ипак, права функција КП је многоструко озбиљнија и по грађане опаснија.

Хитлер и Рем

                                                        

     Још кад је КП формирана, ја сам написао да су то, у ствари - СА одреди Демократске странке (коме је поређење нејасно, нека гугла мало). Странка самозадовољног Бориса Говно Тадића и његове гомиле "пословних партнера" и белосветских превараната мислила је да ће да влада вечно, па је за обезбеђење својих позиција и држање обичног, опљачканог народа у перманентном страху, направила сопствену, партијску паравојску. У шта се та и таква паравојска 80-ак година раније у Немачкој претворила, научили смо од учитељице живота, зар не?
     Елем, ДС је изборе изгубила много пре него што је успела да поентира употребом својих СА одреда, и на кудикамо приземнијим и простијим стварима него што су рачунали да ће им партијска паравојска затребати.    
     По опробаном рецепту преузимања власти, СНС је од ДС осим канцеларија, аутомобила и секретарица, преузео и све механизме који могу да им помогну да што дуже у тим канцеларијама, аутомобилима и на секретарицама остану. Па је преузета и партијска паравојска, СА, Комунална полиција. За злу не требало.
     Погледајте профил просечног припадника КП: "имам власт, имам силу, али сам толико велико људско и образовно ништа, да не могу да постанем прави полицајац, макар саобраћајац". Такви се брзо "шалтају" уз сваку власт, где замирише корист. Већином, дакле, класични медиокритети и бизгови са лошим или никаквим образовањем, без икакве квалитетне радне биографије. Знате ли човека, који иоле држи до себе, а да би прихватио такву дужност, без директног интереса? А тај се интерес, без обзира на напредак цивилизације, увек своди на оно античко: ти за мене обављаш најпрљавије послове, ликвидираш кога треба, а ја те заузврат пуштам да отимаш и силујеш. Не тврдим наравно да је КП отишла, или да би отишла, толико далеко, али интерес су и привилегије, плата низашта, подмићивање и слично.

СА одреди Демократске странке

Борис Говно Тадић, мали Адолф у покушају

     За сада само изоловани инциденти, у којима су комунални полицајци главни актери, говоре јасно у прилог овим тезама. Они немају ни адекватну обуку, ни потпуну контролу, ни психолошку подршку, да би могли да се баве послом у коме се 80 одсто рада своди на ауторитет и психолошку умешност, а тек 20 одсто на борбену и физичку вештину. Ни ланац команде и одговорности није онакав какав би требало да буде, већ се своди на партијске извршиоце.
     Углавном, послове КП може сасвим нормално да обавља постојећа структура инспекцијских (дакле, цивилних) служби на нивоима општина, градова и републике, уз садејство полиције. Полиција није излазила на терен, тако бејаше један од аргумената за формирање КП? Па, то се лако решава, изменама закона и подзаконских аката, како би се решило питање организације и надлежности. Али, онда имамо људе који знају свој посао (инспекторе) и људе који са пуним капацитетом то обезбеђују (полиција) уз квалитетан ланац команде и одговорности.
     Зато је добро послове стручног инспекцијског знања вратити онима који су школовани за то, послове принуде оставити полицији (ако треба појачати и боље опремити), а паравојну, бандитску формацију Комуналну полицију што пре распустити.    
     Док не буде касно и она се не претвори у оно шта се ономад изродило из СА. А за такву трансформацију довољан је малени повод.