DANKE, DEUTSCHLAND!

Reče uboga Angela ono šta su svi u Srbiji "znali", a vlast nas uporno ubeđivala u suprotno.

Sasu nam Angela, pravo među oči: "Srbija u ovom trenutku ne ispunjava uslove za status kandidata za EU". Sto ce reci, "auf vidersehen Srbijo, mi smo se sa vama samo malo igrali".

I tako je poslednji predizborni adut narandžaste koalicije nestao kao mehur od sapunice. Surovo brutalna penetracija ostavila je našeg manekena bez teksta. Samo je jedan član ove nesrećne naše vlade, koja se bavi masovnim opsnenama, priznao: "Proširenje Evropske unije nije prioritet evropskih lidera", izjavio je škrbavi predsednik Teniskog saveza Srbije.

Mogli bi i mi najzad, zvanično, da kažemo "Auf vidersehen, Evropo. Mi tako nećemo da se igramo".

Ali, to ova Vlada neće reći. Ni jedna Vlada Srbije posle 5. oktobra to ne bi rekla, ne zato što se ne bi odrekla Evrope, već zato što ni sama nije znala kuda ide. I kako. I zašto. I čime. I koliko.

Miloševićeva vlada je bar znala kuda ide, bez obzira što je to bio (vrlo) pogrešan put.

Realno, sada im je i preteško da se to kaže. Pod parolom te Evrope prodali su sve šta su mogli, polegli su spuštenih gaća pod kog su mogli, usvojili svakakva budalasta, pa i ponižavajuća, zakonska rešenja... Ne, zaglibili su, jer im je jedina politička platforma bila "Evropa". I sad su dobili Evropu među oči. Ili u donji deo leđa? Ili je kod njih to sve isto?

Na celu tu poruku iz Berlina, Boka i ekipa će (ponovo) reagovati autistično: Boka nesrećnik se spakovao da učestvuje na međunarodnoj konferenciji koja se održava povodom kongresa opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), a istom tom Kongresu SDP će kao gost prisustvovati i Onaj-što-mu-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima.

Genijalno, diplomatski, fantastično. Kao dete koje se upogani u gaće, pa kad dobije grdnju zbog toga, beži kod drugog roditelja. U ovom slučaju, na žalost, nedostaje i spoznaja da se roditelji neće konfrontirati zbog toga.

No dobro. Osim što je to unelo pometnju među ove narandžaste bolide, faktički se ništa neće izmeniti. Jer i bez da je uboga Angela rekla to šta je rekla, svako ko je logično razmišljao mogao je da shvati da od Srbije u EU nema ništa.

Uostalom, i Nemci su na primeru Grčke shvatili da njihov projekat Četvrtog rajha bez rata ne može da prođe lako. Nisu ni Grci sisali vesla, sad vidimo da im je logika bila "kad nas već okupiraju, daj da im to dobro naplatimo".

Stoga, mislim da možemo samo da se zahvalimo Angeli i Nemačkoj. Najpre, otvorili su oči svim nevernim Tomama. Onda su zapušili usta svim zagovornicima puzajućeg moljakanja "Evrope" da nas uzme pod svoje skute. Konačno, izbili su poslednji predizborni adut narandžastima, pa je sada velika šansa da konačno vidimo leđa najvećim štetočinama posle Miloševića.

Pa i mi da kažemo: Danke, Dojčland!

ZLATNI OKOV ZA CECU ARKANICU

U ovoj zemlju sve može: i da ti zbog par hiljada dinara prodaju stan i ostave te na ulici, i da oladiš milione evra (maraka, dolara) i dobiješ kućni pritvor. Sve je moguće.
Samo treba da ti bude veza ona baraba sa jabukom u ustima. Ili neka druga baraba, svejedno. Poenta je da veza izgleda k‚o svinja i da ima porodične ili slične veze s tobom.

Elem. Čudom se čudim i ne mogu da se načudim da je kafanskoj pevaljki sumnjivog morala, udovici plaćenog ubice, lopovu i prevarantu koja je priznala svoje nedelo, tužilašto obećalo oprost. Nagodili se, vele, da državi uštede troškove.

"Gospođi" iz Žitorađe, sa poprsjem napumpanim do monstruoznosti, olako su oprošteni svi gresi. Osam godina istrage zbog optužbi da je maznula oko 4,5 miliona evra u raznim valutama, i još držala 11 komada oružja u kući (podignutoj i nadograđenoj bez ikakvih dozvola) bačeno je u vodu, jer je dotična, a i njena sestra ekstra, priznala krivicu.

I nagodila se sa tužilaštvom da u sopstvenoj kući sa bazenom odrobija tešku robiju sa narukvicom oko članka, celih godinu dana (minus tri meseca pritvora)i plati milion ipo evra globe. Mukica.

Bravo!
Taman kad sam pomislio da me više nikakva banditska konstrukcija u ovoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu ne može iznenaditi, "obradovali" su me tužioci. Oni isti, koji su snimali i do besvesti vrteli na svim televizijama, hapšenje jedne istinske fudbalske legende, isti oni koji zbog par lovačkih pušaka maltretiraju ženu Ratka Mladića i sude joj, sada su postigli "istorijski dogovor" sa Cecom Arkanicom: maznula si 4,5 miliona, oružje ćemo zaboraviti, ako hoćeš da si čista - daj državi trećinu, sebi zadrži trećinu... a ona treća trećina, e ona me buni... Ko li ju je uzeo?

Treba dakle biti iz istog mesta kao mediokritet sa jabukom u ustima, treba imati lep odnos sa saborcem pokojnog muža, i to je dovoljno za miran i bezbrižan život u Srbiji Borisa Tadića.

Kakvu poruku tužilaštvo šalje? Da je sasvim u redu baviti se kriminalom. Ceca Arkanica će platiti TREĆINU ukradene sume, za pištolje neće odgovarati, odslužiće nekoliko meseci u svom domu, sa zlatnim lančićem oko gležnja "made in Žitorađa", i iza toga izaći bogatija za tri miliona evra. Pa, nije loše. I tata bi, sine. Da za godinicu zaradim tri miliona evra. 250.000 mesečno. Malo li je?

Pošto je dogovor krajnje idiotski, potpuno je nelogično da je ikome sa imalo zdravog razuma palo na pamet da ga napravi. Zato pitam:
- ko je u tužilaštvu uzeo pare da napravi ovakav dogovor sa Cecom? (ovde stvarno NE ZNAM odgovor);
- ko je od političara vršio pritisak na tužilaštvo da se napravi ovakav dogovor sa Cecom? (ovde sam SKORO SIGURAN u odgovor);
- ko je bandit koji sve to dopušta? (ovde sam SIGURAN u odgovor);
- dokle će ovaj narod sve ovo da trpiL? (e, ovo mi je POTPUNA NEPOZNANICA)