понедељак, 18. август 2014.

ПИВОВАШАР: СКУПО ПИВО, ПРОСЕЧНА МУЗИКА, ЉУДСКИ УРИН, КОЊСКА ГОВНА

Заврши се још један Пивовашар - Beer Fest, по помодарски, мада ми није јасно што се не зове пријемчљивије духу српског језика (нпр. Београдски фестивал пива), кад већ манифестује све остале особине српског духа. Од којих ћу неке и ја поменути у наставку.

А ја сам човек који на Пивовашар оде и попије пола пива, тек да ми уста не буду сува. Моја пића су "Џек", домаћа ракија, и наравно вино. На пиво гледам са немалим презиром. На Пивовашар идем због музике и друштва. И зато мислим да сам добар, реалан критичар пивске манифестације.

Чини ми се да је Пивовашар из године у годину све лошији, пре свега, у својој "основној делатности" - понуди пива и понуди свирке; организационе ствари су годинама побољшаване, али су ове године обрнуле пун круг и обесмислиле ону блискост и спонтаност, које су Пивовашар до сад красиле.

Хајмо редом.

Пиво. Мање великих произвођача, изостанак малих пивара, и бесмислено високе цене, каракатерисале су овај Пивовашар. Уз назнаку, да се тај тренд појачава из године у годину. Нејасно ми је да многи пивари и даље не виде своју шансу за промоцију на оваквом месту, где сваког дана прође и по 100.000 људи. Не треба наравно чаша пива од 0,4 л да кошта петину вредности дволитарске боце из "Максија" (може по трошковима; али не треба омогућити ни џабе опијање), али је неприродно да кошта више него што би платили полулитарску флашу у најобичнијој кафани, која сем особља плаћа и много других трошкова, којих на Пивовашару нема.
Пивовашар не може и не сме да буде прилика да се брзо и лако заради: управо због велике циркулације људи и прилике да се проба много различитих пива, он мора да се у свим пиварама посматра пре свега као добра маркетиншка шанса.
Знам, организација кошта, а улазнице се не наплаћују. Знам, коштају струја, штанд, људи... Кошта и музика. Али, у обичној кафани, поред плата, струје и инвентара, кошта и порез, и закуп, и санитарни преглед, и стаклена чаша, на пример. Дакле, пивари: уоброчите се, и искористите Пивовашар да представите најбоље шта имате, по повољним ценама. Па и да будете на губитку, јер сте ви платили музику, то је дугорочна добит, јер сте освојили нове љубитеље вашег бренда.
Или: шта мислите зашто онолико младих седи изван ограде Пивовашара и пије пиво купљено у "Максију"? Да се потрудите да њих доведете унутра? Ценама, на пример?

Музика. И у овом сегменту опада квалитет, а неретко ми изабрана врста музике никако не иде, ни уз вашарску атмосферу, ни уз пиво. Етно фазон је у реду, али у 18 х поподне, док ове техно и реп "музике" (опростите мени старомодном, али ту М од музике нема), треба да иду после 1 иза поноћи, кад су они који остају довољно пијани, дрогирани или бар уморни.
Неке бине са којих се алтернативно пушта музика, мини забавни штандови? То мени неко пожелео да личи на "Егзит"? Е па неће моћи. Послушајте мене старца и баталите то мешање звука. Један звук, добар звук, чврст звук. Звук мора да иде уз пиће, звук мора да одговара пићу: ако већ пијуцкам пиво, хоћу да чујем турирање мотора, ако слушам "Бистрик" нагињаћу дуњу или кајсију, ако се разумемо.
Реално, иако сам свестан да многе Пивовашар привлачи управо зато што је улаз бесплатан, ја би радије платио као ове године, па да слушам неку стварно добру музику (улазница ни за један концерт не кошта 200 или 300 динара), него да за џабе слушам штагод.

Организација. Е сад ћу да будем груб. Је-ба-ле вас кар-ти-це! Та измишљотина, та бесмислена трка са "Егзитом", то је нешто најгоре и најглупље што сте могли да урадите. Знам, знам, делује фенси. Али, бре! Пивовашар је све, само не фенси (питај оне због којих сваки део уз ограду смрди на урин). Бесмислено губљење времена и живаца посетилаца. Најпре, стоји се у некаквом реду (а без правог реда, како то обично бива на таквим манифестацијама) да би се уплатило први пут, и најмање још једном, да би се подигао преостали новац на крају. Плус, у реду се чека ко зна још колико пута за доплате, јер не могу сви (већина?) да процене колико ће потрошити. Онда, малтрет са размишљањем колико пара имаш на картици и да ли је то довољно за наруџбину. Па наручиш пиво, али се на каси види да ти за туру, рецимо, фали 20 динара. А неће моћи, батице: остави пиво, назад у други ред да доплатиш, па тек онда дођи по пиво. Сад топло. Убиство за штимунг, опуштеност, спонтаност. Притом, картицом се практично плаћа само пиво - храна, кокице и сл. опет иде кешом. Чему онда картице? Да се убрза плаћање због враћања кусура? Па разлика је у 10-ак секунди! И да узмеш 3 туре за вече, то је много мање времена у плаћању, него што утрошиш у реду за картицу. Можда је разлог боља контрола продаваца? Мало разумљивије, али, опет - што по грбачи посетилаца. Издавање картица приде поскупљује целу организацију (људи, опрема, материјал). Боље да се тај новац уложи у нешто од овог шта сам претходно поменхуо.
Варијанта са одвојеним улазом и излазом ми се свиђа

Хигијена. Не знам да ли више смрди око ограде или у оним јавним тоалетима, и срећан сам што пиво пијем у малим количинама, па немам потребе да се издвајам у циљу обезбеђивања кружног кретања материје у природи. (Ужасно ми је и што цео парк који окружује некадашњи СИВ у време Пивовашара служи као ВЦ, али, та тема већ спада у домен нашег самопоштовања и поштовања институција и прелази обим овог поста.)
И да, кад се већ чисти унутар ограде Пивовашара, требало би да се чисти и около. Не само због оних младих што седе изван ограде, а праве исто или веће ђубре. Него, и због полицијских коња, који делују и атрактивно и превентивно, али - серу. Сад, мени је јасно да је онима одваљеним од алкохола свеједно да л` ће да се уваљају у људско ил` коњско говно, али има нас релативно трезних, који баш не уживају у прескакању поголемих мина.

И једна ситница за крај. Други пут, кад постављате ограде и у њима капије, гледајте да испред не буду ископане рупе. У мраку и у гужви, сломиће неко ногу. А, да. То није до вас, вама је битно да нико никог не избоде унутра.


2 коментара:

Brcha је рекао...

Не знам, брт, шта имаш против картица. Крајње су практичне. Ја б’ их применио место новчаника и ван бирфеста. А колико имаш на картици? Па, јбг, приђи наплатном уређају, прислони картицу и испише ти. А, ако случајно имаш и мозак, можеш опуштено у глави да пратиш колико ти је остало. Није неопходно да запамтиш све што си попио и колико си платио (мада свакако не смета), довољно је памтити један број. Исто као и са новчаником. Не мораш, ваљда, стално да загледаш у новчаник да би проверио колико имаш пара?

Мени се овај бирфест свидео јер реално није било прашине. Избор пива је никакав већ годинама. Ове године нађох 2 или 3 нова пива и толико.

Stevan Stancevic је рекао...

Uh kako je dobro, svaka čast.

Dodao bih i bahato obezbeđenje koje samo čeka frku kako bi nekom polomilo rebra.

Iz mog ugla više sam se nervirao nego što sam uživao u onoj gomili prašine i pišaćke. To je sajam kretena koji su došli da naprave sranje, obliju se kao svinje, ukradu nešto, naprave šutku i sjebu nekome užitak, svi normalni posetioci bi trebali da dođu u 6 popodne, probaju neko pivo ako nisu i odu kući u 8. E da, ja sam svaki put išao u šumu da uriniram i svaki put sam na ulazu nepretresen (a nailazio sam na različite šimpanze koji nisu videli da sam izašao pa ušao). Što znači da sam mogao da unesem mitraljez i pobijem 200 ljudi bez problema. Tako da nije istina ni da paze da neko unutra ne bude izboden već čekaju da oni nekom polome kosti.