ЗАЈЕ-СРБИ-БАНЦИ-ЈА

 

Ова држава је зајебанција.
Овај народ је зајебанција. 

Политичари нас замлаћују Косовом и Европском унијом, а да ни сами не верују да ће Косово икад више бити српско, нити да ће нас ЕУ примити у своје редове као равноправну чланицу. За то време, држава улази у зону банкрота, огроман број људи остаје без посла, а још више њих нема шта да једе. А наше премудре политичаре сваки западни трећеразредни дипломата може да позове на рапорт.

Послодавци и оно мало људи што запосле, запосле мимо закона, без пријаве, без нормалне плате, и понашају се према радницима као према робовима, јер их ни држава ни синдикати не штите. Комунална предузећа нам наплаћују услугу пре него што ће је пружити, и без обзира на њен квалитет. Порезници ти наплаћују порез, ма и на силу, чак и када ти држава у чије име и за чији рачун они наплаћују порез - дугује много више.

Лекари те лече кад желе и ако желе, често одока, а најчешће офрље. Судије суде по симпатијама, ако икад дођеш на ред за суђење. Полицајци чекају мито као обавезан вид комуникације.

Навијачи вежбају строгоћу и диктирају своје аршине понашања и државним органима и мирним људима. Гејеви мисле да је "понос" прошетати под троструким полицијским кордоном Београдом и упорно инсистирају на својој различитости уместо да проналазе сличности и тако се уклопе. Цигани могу да раде шта желе, јер ако им нешто приговориш, одмах гракну западне амбасаде и домаће НВО.

И тако редом...

Ова држава је, бре, зајебанција.
Овај народ је једна велика, исфрустрирана, болесна зајебанција.

Овде свако сваког зајебава. Зајебавају политичари, зајебавају послодавци, зајебавају комунална предузећа, зајебавају и порезници, зајебавају спортисти, певачи и старлете, зајебавају полицајци, сељаци на пијаци, зајебавају лекари, зајебавају и судије, зајебавају навијачи, зајебавају гејеви, зајебавају и остале мањине, зајебава богами и већина кад год јој се може...

Овде зајебава ко кога стигне, кад стигне, како стигне - а најчешће, најмасније што може. Толико, да ти огади живот у Србији и са Србима.

Што сам старији, више желим миран живот, а добијам супротно. Знам, ја сам се дебело зајеб`о што још 1990. нисам одавде отишао, али тако да никад више не видим ни Србију, ни Србе. Сад ми једино преостаје да свом детету не допустим да се зајебе.

КАНАЛИЗАЦИЈА У ВОДОВОДУ

Дакле, какви су бандити ови из Београдског водовода (и канализације), па то је за филм!

Данима већ у стану немам никакав притисак воде, не може казанче да се напуни, а некмоли човек да се истушира. Напишем ја ситну књигу ЈКП-у, рекох, знам да није квар, ама ако плаћам воду редовно (а заиста редовно плаћам све рачуне, све иде с трајног налога) - хоћу и да је имам редовно, да се истуширам.

Најпре ми одговоре по систему "нисмо ми неко други је": напишу ми да нисам написао да л је проблем у мени ил у целој згради, и да нисам написао јел само једна вертикала... Ако је то, веле, за унутрашње инсталације надлежан је други ЈКП.

Ок браћо Срби и сестре Српкиње, није само мој стан ни вертикала, сви на вишим спратовима имају исти проблем, а пумпе нам раде како треба. Авај, до пумпи, господо, не долази вода у оном притиску како је предвиђено.

И данас ми стиже одговор. Ситна књига, као "Рат и ми" по обиму, пише ми њихов (копи пејстујем) СЛУЖБА ЗА МАРКЕТИНГ И ИНФОРМИСАЊЕ ЈКП „ БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“... Па ми веле:
"На територији Београда данас живи 1.639.121 становника. Београдски водовод снабдева водом 13 градских општина, а то значи око 20 одсто становништва Србије. За све те људе потребно је обезбедити довољно квалитетне воде за пиће. Дужина водоводне мреже коју одржава БВК износи данас око 3.500 километара." (кога заболе за то?)

... а онда ми "решавају проблем" (копи пејстујем са све грешкама у куцању и несналажењу ћирилица - латиница) дивним ПР приопћењем за оне сам мањком мозга:

"Прозводња воде у Београдском водоводу је на задовољавајућем нивоу и нема ванредних прекида у снабдевању грађана овом основном животном намирницом. Водоводни систем је стабилан и сви капацитети нормално функционишу. Још почетком пролећа БВК је почео са припремама за предстојећи летњи период. Просечна потрошња воде у Београду износи 200-250 литара дневно по становнику. У летњем периоду, са повећањем дневних температура, знатно се повећава и потрошња воде из градског водовода. Суграђани имају повећане потребе за водом, али велика нерационална потрошња угрожава водоводни систем, а самим тим и снабдвевање свих потрошача у Београду. На овај начин угрожавају се остали суграђани и онемогућавају да и они имају довољно воде, у периоду када је она свима преко потребна.
Током летњих месеци прекиди у снабдевању грађана водом нису проузроковани исклјучењима или како то неки грађани кажу – рестрикцијама, већ исклјучиво нерационалном потрошњом или кваровима и радовима на мрежи. Са падом потрошње, цео систем се стабилизује.
Иначе, водоводни систем у Београду је пројектован да задовољи дупле и тродупле потребе за водом у односу на просечну потрошњу. Уколико се троши више од тога долази до смањења притиска и прекида водоснабдевања. Ни један систем у свету се не пројектује за веће потребе. Последњих неколико година, током лета, апелујемо путем свих медија на суграђане, како би се њихов однос према овом важном ресурсу значајно променио. Надамо се да ће свима постати јасно да само одговорним понашањем можемо да учинимо могућим заједнички живот у великом, милионском граду."

ОК, магарци! Мене заболе што неко у Београду троши "нерационално" воду, заболе ме што ви не знате да направите систем, заболе ме што су и у овом ЈКП позапошљавани све неуки лезилебовићи које заболе за свој посао, заболе ме што је лето јер је лета било (и топлијих, и дужих врућина, и кризнијих...) и ових претходних 46 година мог живота, заболе ме за сваки дегенски ПР изговор који приглупи ПР Мић Дебилић, удомљени татин синчић или мајчина ћера може да смисли.

ЈА ХОЋУ ВОДУ, јер за њу плаћам, а ВИ ХОЋЕТЕ ПАРЕ и тужите људе кад вам не плате. Е па ја вас нећу да тужим, него ћу да исчупам гркљан некој педерчини у јебеном ЈКП "Београдски водовод и канализација", јер очигледно је то једини начин да се у овој јебеној држави бандити по јавним предузећима, државној и локалној управи, натерају да обављају свој посао како треба, и да ПРВО пруже квалитетну услугу, а ОНДА траже да се за услугу плати.

БЛАТО ЗВАНО СРБИЈА

Ако још неко, којим случајем, верује да је Србија - држава, живи у тешким, халуценогеним, илузијама.
Србија је, на жалост, само дубоко корумпирана примитивна хајдучка селендра, огрезла у бахатој бирократији и тешком нераду и незнању, злоби, зависти, безобразлуку и ни на чему заснованом самољубљу.
Илузија државе Србије служи још само зато да се најнечаснији део морално дубоко посрнулог народа, бави политиком, како би за себе и генерације својих потомака, отели још мало од преостале сиротиње, који ови што се не баве политиком не знају да отму, или их у томе спречава зена преосталог морала, страх од затвора или мафијашког обрачуна у режији првих.

Елем, шта је директан повод што ово пишем?

Иако сам дете, са уредно овереном здравственом (значи, плаћени порези, доприноси и слична страња) ових дана - па и данас - водао по лекарима, данас у апотеци су ме обавестили да јој је књижица неважећа! Тачније, да НЕ ПОСТОЈИ У СИСТЕМУ! Како, људи, кад су ту исту књижицу "провлачили" и у Институту, и код логопеда, и данас у Дому здравља?

Одем до фирме, и утврдим "штос": Фонд (здравственог, курчевог, лоповског осигурања - у даљем тексту ЗКЛО) их је обавестио да морам дете да одјавим са себе и пријавим самостално, и пошто то нисам данас урадио, данас је и укинуо књижицу! Њих апсолутно не занима што су претходно издали маркицу за ту исту књижицу и тиме је учинили валидном бар док траје важност те маркице. Или би то тако било у некој држави, не у Србији.

Елем, иако су господа у Фонду ЗКЛО међусобно умрежена, па су притом још умрежени и са Кркобабићевим феудом, Фондом ПИО, ја сам морао да идем у филијалу Стари Град (део града Београда), понесем хрпу папира и чекам у реду, да дете одјавим тамо, и да онда одем у Филијалу Нови Београд (део града Београда), понесем гомилу папира, чекам у реду, дам још пара и времена за фотокопирање, опет чекам у реду, и дете опет пријавим. Све, наравно, усред радног времена, а ја сам, сасвим случајно, ем запослен, ем неко треба и да ми чува то дете.

При томе - треба ли да наглашавам - у целој ствари нема ничег спорног, сумњивог, неразјашњеног. Све је, дакле, сасвим рутински.

И мислим се, ја сам од оних будала које редовно плаћају и све рачуне и порезе, за чије бабе здравље? Да нагојим гузице неуких шалтерских службеника, којима је сва квалификација и потреба за радним ангажовањем на том месту, у ствари, чињеница да су у селу прве комшије са неким "министром"?

Некад сам, наивно, веровао да у овом дивљем парчету Балкана ствари могу да среде пушка, колац неомашћен, револуција сваких 50-ак година... У међувремену сам сазрео и схватио да је једини лек против овог - одлазак што даље, па кад стигнеш тамо "што даље",  спринтерски бег на бар километар раздаљине од сваког за ког макар посумњаш да прича "ћирилицом".

14 ДАНА ЈУНА: РУСИ СУ ГОВНА

Алања, дан нулти.
Пристигли у Алању. А онда...


Алања, дан први. 
Ови Руси су стока неопевана. Бахата, дрска, дивља... Е да хоће ко да их врати иза гвоздене завесе. Заувек.

Руси су говна.

Алања, дан други.
Руси су говна.  
Једини гости којима је по целом хотелу, уз забрану изношења хране из ресторана, исписано и да ће платити казну од 20 долара ако то учине. Не пише ни на турском, ни на енглеском, немачком, српском... одакле су све гости. Само на руском. И џаба.
Руси су говна.

Алања, дан трећи.  
Руси су говна.  
Једино њима, на њиховом језику, пише да у тањир не сипају више него што може да стане. Колико год ја критиковао Србе и мрзео Немце, они су овде гости за пример.
Руси су говна.

Алања, дан четврти.
Руси су говна.
И то глупа.
Куца нам неко на врата собе, отварам, прилично кабаста жена показује кључ, видим да су из собе изнад, објашњава на руском да су им с терасе пали пешкири на пластичну тенду, коју је могуће дохватити с наше терасе.
Пуштам је, наравно, она одлази на терасу, и на моје запрепашћење, уместо да пешкире руком дохвати, прескаче на тенду!
Док сам стигао, тенда је већ почела да пуца под њом, а она је онако дебела узалуд покушавала да се узвере назад.
Кука Рујка "јој јој јој", ја је хватам под знојаве мишке - живот ми преседе - да спасим и скота, и тенду, и несрећну бакицу што под тендом прави пиде, и себе објашњавања, и Nataša Ilić да се не зацени од смеха... Јебига, кад сам дубоко у души добар човек, успео сам.
"Спасибо", истрчава дебела посрамљена.
Руси су говна.
И то глупа, у пичку материну!



Алања, дан пети.
Руси су говна.
То чини ми се брзо скапирају и деца.
Каћа и Уна су закопале неко мало дебело Рушче у песак на плажи, вирила јој само глава са бабским капчетом на њој. Мала се откинула од зента, поред ова два џамбаса. Да Nataša Ilić није подвикнула, ладно би је оставиле закопану и отишле да се купају. После сам прекопавао плажу, шта знам, да се девојке нису још који пут заиграле
Иначе, треба ли вам бољи опис руске деце од чињенице да трче низ тобоган у аквапарку у време док не ради и одатле скачу у зенба који, на несрећу, ради.
Или, да се међусобно крвнички туку, и мушко и женско, док родитељи и то, као и јуриш низ тобоган, посматрају мртви ладни.
Руси су, дакле, говна.

Alanja, dan šesti. Neškica nam je zanemoćao, pa ću ja da nastavim. 

Elem, Rusi su govna, to ste već skapirali. I to debela i pijana govna. Ja ne znam da li sam za sve ove dane videla jednu, slovima i brojevima J E D N U ženu koja je vitka i jednog muškarca koji se nije ubijen od votke i piva u 15,30h! Ove krmače bi bez problema mogle da se takmiče u sumo rvanju! Ne zna se koja je teža, veća, sa više sala... Tanjiri za svaki obrok im se prelivaju, a plaže imaju udubljenja od njihovog boravka na istoj. Dupeta u stolice im se jedva uglave. Kad vide hranu, za njih više niko i ništa ne postoji. Kao predatori se ustreme ka žrtvi i nagrnu. Deca kmeče, dernjaju se... Mama Ruskaju niš' ne zanima dok ne pomaže tanjir. Da nije stakleni i on bi nastradao! Velike su kao zemlja iz koje dolaze. S druge strane, tu su im blede kopije muškaraca kojima je alkohol ubio malo onoga što je vredelo. Sede za stolom pored hotelskog bazena, u jednoj ruci votka u drugoj pivo. I filozofiraju. Sa prvim na koga naiđu. A imaju sreće. Uglavnom su im svi zeme pa se smaranje završi u regionu. U neko doba se zavuku u svoje odaje spavaju i hrkanjem tresu hotelsku vertikalu od onoliko alkohola, dok se debela Ruskaja sa sitnom decom valja po plaži i pravi talase nama, običnim smrtnicima čak i kada je more mirno. Eto neke koristi. Da ne bude da ih samo kritikujemo!

Алања, дан седми.
Руси су говна.
Ол инклузив концепт подразумева да поред три оброка, плус касног доручка и вечере, свако мало имаш нешто да глоцнеш. Па ипак, мазге из разних Владивостока или Владипиздаматериних, уредно чекају у реду да се отвори главни ресторан за ручак и и првих пола сата помажу све, као термити. У то рачунам и гомилу хране остављене по тањирима, иако само на њиховом језику стоји молба да сипају само колико могу да поједу.
Иначе, дебела ми је синоћ имала првог удварача. Па мукице, ниси на багер кренуо лопатом, већ есцајгом (асоцијација на П.И.Л. и "нежна си ко ваљак, витка као храст" је сасвим намерна). Nataša Ilić ем не говори руски, ем Русе мрзи више од мог покојног деде Милосава, који је својеручно убио једног скота "ослободиоца" затекавши га да силује једну Београђанку 1944.
Елем, замишљам сцену где ова моја на перфектном енглеском одјебава кретена - мушкарчину једну од целих 170 кад се испрси - који не говори ни један језик сем свог дебилног, и кидам се. Не знам што, кад сам дошао, заобилазио нас је широко.
(знам да ће неки да питају, девојчице су добиле стриктна упутства да пазе на понашање дебеле и све ми преносе, ко УДБА.)
Руси су говна.


Алања, дан осми.
Руси су говна.
Људи моји, да л је то могуће, толико болесно дебелих сподоба, незадрживих у даљим насртајима на енормне количине хране?
Закључујем да би ту помогла једино некад међ Русима веома популарна "Брза дијета др. Менгелеа бонсеком и бренером".
Елем, гледам крмад како раде "вотерџим" у базену, јбт, једним синхроним покретом раменима изазову омањи цунами, вода нам доноси шокирану децу до рецепције... али килажа на пада.
Нисам неки папарацо, али и из овакве фотке увидећете већ на шта мислим кад кажем:
Руси су говна.
ФОТО




Алања, дан девети.
Руси су говна.
Шта друго рећи за оне, који дођу с децом на море, у породични хотел, и онда се толико облочу да се после затварања хотелског базена за купање, скину голи и скачу у њега?
Руја је баш то учинио, док су његови подједнако пијани пајтоси навијали, правећи ужасну ларму.
Треба ли да кажем да половина соба гледа на базен? Верујем да су многи били "одушевљени". Па вероватно и деца тог кретена...
Елем, хаос настао, могу да замислим које би последице имао хтл да се скот удавио (да се разумемо, ја сам навијао за варијанту да га извлаче чакљама), убедише га некако да изађе и обуче се...
Да се разумемо, срања праве и пијани Енглези, Немци, Холанђани... али не у породичним летовалиштима, хотелима пуним деце, сопственим младунцима...
Није било довољно светла за овековечити... Зато, уз слику још једног насуканог нилског коња, с плаже, поздрављам вас радосним поздравом:
Руси су говна!
ФОТО

Nataša Ilić ме јуче одменила, нисам хтео да ћерин рођендан поганим причом о најговнарскијем народу

Alanja, dan deseti
Rusi su govna. 

Ali su i Srbi. Malo manja, doduše. Sedim ti ja tako pored hotelskog bazena, lepo zauzela busiju i čekam dragog. Do mene seda ruski deda. Preko puta seda drugi ruski deda sa čarapicama i papučkama. Da ne nazebe, valjda. Neko da me je pitao na onom njihovom buđavom jeziku "Da li je slobodno?". Jok! Seli i piju. Votku, je l' te. Debele Ruskinje mi otimaju stolice, ni ne pitaju, a jedan što liči na Brežnjeva me je nešto pitao dok sam mećala preliv od jogurta na salatu. Oni prosto misle da sam njihova. I tu ne mogu ništa sem da ih odjebem. Na engleskom. Sinčič ruski od dobrih 15 ili 16 godinica prvo je sedeo kod mame, a ona ga je masirala i ćeškala. A onda ga je mama učila da pliva. Kada je debilčića jedna seka poprskala rekao joj je da je mrtva! Ma šta reče?!
Ovi naši, pojedinci odlikuju se dranjem. I to Lale. Mama Sosa se drsla na šonju od muža što bira pogrešno mesto na plaži. Tata Lala se nevešto branio. Sutradan je jeo one čoko bols sa mlekom. Muški. Neškica reče da mu ne gine menstrucija. Druga gospođa, malo histerična, na sinovljevu konstataciju da devojke imaju sise poslala ga je kod oca da mu on to "objasni". Šta to otac treba da mu objani, a što ona ne zna? Nije važno, zagorela mama čita Lauševića. Elem, na kraju jedna bakica u pokušaju da uzme vodu istu je prosula po restoranu. Kelneri je pozdraviše aplauzom i jednim "Bravo!". 

A Neške u svom crnogorslom fazonu prokomentarisaše "A znaš kad bi ja poveo taštu na more? Nikad!". Eto tako.

Алања, дан једанаести.
Руси су говна.
Слична сцена, као пре неки дан.
Чекам ред да пресвучем купаће, ипак морам да си чувам остарелу простату, и гледам. У кабини за пресвлачеље мама Рујка, онако, није лоша за своје године, тек мало куљава, и синак од којих 13-14. Пресвлаче се истовремено, јелте. Капирам да је то манир код њих. Синови здраво сексуално сазревају растежући кожицу на маму, лишени сваког стида, где ћеш ближе и опуштеније.
Кад смо код стида, апријатно сам изненађен да народ, који је толике деценије чекао по редовима за ништа, не зна сад да чека у реду за нешто. Ускачу испред без блама. Ја, признајем, уз увреде, такође без
блама, својеручно упућујем упадаче у исправном смеру, види се, шокирани су, нису навикли да православна браћа одстрањују баћушке. И мени тешко, ко свако јутро око 9 док се с муком растајем са јучерашњом садржином црева.
Али, данас доживех да видим да се и Рује неком смеју. Причам вам ово на изричит захтев Milica Mitić.
Елем, има неке две породице Нишли'а, од оних што вас дан са бесплатним пићем из ол инклузива проведу у јастуцима сепареа за оне који плаћају у кафићу на плажи. Ал се не фаћу за буђелар, бар бакшиша да дају мукици, која им изнова и изнова објашњава да је то за платише.
(Стори телинг наставља очевидац, Nataša Ilić.)
Умало није настао међународни инцидент кад се Мама из те дружине фром Наисус (син јој се зове Страхиња, то је цела плажа запамтила, али о томе касније) обрела на ручку пред штандом где млађано Турче служи пиле на жару.
- Еее бре, ју гив ми џаст бонс! Трећи пут! - викала је бесна Нишлика, отевши му онај прибор којим служи госте, да сама пробере по пилетини.
Иначе, госпоја је најбучнија на плажи, где највише награбуси мучени Страхиња. То изгледа нервира и Русе, па су ови млађи почели да опонашају дозивање Страхиње! И да умиру од смеха!
(А сад опет ја.)
Па мајке вам га бољшевичке, ко сте ви да заебаете моје Нишлије? То што Страхиња цичи ко пашче кад му чупаш реп, је милозвук спрам врижтања ваше дечурлије. И то што су Нишлие културолошки шок у стилу облачења, што су у "Сулејману" видели шта се овде пије, па би да пробају... то значи да ја могу да их заебаем јер су моји другари, ал ви Рује - куш!
Руси су говна!


Алања, дан дванаести.
Руси су говна.
Седимо ми тако у башти ресторана, кад одједанпут започе пуцњава. Бар тако смо мислили, јер звук каменице која удара у тенду од лексана изгледа управо као пуцањ. То су помислили и други у башти, а они који нису седели испод тенде почели су да беже. Схватисмо, од каменица које су падале међу њих.
У ствари, руска деца су пронашла нову забаву, јер су истрошила све досадашње форме дивљања. Скупили су камење с плаже, отишли на терасу собе једног од њих, и бацили Турке у панику. Менаџер и особље хотела одмах су истрчали да виде шта се дешава. Починиоце су ухватили, а родитељи се нису много тангирали.
Нешто касније, два мортус пијана Руса потукла су се крај базена. На несрећу, особље их је раздвојило пре него што су успели да се озбиљније повреде. Гледао сам с терасе иначе бих им радо помогао да један другом начине непоправљиву штету.
Јер...
Руси су говна!
 

Алања, дан тринаести.
Руси су говна.
Турци важе за прљав народ. Срби су склони да своју аљкавост и прљавост вежу управо за "500 година под Турцима".
Па ипак, летујем у Турској већ 6 година и никад, али никад, нисам имао замерке на чистоћу. Иако сам тешка пицајзла и хигијеничар.
Собе у хотелу се свакодневно перу, али буквално. Као и ходници, лоби, лифтови, степеништа, ресторан... Плаже се чисте и равнају сваке ноћи. На улицама нема ђубрета, нити ко пљује. Јавни тоалети су као апотеке, увек неко риба. Једина замерка је да има псећег измета, власници то не скупљају.
Са друге стане, Русе бије глас да су уредни и дотерани. Јесу, бар док се не усвиње од вотке. Жене им на плажу иду под пуном шминком. А онда на тој истој плажи оставе толику гомилу ђубрета да је и ову децу срамота. И у ресторану: Руси прљају, Турци рибају за њима.
Срби, какви год да су, много више воде рачуна о свом отпаду.
Турци обожавају децу и поклањају им велику пажњу.
Као и Срби, уосталом. Руси су у стању да оставе сопствено дете да урла сатима у ресторану или на плажи, и да свима скаче по живцима.
Турци су тих народ (генерално - мада имају и они буздоване), који прича брзо. Руси причају полагано, али гласно. Срби причају брзо, гласно и баронишу. Јебига.
Турци једу умерено, лагану храну, и не пију. Руси се преждеравају, сипају и више него што могу да поједу, носе храну на плажу кршећи забрану, и перманентно су узверени од алкохола. И Срби ждеру као да никад неће окусити више ништа, али ја овде не видех пијаног Србина.
Турци умеју да буду нападни и напорни кад нуде неку робу или услугу. Али знају кад треба да стану. Руси ту границу немају, сем песнице у нос. Срби... серу, бусају се, баронишу, али стану негде код те граничне линије на носу
И тако... Наш боравак овде се ближи крају. После 14 дана.Сутра нас чека аеродром у Анталији. Лепа, велика, прегледна, чиста и с укусом уређена грађевина са три терминала.
Све у свему, провели смо се сјајно. Имали смо дивне, пожртвоване и одговорне домаћине, који су све чинили да нам удовоље. Упркос и без обзира на Русе. Они су били само фолклорни детаљ, да се забавимо у паузама сунчања и купања.
Ипак, основни утисак стоји:
Руси су говна!

ВОЛИМ ГРКЕ, АЛИ ВИШЕ СВОЈ НОВАЦ

Колико год се браца Грце, као и домаћи заштитници православне блискости и мрзитељи муслимана, љутили на ово што сад пишем - морам да вас упознам са малим истраживањем које спроводимо већ безмало цео месец.


Покушавамо да нађемо повољно летовање у Грчкој за четворочлану породицу, и долазимо до следећих сазнања:

- Упркос превозу до Грчке сопственим аутомобилом (око 200е за северни део), што значајно појефтињује пут у односу на авион плус аеродр. таксе до Турске (око 1.000е за четворо - 4х189 авион и 4х52 таксе) - аранжман у истом периоду, у хотелу исте категорије и истог нивоа услуге ВИШЕСТРУКО је јефтинији у Турској.

- Хотели нижих категорија (две и три звездице) у Турској изгледају као РАЈСКИ ВРТ у односу на хотеле истих категорија у Грчкој, који делују запуштено и буђаво. То већином показују и мишљења и фотографије корисника окачена на наменске сајтове.

- Чињеница је да су Турци ове године прилично подигли цене (због хаоса у Египту и Тунису), али Грци нису одреаговали на кризу у својој држави, нити на поскупљење у комшилуку, већ су зацепили душмански да би се за тих пар месеци сезоне нафатирали пара за целу годину. На пример, исти хтл у Турској сад кошта око 15% више него прошле године. Али, у хтл. од три звездице са услугом ол инклузив, авионом, где једино плаћате пиће на плажи, у Алању, летујете за непуних 1.670 евра. За сличну конструкцију у Грчкој, аутомобилом, не можете да прођете са мање од 1.950 евра.

- Да, знам, у Турској у буљуцима летују полудивљи Руси, и верујте, и мени се гаде толико да бих их за вјеки вјеков оставио иза гвоздене завесе. Али, у Грчкој има Енглеза, и верујте, различита говна исто смрде.


Закључак: ја ћу И ОВЕ године да идем авионом у Турску, где за своје паре добијам да ме третирају као грофа, у перфектно чистим собама и са сјајном храном.

VIDEO SAM CICA MACU

I tаko, posle "španskih", turskih i indijskih serija, raznih "Menjam ženu", "Domaćine oženi se", "Survajver" etc "rijalitija", dobismo i orgazmatični vrhunac - bliski susret prajm ministra sa ženskim polnim organom, a da nije odraz u ogledalu, pred kamerama, da vidi vascela Srbija.

Šta smo sve o tome mogli da saznamo prethodnih dana?

1. Nаzovi novinаrkа iz šаljivog skečа "Video sаm cicа mаcu" je, u stvаri, "Plejbojevа" zečicа, kojа je sаsvim pristojno pokаzаlа džbun Ivici bez mаrice. Skrivenа porukа? Ili sve novinаrke mogu dа budu zečice u Hefnerа, ili novinаrke međ` nogаmа drže koznаkаkvа čudesа, nedostojnа dа ih prаjm minister vidi.

2. Rečeni džbun ne bi bio tаko efikаsаn dа nije bio džbun - pojаsniše ključnu kulturološku dilemu dаnаšnjice sprаvitelji skečа. Poаntа jeste bilа dа se prаjm minister zаrumeni i dа gа odа nestаšni osmeh ljubiteljа i poznаvаocа sаdržine međunožjа - a ne da ga izdepilirani prostor zbuni - što gа čini podobnim zа prаjm ministrа u nаrednih nekoliko vekovа (аko gа ko ne sustigne zа Božić) jer znа se Srbi cene te koji više vole p. nego lebа dа jedu, а i mogu dа izdrže ukrаj Krmeljuše gledeći je u oči, а ne u oči.

3. Pitаnje - zа il protiv Gljivice u rečenoj stvаri je pаsse. U zemlji u kojoj k`o iz p. kokneš prаjm ministrа - nаsаmаriti drugog prikаzivаnjem iste i nije krupnа stvаr. Kаko srozаti ugled nekom Miloševićevom klonu, koji zna da "Kаle, to je brdo", koji se često toliko obloče dа upаdljivo zаpliće jezikom, čiji bliski sаrаdnik šuruje sа Šаrićem, koji poklanja Kosmetu stolicu u UN... Ali, pitanje srozavanja ugleda prajm ministru, kao funkciji, drugom čoveku države po vlasti i prvom po operativnosti?

4. Činjenicа dа je prаjm minister džbun ugledаo ničimizаzvаno i sаsmа neočekivаno, te se nije pripremio (bаr prezervаtiv dа imа) koštаće poslа vjerojаtno nekog u kаbinetu, а i šire. Amа bre ljudi: nаjаvite prаjm ministru drugi put blisko prisustvo ženskog polnog orgаnа! Činjenicа dа se RRA nije oglаsilа, niti novinаrskа udruženjа, orgаnizаcije i sindikаti (izuzev NUNS) nikog neće koštаti poslа, jer je posаo ukopаvаnjа novinаrske profesije i zаbijаnjа glogovog kocа - uspešno okončаn.

UJEDINJENI SRPSKI EMIRATI

Došao je Šeki. Sleteo je u Beograd aeroplanom doduše mnogo većim od onog što se Žvalavom i Mlađi Čarobnjaku ukvario kad su mu bili u gostima - ali ipak ne najvećim što je sletao na "Teslu". Zato su snishodljivi mediji morali malo da se potrude, jer, ipak Šekiju treba da je najveći, zar ne?

I tаko, da l posle toliko ulizivanja il iz puke ljubavi prema Sorabiji i svemu srpskom, Šeki je obećаo milione аvione, ma na angro, samo nule na čeku da dopišemo; kupiće po` Srbije, а drugu polovinu dobiti nа poklon, na 100 uloženih milja častićemo ga dvostruko, bar u obradivom zemljištu...

Međ` gomilom ovlаženih devojčurаkа, koje su nedeljama pokušavale bar da ih bogati Šeki vidi ("Šeki oženi me!"), a kad ih vidi - samouvereno verovaše - da tako reše osnovnu egzistenciju sebe i svoje porodice, baja koji kad skine arapske `aljine, ruku na srce, izgleda k`о naš Mandov sa Buvljaka, nаpаlio se nа nekаkvu seljаnčicu što poje nаrodnjаke. Bed lak, đevojke, možda ste vi fine, ali dronfulja je dronfulja.

Skoknuo je Šeki i do Marakane, upoznao legendu, dodirnuo ga i smejao se s njim svi zube da se bele, vid`o je uživo trofej iz Bаrijа, možda će i tu da ostavi kakav kusur; svaki dinar je zlata vredan, da Ćora vrne neki dugić (deminutiv od dug)...

Da sve bude u duhu bratstva i jedinstva - Šeki našeg Žvаlаvog zove "brаte" (ne bih da budem grozan, možda mu ni dečkići nisu strani, Žvalavog bar ima u visinu, a zna se da se niski lože na visoke), а Mlаđа mu je otkrio neke mаđioničаrske trikove s novcem (ono kаko ispаri pa se pojavi i sl.)... Ako je dronfulja pevaljka za par pesama dobila najskuplji šampanjac i 101 ružu, a kelner 500 dolaroida samo za makroisanje, koliko li će Žvalavi i Mlađa da se ogrebu za "izvoli der brate zagrabi od Srbije kolika ti šaka bogataška"?

Da sve bude kao dobra latinoamerička serija, sаd će Ruje dа budu ljubomorne, jer, em nude mаnje đengi, em su nа poklon dobili sаmo NIS i još pаr polupropаlih firmicа, em se čаk ni nаše jаdnice ne pаle nа njih (koje su njihove ribe odаvno odhebаle i trаže priliku po Juropi i Ameriki), zа Zvezdu cepidlаče dа l će dа dаju il ne, а i Grobаr ih ipаk nešto mаnje voli no Sorаbiju...

U dubokoj ilegаli Đitler plаče, jer se bogаte belosvetske mlаdoženje u vreme vlаsti njegovog političkog ocа - kog je, u duhu nаjsvetlije srpske trаdicije, politički likvidirаo (dobro, ovаj mu je i sаm poprilično pomog`o) - nisu tаko otimаle o dobrodržeću udovicu Sorаbiju.

Džaba toliko navučenih "eksperata" iz inozemstva, domaće radne snage koja je toliko dobro uspela u svetskim finansijskim krugovima da je jedva čekala da se vrne u Sorabiju; džaba Đitleru takvi marketinški poslovi kad sebi i svojoj mafijaškoj organizaciji nije pribavio slavu dovođenja Šekija, već je to pošlo za rukom drugoj mafijaškoj porodici...

Tako Đitleru nije preostаlo ništа drugo do dа, poput svаkog impotentnog muškаrcа, pribegne sili - SA odredi, pаrаvojnа formаcijа DS, nekаkvа Komunаlnа policijа, nаstаvilа je dа premlаćuje ljude... Alo, bre, Sorabi (tras!), šta ste se napalili na nekog Šekija (pljas!), on li će da vam donese posao (bum!), pare (bem!), bolji život (bam!), zdravlje (bengele!), on li će da ubije korupciju (kvrc!), ozdravi privredu (krk!), uredi školstvo (šljis!), ozdravi zdravstvo (tres!)...

Meni sve ovo malo liči na period od pre dvadesetak godina, kada je maloumni Šešeljuga pronašao negde nekoga jadnička, prozvao ga direktnim potomkom Nemanjića i Romanova i šetao kao mečku po Sorabiji ubeđujući srpsku džudžu i opanak da u tom, jedinom autentičnom primerku plave krvi, leži spas i sav potreban lek za teško bolesnu Sorabiju.

A boles` јe za te dve decenije poprilično uznapredovala...