четвртак, 10. април 2014.

БОРИС ТАДИЋ - ДИЈАГНОЗА ЈЕДНЕ ПАТОЛОГИЈЕ


Колико је гована спреман да поједе, и шта је све способан да уништи Борис Тадић, само да би имао мало власти, мало тапшања по рамену, мало "важности" и да се мало пита за нешто?

Колико је Борис Тадић спреман да се ниско спусти - од фелације, до љубљења стопала - да би измирио непомирљиво, спојио неспојиво, избрисао очигледно... да би могао несметано да износи своје "визије" и "мишљења", до којих, најчешће, није стало ником живом, па ни оним кравама које је мазио?

Тај патолошки егоцентрик, болесни политички егзибициониста, уништио се све чега се дохватио, све што је могао да уништи, и иако је више пута бачен у блато - и на председничким, и на страначким изборима - одбио је да се повуче из политичког живота док још има зену ауторитета као бивши председник Републике. То нагони на уверење да постоји озбиљна дијагноза у случају  Борис Тадић, али да је, на жалост, лечење уместо у специјализованој установи, спроведено у јавном животу Србије.

Борис Тадић је директни и највећи кривац за све што се у Србији дешава последњих 8 година: управо због болесне опсесије да има власт и да се за све пита. Тешко је рећи које је зло прво учинио, јер свако које је чинио, водило је другом, и круг се тако затварао, чинећи перпетуум мобиле људског и политичког бесчашћа.

Док је био на челу Србије, мешајући се, незвано и неуставно, у све - постигао је највеће задужење Србије од "демократских промена" наовамо.  Ни од каквих марифетлука, рачунајући и пуштање на слободу у другој држави за двоструко убиство осуђеног убице, који је усто у бекству - није се устручавао, само зарад изборних поена и политичког рејтинга. За то време Србија је урушавана, постајући жртва масовне тајкунизације - људи који су били чланови или у блиској вези са његовом странком (или боље речено његовом интересном групом у странци) богатили су се брзо и дрско, на невероватне, по правилу нелегалне начине. Док је већина становништва рапидно осиромашивала. То је његово прво убијање демократске идеје и шансе у Србији.

Док је био на челу Демократске странке, од луче вишестраначја направио је компромитовану, корумпирану организацију, из које су бежали они обични, нормални људи, одани демократској идеји, искрени борци за демократизацију Србије. ДС се после Тадићевог ваљања у катрану и перју, двапут, после чега би се свако нормалан повукао у дубоку илегалу бар десет година, да се све заборави - коначно распала на "три половине". Безвредне, безутицајне, слабашне странчице, које сад служе само као украс у илузији вишестраначја. Његова је директна "заслуга" и човек који се сад налази на челу бедног остатка ДС, а који му је, опет, из личних мотива и разлога, "помогао" да се догоди шта се догодило. Тадић би комотно могао да парафразира Месићеву историјску изјаву: "Посао сам обавио, Демократске странке више нема". То је друго убијање демократске идеје и шансе у Србији. 

Следеће Тадићево убијање демократске идеје и шансе у Србији је давање "вештачког дисања" странкама које су Србију водиле до 2000. године, на челу са Социјалистичком партијом Србије. Директно је, из најнижих побуда и користољубља, политички васкрсао људе - или "људе" - којима је требало судити, за злочине против сопственог народа и државе, и неких других народа. Уместо тога, дао им је својеврсну амнестију, кроз демагошку форму "историјског помирења", изједначивши оне који су се борили за бољу Србију, са онима који представљају једно од највећих зала Србије. Тако је од кандидата за робијаше добио политичке уцењиваче, који су више него добро искористили "другу шансу" пресвукавши се у највеће борце за народни, национални и државни интерес.

Његово наредно, а сигуран сам не и последње, убијање демократске идеје и шансе у Србији, је његов "политички васкрс" у форми некакве странке "отпадника" од матичне ДС. Најпре оснивањем, а потом и "деловањем" те организације, коначно је и неповратно доказао и свој људски и политички "карактер" и "морал", као и разлоге постојања НДС. А то је - давање илузије демократичности једнопартијској власти и илузије легитимитета истомислећој Србији само интересно раздвојеној у пар странака.

Борис Тадић се тако уписао на високо место историје бесчашћа и неморала у Србији. 



4 коментара:

Mihailo Grujic је рекао...

TAKOE

Otac Petra је рекао...

Najtuznije od svega sto su ljudi opet glasali za njega iako nas je njegova vladavina dovela do ovako strasno teskog stanja u zemlji. Doticni politicar najblaze rezeno je jedna velika lopovcina a sad hoce da se ugura u vlast sa onima koje je godinama prozivao i pljuvao nadaci se da ce opet biti deo vlasti da se nakrade jos malo ako mu to gospodin Vucic dozvoli.

Nemanja Andrejevic је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Nemanja Andrejevic је рекао...

Idemo brt, pisi cesce! vote & sub, uzvrati :P