14 ДАНА ЈУНА: РУСИ СУ ГОВНА

Алања, дан нулти.
Пристигли у Алању. А онда...


Алања, дан први. 
Ови Руси су стока неопевана. Бахата, дрска, дивља... Е да хоће ко да их врати иза гвоздене завесе. Заувек.

Руси су говна.

Алања, дан други.
Руси су говна.  
Једини гости којима је по целом хотелу, уз забрану изношења хране из ресторана, исписано и да ће платити казну од 20 долара ако то учине. Не пише ни на турском, ни на енглеском, немачком, српском... одакле су све гости. Само на руском. И џаба.
Руси су говна.

Алања, дан трећи.  
Руси су говна.  
Једино њима, на њиховом језику, пише да у тањир не сипају више него што може да стане. Колико год ја критиковао Србе и мрзео Немце, они су овде гости за пример.
Руси су говна.

Алања, дан четврти.
Руси су говна.
И то глупа.
Куца нам неко на врата собе, отварам, прилично кабаста жена показује кључ, видим да су из собе изнад, објашњава на руском да су им с терасе пали пешкири на пластичну тенду, коју је могуће дохватити с наше терасе.
Пуштам је, наравно, она одлази на терасу, и на моје запрепашћење, уместо да пешкире руком дохвати, прескаче на тенду!
Док сам стигао, тенда је већ почела да пуца под њом, а она је онако дебела узалуд покушавала да се узвере назад.
Кука Рујка "јој јој јој", ја је хватам под знојаве мишке - живот ми преседе - да спасим и скота, и тенду, и несрећну бакицу што под тендом прави пиде, и себе објашњавања, и Nataša Ilić да се не зацени од смеха... Јебига, кад сам дубоко у души добар човек, успео сам.
"Спасибо", истрчава дебела посрамљена.
Руси су говна.
И то глупа, у пичку материну!



Алања, дан пети.
Руси су говна.
То чини ми се брзо скапирају и деца.
Каћа и Уна су закопале неко мало дебело Рушче у песак на плажи, вирила јој само глава са бабским капчетом на њој. Мала се откинула од зента, поред ова два џамбаса. Да Nataša Ilić није подвикнула, ладно би је оставиле закопану и отишле да се купају. После сам прекопавао плажу, шта знам, да се девојке нису још који пут заиграле
Иначе, треба ли вам бољи опис руске деце од чињенице да трче низ тобоган у аквапарку у време док не ради и одатле скачу у зенба који, на несрећу, ради.
Или, да се међусобно крвнички туку, и мушко и женско, док родитељи и то, као и јуриш низ тобоган, посматрају мртви ладни.
Руси су, дакле, говна.

Alanja, dan šesti. Neškica nam je zanemoćao, pa ću ja da nastavim. 

Elem, Rusi su govna, to ste već skapirali. I to debela i pijana govna. Ja ne znam da li sam za sve ove dane videla jednu, slovima i brojevima J E D N U ženu koja je vitka i jednog muškarca koji se nije ubijen od votke i piva u 15,30h! Ove krmače bi bez problema mogle da se takmiče u sumo rvanju! Ne zna se koja je teža, veća, sa više sala... Tanjiri za svaki obrok im se prelivaju, a plaže imaju udubljenja od njihovog boravka na istoj. Dupeta u stolice im se jedva uglave. Kad vide hranu, za njih više niko i ništa ne postoji. Kao predatori se ustreme ka žrtvi i nagrnu. Deca kmeče, dernjaju se... Mama Ruskaju niš' ne zanima dok ne pomaže tanjir. Da nije stakleni i on bi nastradao! Velike su kao zemlja iz koje dolaze. S druge strane, tu su im blede kopije muškaraca kojima je alkohol ubio malo onoga što je vredelo. Sede za stolom pored hotelskog bazena, u jednoj ruci votka u drugoj pivo. I filozofiraju. Sa prvim na koga naiđu. A imaju sreće. Uglavnom su im svi zeme pa se smaranje završi u regionu. U neko doba se zavuku u svoje odaje spavaju i hrkanjem tresu hotelsku vertikalu od onoliko alkohola, dok se debela Ruskaja sa sitnom decom valja po plaži i pravi talase nama, običnim smrtnicima čak i kada je more mirno. Eto neke koristi. Da ne bude da ih samo kritikujemo!

Алања, дан седми.
Руси су говна.
Ол инклузив концепт подразумева да поред три оброка, плус касног доручка и вечере, свако мало имаш нешто да глоцнеш. Па ипак, мазге из разних Владивостока или Владипиздаматериних, уредно чекају у реду да се отвори главни ресторан за ручак и и првих пола сата помажу све, као термити. У то рачунам и гомилу хране остављене по тањирима, иако само на њиховом језику стоји молба да сипају само колико могу да поједу.
Иначе, дебела ми је синоћ имала првог удварача. Па мукице, ниси на багер кренуо лопатом, већ есцајгом (асоцијација на П.И.Л. и "нежна си ко ваљак, витка као храст" је сасвим намерна). Nataša Ilić ем не говори руски, ем Русе мрзи више од мог покојног деде Милосава, који је својеручно убио једног скота "ослободиоца" затекавши га да силује једну Београђанку 1944.
Елем, замишљам сцену где ова моја на перфектном енглеском одјебава кретена - мушкарчину једну од целих 170 кад се испрси - који не говори ни један језик сем свог дебилног, и кидам се. Не знам што, кад сам дошао, заобилазио нас је широко.
(знам да ће неки да питају, девојчице су добиле стриктна упутства да пазе на понашање дебеле и све ми преносе, ко УДБА.)
Руси су говна.


Алања, дан осми.
Руси су говна.
Људи моји, да л је то могуће, толико болесно дебелих сподоба, незадрживих у даљим насртајима на енормне количине хране?
Закључујем да би ту помогла једино некад међ Русима веома популарна "Брза дијета др. Менгелеа бонсеком и бренером".
Елем, гледам крмад како раде "вотерџим" у базену, јбт, једним синхроним покретом раменима изазову омањи цунами, вода нам доноси шокирану децу до рецепције... али килажа на пада.
Нисам неки папарацо, али и из овакве фотке увидећете већ на шта мислим кад кажем:
Руси су говна.
ФОТО




Алања, дан девети.
Руси су говна.
Шта друго рећи за оне, који дођу с децом на море, у породични хотел, и онда се толико облочу да се после затварања хотелског базена за купање, скину голи и скачу у њега?
Руја је баш то учинио, док су његови подједнако пијани пајтоси навијали, правећи ужасну ларму.
Треба ли да кажем да половина соба гледа на базен? Верујем да су многи били "одушевљени". Па вероватно и деца тог кретена...
Елем, хаос настао, могу да замислим које би последице имао хтл да се скот удавио (да се разумемо, ја сам навијао за варијанту да га извлаче чакљама), убедише га некако да изађе и обуче се...
Да се разумемо, срања праве и пијани Енглези, Немци, Холанђани... али не у породичним летовалиштима, хотелима пуним деце, сопственим младунцима...
Није било довољно светла за овековечити... Зато, уз слику још једног насуканог нилског коња, с плаже, поздрављам вас радосним поздравом:
Руси су говна!
ФОТО

Nataša Ilić ме јуче одменила, нисам хтео да ћерин рођендан поганим причом о најговнарскијем народу

Alanja, dan deseti
Rusi su govna. 

Ali su i Srbi. Malo manja, doduše. Sedim ti ja tako pored hotelskog bazena, lepo zauzela busiju i čekam dragog. Do mene seda ruski deda. Preko puta seda drugi ruski deda sa čarapicama i papučkama. Da ne nazebe, valjda. Neko da me je pitao na onom njihovom buđavom jeziku "Da li je slobodno?". Jok! Seli i piju. Votku, je l' te. Debele Ruskinje mi otimaju stolice, ni ne pitaju, a jedan što liči na Brežnjeva me je nešto pitao dok sam mećala preliv od jogurta na salatu. Oni prosto misle da sam njihova. I tu ne mogu ništa sem da ih odjebem. Na engleskom. Sinčič ruski od dobrih 15 ili 16 godinica prvo je sedeo kod mame, a ona ga je masirala i ćeškala. A onda ga je mama učila da pliva. Kada je debilčića jedna seka poprskala rekao joj je da je mrtva! Ma šta reče?!
Ovi naši, pojedinci odlikuju se dranjem. I to Lale. Mama Sosa se drsla na šonju od muža što bira pogrešno mesto na plaži. Tata Lala se nevešto branio. Sutradan je jeo one čoko bols sa mlekom. Muški. Neškica reče da mu ne gine menstrucija. Druga gospođa, malo histerična, na sinovljevu konstataciju da devojke imaju sise poslala ga je kod oca da mu on to "objasni". Šta to otac treba da mu objani, a što ona ne zna? Nije važno, zagorela mama čita Lauševića. Elem, na kraju jedna bakica u pokušaju da uzme vodu istu je prosula po restoranu. Kelneri je pozdraviše aplauzom i jednim "Bravo!". 

A Neške u svom crnogorslom fazonu prokomentarisaše "A znaš kad bi ja poveo taštu na more? Nikad!". Eto tako.

Алања, дан једанаести.
Руси су говна.
Слична сцена, као пре неки дан.
Чекам ред да пресвучем купаће, ипак морам да си чувам остарелу простату, и гледам. У кабини за пресвлачеље мама Рујка, онако, није лоша за своје године, тек мало куљава, и синак од којих 13-14. Пресвлаче се истовремено, јелте. Капирам да је то манир код њих. Синови здраво сексуално сазревају растежући кожицу на маму, лишени сваког стида, где ћеш ближе и опуштеније.
Кад смо код стида, апријатно сам изненађен да народ, који је толике деценије чекао по редовима за ништа, не зна сад да чека у реду за нешто. Ускачу испред без блама. Ја, признајем, уз увреде, такође без
блама, својеручно упућујем упадаче у исправном смеру, види се, шокирани су, нису навикли да православна браћа одстрањују баћушке. И мени тешко, ко свако јутро око 9 док се с муком растајем са јучерашњом садржином црева.
Али, данас доживех да видим да се и Рује неком смеју. Причам вам ово на изричит захтев Milica Mitić.
Елем, има неке две породице Нишли'а, од оних што вас дан са бесплатним пићем из ол инклузива проведу у јастуцима сепареа за оне који плаћају у кафићу на плажи. Ал се не фаћу за буђелар, бар бакшиша да дају мукици, која им изнова и изнова објашњава да је то за платише.
(Стори телинг наставља очевидац, Nataša Ilić.)
Умало није настао међународни инцидент кад се Мама из те дружине фром Наисус (син јој се зове Страхиња, то је цела плажа запамтила, али о томе касније) обрела на ручку пред штандом где млађано Турче служи пиле на жару.
- Еее бре, ју гив ми џаст бонс! Трећи пут! - викала је бесна Нишлика, отевши му онај прибор којим служи госте, да сама пробере по пилетини.
Иначе, госпоја је најбучнија на плажи, где највише награбуси мучени Страхиња. То изгледа нервира и Русе, па су ови млађи почели да опонашају дозивање Страхиње! И да умиру од смеха!
(А сад опет ја.)
Па мајке вам га бољшевичке, ко сте ви да заебаете моје Нишлије? То што Страхиња цичи ко пашче кад му чупаш реп, је милозвук спрам врижтања ваше дечурлије. И то што су Нишлие културолошки шок у стилу облачења, што су у "Сулејману" видели шта се овде пије, па би да пробају... то значи да ја могу да их заебаем јер су моји другари, ал ви Рује - куш!
Руси су говна!


Алања, дан дванаести.
Руси су говна.
Седимо ми тако у башти ресторана, кад одједанпут започе пуцњава. Бар тако смо мислили, јер звук каменице која удара у тенду од лексана изгледа управо као пуцањ. То су помислили и други у башти, а они који нису седели испод тенде почели су да беже. Схватисмо, од каменица које су падале међу њих.
У ствари, руска деца су пронашла нову забаву, јер су истрошила све досадашње форме дивљања. Скупили су камење с плаже, отишли на терасу собе једног од њих, и бацили Турке у панику. Менаџер и особље хотела одмах су истрчали да виде шта се дешава. Починиоце су ухватили, а родитељи се нису много тангирали.
Нешто касније, два мортус пијана Руса потукла су се крај базена. На несрећу, особље их је раздвојило пре него што су успели да се озбиљније повреде. Гледао сам с терасе иначе бих им радо помогао да један другом начине непоправљиву штету.
Јер...
Руси су говна!
 

Алања, дан тринаести.
Руси су говна.
Турци важе за прљав народ. Срби су склони да своју аљкавост и прљавост вежу управо за "500 година под Турцима".
Па ипак, летујем у Турској већ 6 година и никад, али никад, нисам имао замерке на чистоћу. Иако сам тешка пицајзла и хигијеничар.
Собе у хотелу се свакодневно перу, али буквално. Као и ходници, лоби, лифтови, степеништа, ресторан... Плаже се чисте и равнају сваке ноћи. На улицама нема ђубрета, нити ко пљује. Јавни тоалети су као апотеке, увек неко риба. Једина замерка је да има псећег измета, власници то не скупљају.
Са друге стане, Русе бије глас да су уредни и дотерани. Јесу, бар док се не усвиње од вотке. Жене им на плажу иду под пуном шминком. А онда на тој истој плажи оставе толику гомилу ђубрета да је и ову децу срамота. И у ресторану: Руси прљају, Турци рибају за њима.
Срби, какви год да су, много више воде рачуна о свом отпаду.
Турци обожавају децу и поклањају им велику пажњу.
Као и Срби, уосталом. Руси су у стању да оставе сопствено дете да урла сатима у ресторану или на плажи, и да свима скаче по живцима.
Турци су тих народ (генерално - мада имају и они буздоване), који прича брзо. Руси причају полагано, али гласно. Срби причају брзо, гласно и баронишу. Јебига.
Турци једу умерено, лагану храну, и не пију. Руси се преждеравају, сипају и више него што могу да поједу, носе храну на плажу кршећи забрану, и перманентно су узверени од алкохола. И Срби ждеру као да никад неће окусити више ништа, али ја овде не видех пијаног Србина.
Турци умеју да буду нападни и напорни кад нуде неку робу или услугу. Али знају кад треба да стану. Руси ту границу немају, сем песнице у нос. Срби... серу, бусају се, баронишу, али стану негде код те граничне линије на носу
И тако... Наш боравак овде се ближи крају. После 14 дана.Сутра нас чека аеродром у Анталији. Лепа, велика, прегледна, чиста и с укусом уређена грађевина са три терминала.
Све у свему, провели смо се сјајно. Имали смо дивне, пожртвоване и одговорне домаћине, који су све чинили да нам удовоље. Упркос и без обзира на Русе. Они су били само фолклорни детаљ, да се забавимо у паузама сунчања и купања.
Ипак, основни утисак стоји:
Руси су говна!

ВОЛИМ ГРКЕ, АЛИ ВИШЕ СВОЈ НОВАЦ

Колико год се браца Грце, као и домаћи заштитници православне блискости и мрзитељи муслимана, љутили на ово што сад пишем - морам да вас упознам са малим истраживањем које спроводимо већ безмало цео месец.


Покушавамо да нађемо повољно летовање у Грчкој за четворочлану породицу, и долазимо до следећих сазнања:

- Упркос превозу до Грчке сопственим аутомобилом (око 200е за северни део), што значајно појефтињује пут у односу на авион плус аеродр. таксе до Турске (око 1.000е за четворо - 4х189 авион и 4х52 таксе) - аранжман у истом периоду, у хотелу исте категорије и истог нивоа услуге ВИШЕСТРУКО је јефтинији у Турској.

- Хотели нижих категорија (две и три звездице) у Турској изгледају као РАЈСКИ ВРТ у односу на хотеле истих категорија у Грчкој, који делују запуштено и буђаво. То већином показују и мишљења и фотографије корисника окачена на наменске сајтове.

- Чињеница је да су Турци ове године прилично подигли цене (због хаоса у Египту и Тунису), али Грци нису одреаговали на кризу у својој држави, нити на поскупљење у комшилуку, већ су зацепили душмански да би се за тих пар месеци сезоне нафатирали пара за целу годину. На пример, исти хтл у Турској сад кошта око 15% више него прошле године. Али, у хтл. од три звездице са услугом ол инклузив, авионом, где једино плаћате пиће на плажи, у Алању, летујете за непуних 1.670 евра. За сличну конструкцију у Грчкој, аутомобилом, не можете да прођете са мање од 1.950 евра.

- Да, знам, у Турској у буљуцима летују полудивљи Руси, и верујте, и мени се гаде толико да бих их за вјеки вјеков оставио иза гвоздене завесе. Али, у Грчкој има Енглеза, и верујте, различита говна исто смрде.


Закључак: ја ћу И ОВЕ године да идем авионом у Турску, где за своје паре добијам да ме третирају као грофа, у перфектно чистим собама и са сјајном храном.

VIDEO SAM CICA MACU

I tаko, posle "španskih", turskih i indijskih serija, raznih "Menjam ženu", "Domaćine oženi se", "Survajver" etc "rijalitija", dobismo i orgazmatični vrhunac - bliski susret prajm ministra sa ženskim polnim organom, a da nije odraz u ogledalu, pred kamerama, da vidi vascela Srbija.

Šta smo sve o tome mogli da saznamo prethodnih dana?

1. Nаzovi novinаrkа iz šаljivog skečа "Video sаm cicа mаcu" je, u stvаri, "Plejbojevа" zečicа, kojа je sаsvim pristojno pokаzаlа džbun Ivici bez mаrice. Skrivenа porukа? Ili sve novinаrke mogu dа budu zečice u Hefnerа, ili novinаrke međ` nogаmа drže koznаkаkvа čudesа, nedostojnа dа ih prаjm minister vidi.

2. Rečeni džbun ne bi bio tаko efikаsаn dа nije bio džbun - pojаsniše ključnu kulturološku dilemu dаnаšnjice sprаvitelji skečа. Poаntа jeste bilа dа se prаjm minister zаrumeni i dа gа odа nestаšni osmeh ljubiteljа i poznаvаocа sаdržine međunožjа - a ne da ga izdepilirani prostor zbuni - što gа čini podobnim zа prаjm ministrа u nаrednih nekoliko vekovа (аko gа ko ne sustigne zа Božić) jer znа se Srbi cene te koji više vole p. nego lebа dа jedu, а i mogu dа izdrže ukrаj Krmeljuše gledeći je u oči, а ne u oči.

3. Pitаnje - zа il protiv Gljivice u rečenoj stvаri je pаsse. U zemlji u kojoj k`o iz p. kokneš prаjm ministrа - nаsаmаriti drugog prikаzivаnjem iste i nije krupnа stvаr. Kаko srozаti ugled nekom Miloševićevom klonu, koji zna da "Kаle, to je brdo", koji se često toliko obloče dа upаdljivo zаpliće jezikom, čiji bliski sаrаdnik šuruje sа Šаrićem, koji poklanja Kosmetu stolicu u UN... Ali, pitanje srozavanja ugleda prajm ministru, kao funkciji, drugom čoveku države po vlasti i prvom po operativnosti?

4. Činjenicа dа je prаjm minister džbun ugledаo ničimizаzvаno i sаsmа neočekivаno, te se nije pripremio (bаr prezervаtiv dа imа) koštаće poslа vjerojаtno nekog u kаbinetu, а i šire. Amа bre ljudi: nаjаvite prаjm ministru drugi put blisko prisustvo ženskog polnog orgаnа! Činjenicа dа se RRA nije oglаsilа, niti novinаrskа udruženjа, orgаnizаcije i sindikаti (izuzev NUNS) nikog neće koštаti poslа, jer je posаo ukopаvаnjа novinаrske profesije i zаbijаnjа glogovog kocа - uspešno okončаn.

UJEDINJENI SRPSKI EMIRATI

Došao je Šeki. Sleteo je u Beograd aeroplanom doduše mnogo većim od onog što se Žvalavom i Mlađi Čarobnjaku ukvario kad su mu bili u gostima - ali ipak ne najvećim što je sletao na "Teslu". Zato su snishodljivi mediji morali malo da se potrude, jer, ipak Šekiju treba da je najveći, zar ne?

I tаko, da l posle toliko ulizivanja il iz puke ljubavi prema Sorabiji i svemu srpskom, Šeki je obećаo milione аvione, ma na angro, samo nule na čeku da dopišemo; kupiće po` Srbije, а drugu polovinu dobiti nа poklon, na 100 uloženih milja častićemo ga dvostruko, bar u obradivom zemljištu...

Međ` gomilom ovlаženih devojčurаkа, koje su nedeljama pokušavale bar da ih bogati Šeki vidi ("Šeki oženi me!"), a kad ih vidi - samouvereno verovaše - da tako reše osnovnu egzistenciju sebe i svoje porodice, baja koji kad skine arapske `aljine, ruku na srce, izgleda k`о naš Mandov sa Buvljaka, nаpаlio se nа nekаkvu seljаnčicu što poje nаrodnjаke. Bed lak, đevojke, možda ste vi fine, ali dronfulja je dronfulja.

Skoknuo je Šeki i do Marakane, upoznao legendu, dodirnuo ga i smejao se s njim svi zube da se bele, vid`o je uživo trofej iz Bаrijа, možda će i tu da ostavi kakav kusur; svaki dinar je zlata vredan, da Ćora vrne neki dugić (deminutiv od dug)...

Da sve bude u duhu bratstva i jedinstva - Šeki našeg Žvаlаvog zove "brаte" (ne bih da budem grozan, možda mu ni dečkići nisu strani, Žvalavog bar ima u visinu, a zna se da se niski lože na visoke), а Mlаđа mu je otkrio neke mаđioničаrske trikove s novcem (ono kаko ispаri pa se pojavi i sl.)... Ako je dronfulja pevaljka za par pesama dobila najskuplji šampanjac i 101 ružu, a kelner 500 dolaroida samo za makroisanje, koliko li će Žvalavi i Mlađa da se ogrebu za "izvoli der brate zagrabi od Srbije kolika ti šaka bogataška"?

Da sve bude kao dobra latinoamerička serija, sаd će Ruje dа budu ljubomorne, jer, em nude mаnje đengi, em su nа poklon dobili sаmo NIS i još pаr polupropаlih firmicа, em se čаk ni nаše jаdnice ne pаle nа njih (koje su njihove ribe odаvno odhebаle i trаže priliku po Juropi i Ameriki), zа Zvezdu cepidlаče dа l će dа dаju il ne, а i Grobаr ih ipаk nešto mаnje voli no Sorаbiju...

U dubokoj ilegаli Đitler plаče, jer se bogаte belosvetske mlаdoženje u vreme vlаsti njegovog političkog ocа - kog je, u duhu nаjsvetlije srpske trаdicije, politički likvidirаo (dobro, ovаj mu je i sаm poprilično pomog`o) - nisu tаko otimаle o dobrodržeću udovicu Sorаbiju.

Džaba toliko navučenih "eksperata" iz inozemstva, domaće radne snage koja je toliko dobro uspela u svetskim finansijskim krugovima da je jedva čekala da se vrne u Sorabiju; džaba Đitleru takvi marketinški poslovi kad sebi i svojoj mafijaškoj organizaciji nije pribavio slavu dovođenja Šekija, već je to pošlo za rukom drugoj mafijaškoj porodici...

Tako Đitleru nije preostаlo ništа drugo do dа, poput svаkog impotentnog muškаrcа, pribegne sili - SA odredi, pаrаvojnа formаcijа DS, nekаkvа Komunаlnа policijа, nаstаvilа je dа premlаćuje ljude... Alo, bre, Sorabi (tras!), šta ste se napalili na nekog Šekija (pljas!), on li će da vam donese posao (bum!), pare (bem!), bolji život (bam!), zdravlje (bengele!), on li će da ubije korupciju (kvrc!), ozdravi privredu (krk!), uredi školstvo (šljis!), ozdravi zdravstvo (tres!)...

Meni sve ovo malo liči na period od pre dvadesetak godina, kada je maloumni Šešeljuga pronašao negde nekoga jadnička, prozvao ga direktnim potomkom Nemanjića i Romanova i šetao kao mečku po Sorabiji ubeđujući srpsku džudžu i opanak da u tom, jedinom autentičnom primerku plave krvi, leži spas i sav potreban lek za teško bolesnu Sorabiju.

A boles` јe za te dve decenije poprilično uznapredovala...

ANĐEO S NEBA, ĐAVO NA ZEMLJI

Sa stanovišta (nikadprebrojanog) broja žrtava dvoipomesečnog zločinačkog poduhvata država NATO i EU i njihovih porodica, razorene infrastrukture Srbije, uništene privrede i izgubljenih radnih mesta, 13 godina od početka ubilačkog pohoda SAD i njihovih satrapa nije dug period.

Da se razumemo: masakr civila nazivam genocidom, a razaranje zemlje kriminalnim činom, bez obzira na činjenicu što je u tom momentu na Dedinju stolovao Slobodan Milošević. Možda baš zbog svog stava prema njemu i njegovom režimu, i svega što sam zbog tog prolazio, i imam više prava da one koji su, navodno, kažnjavali njegov režim, nazovem mafijaškim ubicama.

Šta god da bilo opravdanje ili razlog, nisu dovoljno ni veliki ni ozbiljni, kada se pogledaju dečiji grobovi tad nastali.

Pravnici bi to nazvali sklonošću ka vršenju krivičnih dela, ali, zaista, kakav argument može da se uputi kontra mog stava, ako se zna da je ista družina, prosto zato što ima moć gole, brutalne sile, mimo bilo kakvih normi svetskog poretka, delila "pravdu" i u Avganistanu, Iraku, Libiji... Tim pre, što je sada već sasvim jasno da su ti zločini izvršeni na osnovu argumentacije pronađene u falsifikovanim činjenicama! Zašto onda ista takva sila nije upotrebljena nad Izraelom ili Turskom, na primer, ili u mnogim državama Afrike ili Južne Amerike, gde su takođe kršena ljudska prava ili izvršavani teški zločini? Odgovor je jasan: interes.

Otuda gađenje koje osećam prema SAD i njihovim evropskim saveznicima, njihovom bezobrazluku i siledžijstvu, ne mogu i ne želim da prikrivam. Bespomoćan kao pojedinac, stanovnik države bespomoćne kao države, ljudskim i moralnim vrednostima sprečen da uzvratim na način na koji zločinci jedino zaslužuju i koji razumeju - preostaje mi samo da se nadam da će Bog, priroda, ili pripadnici nekih nacija sa daleko izraženijim osećanjem rodoljublja i ljudske i nacionalne časti i potrebnom dozom fanatizma, i Sjedinjenim Državama i njihovim kućnim ljubimcima pokazati da svaka batina ima dva kraja.

Elem, činjenica je da je masovno ubistvo i masivno nanošenje štete, koje je tokom 1999. izvršio NATO u Srbiji, težak zločin, za koji bi neko trebalo da odgovara. Naravno, neće odgovarati niko, jer je služinčad, koju je Ambasada SAD postavila da vrši dužnosti predsednika i Vlade Srbije, povukla tužbe, koje bi makar formalno, makar i bez ikakvih izgleda na uspeh u teško marginalizovanom i politizovanom svetskom pravosudnom sistemu, značile da se ne mirimo sa razaranjem naše države i masakriranjem naše nejači.

Na žalost, dovoljno je da jedna država na ključnim pozicijama ima jednog bednog samoreklamera - pozera i jednu kućnu pomoćnicu - slinu, a da izvršne funkcije drži žuto-crvena kriminalna družina u sprezi sa sumnjivo obogaćenim "tajkunima", da od svega toga ne bude ništa.

I što je još crnje: da se ta ljiga, kojoj je važnije što ga porede sa holivudskim glumcem, nego dostojanstvo i boljitak sopstvenog naroda - izruga svim nevino stradalima i njihovim porodicama, tvrdeći sada, usred predizborne kampanje, da je agresija NATO na SRJ bila zločin? Pa ako je to bio zločin, zašto si, smradu, povukao tužbe protiv zločinaca? Da bi mogao slobodno da odlaziš tim istim zločincima na uvlačenje u dupe? Ko ti je dao pravo na to? Ili tvoje gazde, tada, nisu izvršile zločin, a sada, kad gladnom, u pojam ubijenom, osiromašenom, besposlenom, razočaranom, beznadnom narodu nemaš da ponudiš ništa više od stalnog povlačenja za lik i delo odavno mrtvog Đinđića - to odjedanput postaje zločin, u nadi da narod, sklon samoobmanjivanju na osnovu krupnih reči, više neće primećivati tvoju, i krivicu tvoje kriminalne organizacije, već krivicu nekog spolja?

Ovako ispada da nas je s neba, fizički, ubijao "milosrdni anđeo", a da našu čast, dostojanstvo, ponos, samoljublje, budućnost... ubija ovozemaljski đavo, kome ja "anđeo" - ubeđen sam: ne nehotice i ne bez plana - otvorio vrata za to.

IZBORI SE ZA IZBOR

Zbunio sam vas naslovom, priznajte. Ovako glup naslov, međutim, sasvim dolikuje perpetuum mobile opservaciji posle koje nećete biti nimalo pametniji, kao što nisam ni ja, iako o svemu razmišljam već mesecima.

Elem, spremaju nam se izbori, za Đurđevdan. Vole naši diktatori da gađaju verske praznike, to ti je. Onaj pre glasanja turao za Nikoljdan... Samo da još Maneken, kao, preseče da li će o istom trošku raspisati i predsedničke. Da napaćena Srbija uštedi. Cvrc Milojka, što bi rekao onaj čijem liku se Maneken potajno divi i čija kopija želi da postane. Ove narandžaste štetočine su toliko raskućile, neslućeno potrošile, nemerljivo upropastile i konačno nikadznano nas zadužile, da mi priča o uštedi glede predsedničkih izbora izgleda ovako: "Četiri godine smo urinirali po vama (Jelena Trivan nije morala čak ni da čučne), a sad tražimo kantu za smeće da u nju, a ne na vas, bacimo guz papir kojim smo se brisnuli".

Dakle, kera ne laje zbog sela. Kera kevće jer mu se osladilo omašćivanje brka na Andrićevom vencu, pa hoće da se još jedared dočepa svog opijata, dok još ima kakvu-takvu šansu za to. Jer, sada Srbadiji, zaluđenoj latino, turskim i indijskim serijama, Grand paradama, Đoranjima žene i ostalim "rijaliti" sranjima... ceni da još može da proda ideju kako ćemo uskoro, za tričavih desetak godina, u EU (i da to, jelte, rešava sve naše probleme) i kako je blagostanje uz Fijat tu iza ćoška, samo rukom da manemo... Dodajmo tom spisku izbornih aduta i večitu vaginalnu zahvalnost jer je pomilovao Lauševića, a nekako se u pravo vreme namestila i godišnjica Zoranovog ubistva (s čim u vezi je ispitivana svačija uloga sem Bokina, interesantno), što se uvek lepo može iskoristiti u rejting svrhe i onda mirno zaboraviti.

Već koliko za pola godine, kad narandžasta opsena krene da se raspada, kad počnu masovna otpuštanja, zatvaranja preduzeća, kad stanu penzije, kad počnu prave nestašice, a za ono čega ima zalepe monopolske cene... biće mnogo teže uzeti mandat na šarenu lažu i žuljanje dupeta u kombajnu. A ostao je još jedan mandat, red je da se iskoristi, pre nego se palica preda Đilasu.

E sad, ponešen uspehom vođe čopora, na čije je lupanje šakom o astal, dvared, više od polovine žena u Srbiji doživelo orgazam (izmereno by Šaper; Krle - kako Tanjug javlja - nije bio tako srećan), oglasio se i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima. Vratio se očas u slavne devedesete svoje banditske organizacije, bacio se u "militari luk", cimnuo koju da dobije na hrabrosti i žestini, i napao na Vođu čopora lično. Računica jasna. Klimakterične dame željne orgazma uz stisak vratnih žila, napaljeni JNA i ravnogorski kafanski ratnici, ČakNoris klinci i navijači... Oni, bre, vole kad je to tako grubo, muški, energično, kad nemaš zenta čak ni Local Kluniju da saspeš u brk, iako uvek može da te upita "a koferče, a koferče"...

I to bi bila tako lepa standardnosrpska predizborna bajka, da nije surove istine. Sve je to lepo dogovoreno na kanabetu. Istom onom, o kom su drugari s B92 onomad sa sprdnjom pisali, kad na jednom njegovom kraju nije sedeo njihov protegee. Dakle: glasno "ploooop" koje se čulo kad su BoTa i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima izvadili jedan drugom jezik iz uveta, u stvari, samo je predstava. Još jedan rialiti šou.

I što je najbitnije: cela ova predstava (i dalje) je u svrhu poentiranja na parlamentarnim izborima. BoTa i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima ne "gađaju" istu ciljnu grupu. I tu je poenta. Mali Sloba time može da pokupi samo neke zalutale i obezglavljene vadikale i neke naprednjake nedovoljno definisanog seksualno-političkog identiteta. Što će reći: možda i pokupi Vjericu Radetu kod Plavog mosta, ali će Trivanka uprkos tome ipak ući u Klunijev "audi" iako je svesna da će joj tu dildo biti neophodan alat.

I sad, nu muke. Za koga glasati? I da li uopšte glasati? Odgovor je: ne znam! Meni nekako liči na ono - šta god uradiš, jedno kajanje ti ne gine. Pre 11 godina imali smo izbor, negde videli soluciju, bolje rešenje... Sad... Sad zaista verujem da će biti "Sjaši Kurta da uzjaši Murta". Jer među njima postoji pakt o nenapadanju, crvena granica koja se ne sme preći. Za ove narandžaste znamo kakvi su, želimo im ne samo da siđu sa vlasti, već dugogodišnje robije... Ali, nema nagoveštaja da su oni drugi sposobni, pošteni, autoritarni, diplomate, ugledni, sa znanjem, idejama... Uostalom, i oni su imali priliku da se pokažu, i "pokazali" su se. A rešenje nije ni ignorisanje glasanja ili poništavanje listića, jer će tako naš glas opet - ali posredno - doći tamo gde ne želimo.

Pa, ako imate ideju šta raditi, javite. Rado ću saslušati predloge. I uraditi po svome. To je ovde popularno.

U ZEMLJI SNEGA, BLATA I VODE...

Nije, naravno, slučajno što rabim naslov čije su varijacije ovih dana popularne bezmalo kao prilagođavanje onog "Godina prođe, dan nikad".

U zemlji Srbiji, u kojoj je normalno da predsednik zarad predizborne kampanje uzme lopatu u ruke i "razgrće" smetove (nešto je slično radio i s onim kombajnom onomad, sećamo se) umesto da radi svoj posao, sasvim je normalno i da se neka, čak i uspešna, jezička igra siluje do obesmišljenja.

Kakve to veze ima? Čitaj dalje!

Sneg je okovao Srbiju. Ceo mesec, pa i nešto više, jug Srbije je bio zatrpan, i tako ostajao sve dok - na sreću po jug - sneg nije zavejao i Beograd. Dobro, dobro. Bio je to rekordno visok sneg. Komunalci, tradicionalno iznenađeni i zatečeni snegom usred zime, iz godine u godinu modernije opremljeni i bolje snabdeveni, malo se nisu snašli, zakazala je moderna oprema, zafalilo je još u avgustu pripremljenih sredstava, pa je moralo da se proglasi vanredno stanje. Kako inače da se naše vrle mudre političke glave, dični kreatori naše svetle budućnosti, ponosito kreću ulicama uz zvuk sirene i svetla rotacije, jer ih bez toga, avaj, niko ne primećuje?

I kao u bezmalo svakoj aktivnosti našoj, tako je i čišćenje snega izgledalo poput prebacivanja iz šupljeg u prazno. Pominjaću komunalce, naravno, jer po pravilu u ovoj državi puca po onima koji za mizernu platu rade kao konji. Dok su čistili ulice, između kolovoza i trotoara stvarali su snežno-ledene barikade (barikade? Svaka sličnost je slučajna!), zatvarajući parking mesta i prilaze pešačkim prelazima. Sa druge strane, te barikade su uvećavali revnosni građani, koji su čistili trotoare.

Kad ono - ali međutim! Kako nas Srbe, nebeski narod, sve vreba sa neba, tako su nas sačekale - ledenice. Da ne nastrada ona nesrećna žena, nikome od Onih-koji-u-naše-ime-razmišljaju ne bi palo na pamet da ledenice padaju, i mogu da ubiju ili povrede. Nije ni čudo, doduše, što im nije padalo na pamet, kad su zauzeti razmišljanjima o lepotama svojih postignuća zvanim Most na Adi, Bus pljus, i slično. Elem: ledenice padaju, trotoari su ograđeni, pešaci bi išli kolovozom, ali do njega ne mogu zbog barikada. Ko vam je kriv, Srbi, marvo, kad usred ovog žutog blagostanja niste naučili da letite, ili bar levitirate?

Elem, poče sneg da se topi, krete led po rekama da lomi sirotinjske barke i epicentar moderne srpske kulture - splavove. Srbija, naravno, nema ledolomce, nego mora da ih iznajmi od Huna, što negde i ima logike, jer je besmisleno držati takvu skupu lađu, koja će raditi jednom u 30 godina. Ali, onda spozansmo da ledolomca ipak imamo, ali da nije neki, pa ne sme u debeo led, a možda i nije (pravi) ledolomac, pa mu dva sabrata idu kao pripomoć.

Led na vodi, na zemlji blato. Srbin je čudan stvor. Umesto da pređe desetak metara do asfaltiranog pešačkog prelaza, on hrabro gaca po poluzaleđeno-bljuzgavom tlu, na kome se očas okliznuti i pasti pod nečiji auto. Osobito su mi drage naše vrle dame, koje to isto čine obuvene u 12 cm štiklica i dugačku bundu od neke nesrećne životinje. E pa bvaćo Svbi i sestve Svpkinje, kad volite blato, ovaj vozač ovde će vam pripomoći rado: kad god ugledam takvog optimistu, ja dodam gas. Pa nek trči u blato. Može i da grokće tom prilikom, priliči mu.

Gde nema blata, ima bara. Naši putari su operisani od reči "ravno" (isto kao zidari od libele), pa su na mnogo mesta na kolovozu ostavili udubljenja pogodna da se ispune vodom i nastane divnim stvorenjima poput planktona. Da je tako samo na kolovozu... Takvi su i trotoari. I šta će ono siroče na autobuskoj stanici da radi, spreda voda, odozad voda, a neko mu projuri u punoj brzini? Tuširanjeeee... Ili onaj što izlazi iz poluraspadnutog autobusa sa superekstramodernim Bus plus sistemom: zakorači iz busa u - pljus!

A gde je mnogo vode, tu su i poplave, zar ne? Mada, neće biti poplava, rekoše nadležni. Sem ako nas topljenje "santica" od 20-ak kilometara i prosečnih 2 metra snega ponovo ne iznenadi.

I tako, i to je Srbija.
Nije samo Boka sa lopatom. Mislim, OK su mi negde i Boka i lopata, samo volim da ih zamišljam u malo drugačijem...hmmm... rasporedu dužnosti, recimo.
Ni (samo) Borko, u kuknjavi što ga zli šiptari miniraju i pišu pismo protiv našeg ulaska u Jevropu. Borkić, pile, da ti dam jedan savet. Jednog Šošona stavi za sto, ugosti ga i počasti najbolje što možeš. Drugog stavi ispod stola, i pritisni ga nogom za vrat. I budi siguran da ti obojica isto misle.
Nije Srbija (samo) ni muka sa ubogom Anđelinom i još jednim vrhunskim remekdelom američke kinematografije... Ajte, molim vas. Pa kom Srbinu - osim Boška Jakovljevića, dakako - bi ona onako žgoljava i suvorepa, mogla da se dopadne?

Srbija su i ove naše svakodnevne i običnoljudske stvari. Iste one zbog kojih popriličan broj Srba želi da pobegne iz zemlje, a ogromna većina bi da utekne i iz svoje kože.