ANĐEO S NEBA, ĐAVO NA ZEMLJI

Sa stanovišta (nikadprebrojanog) broja žrtava dvoipomesečnog zločinačkog poduhvata država NATO i EU i njihovih porodica, razorene infrastrukture Srbije, uništene privrede i izgubljenih radnih mesta, 13 godina od početka ubilačkog pohoda SAD i njihovih satrapa nije dug period.

Da se razumemo: masakr civila nazivam genocidom, a razaranje zemlje kriminalnim činom, bez obzira na činjenicu što je u tom momentu na Dedinju stolovao Slobodan Milošević. Možda baš zbog svog stava prema njemu i njegovom režimu, i svega što sam zbog tog prolazio, i imam više prava da one koji su, navodno, kažnjavali njegov režim, nazovem mafijaškim ubicama.

Šta god da bilo opravdanje ili razlog, nisu dovoljno ni veliki ni ozbiljni, kada se pogledaju dečiji grobovi tad nastali.

Pravnici bi to nazvali sklonošću ka vršenju krivičnih dela, ali, zaista, kakav argument može da se uputi kontra mog stava, ako se zna da je ista družina, prosto zato što ima moć gole, brutalne sile, mimo bilo kakvih normi svetskog poretka, delila "pravdu" i u Avganistanu, Iraku, Libiji... Tim pre, što je sada već sasvim jasno da su ti zločini izvršeni na osnovu argumentacije pronađene u falsifikovanim činjenicama! Zašto onda ista takva sila nije upotrebljena nad Izraelom ili Turskom, na primer, ili u mnogim državama Afrike ili Južne Amerike, gde su takođe kršena ljudska prava ili izvršavani teški zločini? Odgovor je jasan: interes.

Otuda gađenje koje osećam prema SAD i njihovim evropskim saveznicima, njihovom bezobrazluku i siledžijstvu, ne mogu i ne želim da prikrivam. Bespomoćan kao pojedinac, stanovnik države bespomoćne kao države, ljudskim i moralnim vrednostima sprečen da uzvratim na način na koji zločinci jedino zaslužuju i koji razumeju - preostaje mi samo da se nadam da će Bog, priroda, ili pripadnici nekih nacija sa daleko izraženijim osećanjem rodoljublja i ljudske i nacionalne časti i potrebnom dozom fanatizma, i Sjedinjenim Državama i njihovim kućnim ljubimcima pokazati da svaka batina ima dva kraja.

Elem, činjenica je da je masovno ubistvo i masivno nanošenje štete, koje je tokom 1999. izvršio NATO u Srbiji, težak zločin, za koji bi neko trebalo da odgovara. Naravno, neće odgovarati niko, jer je služinčad, koju je Ambasada SAD postavila da vrši dužnosti predsednika i Vlade Srbije, povukla tužbe, koje bi makar formalno, makar i bez ikakvih izgleda na uspeh u teško marginalizovanom i politizovanom svetskom pravosudnom sistemu, značile da se ne mirimo sa razaranjem naše države i masakriranjem naše nejači.

Na žalost, dovoljno je da jedna država na ključnim pozicijama ima jednog bednog samoreklamera - pozera i jednu kućnu pomoćnicu - slinu, a da izvršne funkcije drži žuto-crvena kriminalna družina u sprezi sa sumnjivo obogaćenim "tajkunima", da od svega toga ne bude ništa.

I što je još crnje: da se ta ljiga, kojoj je važnije što ga porede sa holivudskim glumcem, nego dostojanstvo i boljitak sopstvenog naroda - izruga svim nevino stradalima i njihovim porodicama, tvrdeći sada, usred predizborne kampanje, da je agresija NATO na SRJ bila zločin? Pa ako je to bio zločin, zašto si, smradu, povukao tužbe protiv zločinaca? Da bi mogao slobodno da odlaziš tim istim zločincima na uvlačenje u dupe? Ko ti je dao pravo na to? Ili tvoje gazde, tada, nisu izvršile zločin, a sada, kad gladnom, u pojam ubijenom, osiromašenom, besposlenom, razočaranom, beznadnom narodu nemaš da ponudiš ništa više od stalnog povlačenja za lik i delo odavno mrtvog Đinđića - to odjedanput postaje zločin, u nadi da narod, sklon samoobmanjivanju na osnovu krupnih reči, više neće primećivati tvoju, i krivicu tvoje kriminalne organizacije, već krivicu nekog spolja?

Ovako ispada da nas je s neba, fizički, ubijao "milosrdni anđeo", a da našu čast, dostojanstvo, ponos, samoljublje, budućnost... ubija ovozemaljski đavo, kome ja "anđeo" - ubeđen sam: ne nehotice i ne bez plana - otvorio vrata za to.

IZBORI SE ZA IZBOR

Zbunio sam vas naslovom, priznajte. Ovako glup naslov, međutim, sasvim dolikuje perpetuum mobile opservaciji posle koje nećete biti nimalo pametniji, kao što nisam ni ja, iako o svemu razmišljam već mesecima.

Elem, spremaju nam se izbori, za Đurđevdan. Vole naši diktatori da gađaju verske praznike, to ti je. Onaj pre glasanja turao za Nikoljdan... Samo da još Maneken, kao, preseče da li će o istom trošku raspisati i predsedničke. Da napaćena Srbija uštedi. Cvrc Milojka, što bi rekao onaj čijem liku se Maneken potajno divi i čija kopija želi da postane. Ove narandžaste štetočine su toliko raskućile, neslućeno potrošile, nemerljivo upropastile i konačno nikadznano nas zadužile, da mi priča o uštedi glede predsedničkih izbora izgleda ovako: "Četiri godine smo urinirali po vama (Jelena Trivan nije morala čak ni da čučne), a sad tražimo kantu za smeće da u nju, a ne na vas, bacimo guz papir kojim smo se brisnuli".

Dakle, kera ne laje zbog sela. Kera kevće jer mu se osladilo omašćivanje brka na Andrićevom vencu, pa hoće da se još jedared dočepa svog opijata, dok još ima kakvu-takvu šansu za to. Jer, sada Srbadiji, zaluđenoj latino, turskim i indijskim serijama, Grand paradama, Đoranjima žene i ostalim "rijaliti" sranjima... ceni da još može da proda ideju kako ćemo uskoro, za tričavih desetak godina, u EU (i da to, jelte, rešava sve naše probleme) i kako je blagostanje uz Fijat tu iza ćoška, samo rukom da manemo... Dodajmo tom spisku izbornih aduta i večitu vaginalnu zahvalnost jer je pomilovao Lauševića, a nekako se u pravo vreme namestila i godišnjica Zoranovog ubistva (s čim u vezi je ispitivana svačija uloga sem Bokina, interesantno), što se uvek lepo može iskoristiti u rejting svrhe i onda mirno zaboraviti.

Već koliko za pola godine, kad narandžasta opsena krene da se raspada, kad počnu masovna otpuštanja, zatvaranja preduzeća, kad stanu penzije, kad počnu prave nestašice, a za ono čega ima zalepe monopolske cene... biće mnogo teže uzeti mandat na šarenu lažu i žuljanje dupeta u kombajnu. A ostao je još jedan mandat, red je da se iskoristi, pre nego se palica preda Đilasu.

E sad, ponešen uspehom vođe čopora, na čije je lupanje šakom o astal, dvared, više od polovine žena u Srbiji doživelo orgazam (izmereno by Šaper; Krle - kako Tanjug javlja - nije bio tako srećan), oglasio se i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima. Vratio se očas u slavne devedesete svoje banditske organizacije, bacio se u "militari luk", cimnuo koju da dobije na hrabrosti i žestini, i napao na Vođu čopora lično. Računica jasna. Klimakterične dame željne orgazma uz stisak vratnih žila, napaljeni JNA i ravnogorski kafanski ratnici, ČakNoris klinci i navijači... Oni, bre, vole kad je to tako grubo, muški, energično, kad nemaš zenta čak ni Local Kluniju da saspeš u brk, iako uvek može da te upita "a koferče, a koferče"...

I to bi bila tako lepa standardnosrpska predizborna bajka, da nije surove istine. Sve je to lepo dogovoreno na kanabetu. Istom onom, o kom su drugari s B92 onomad sa sprdnjom pisali, kad na jednom njegovom kraju nije sedeo njihov protegee. Dakle: glasno "ploooop" koje se čulo kad su BoTa i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima izvadili jedan drugom jezik iz uveta, u stvari, samo je predstava. Još jedan rialiti šou.

I što je najbitnije: cela ova predstava (i dalje) je u svrhu poentiranja na parlamentarnim izborima. BoTa i Onaj-kome-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima ne "gađaju" istu ciljnu grupu. I tu je poenta. Mali Sloba time može da pokupi samo neke zalutale i obezglavljene vadikale i neke naprednjake nedovoljno definisanog seksualno-političkog identiteta. Što će reći: možda i pokupi Vjericu Radetu kod Plavog mosta, ali će Trivanka uprkos tome ipak ući u Klunijev "audi" iako je svesna da će joj tu dildo biti neophodan alat.

I sad, nu muke. Za koga glasati? I da li uopšte glasati? Odgovor je: ne znam! Meni nekako liči na ono - šta god uradiš, jedno kajanje ti ne gine. Pre 11 godina imali smo izbor, negde videli soluciju, bolje rešenje... Sad... Sad zaista verujem da će biti "Sjaši Kurta da uzjaši Murta". Jer među njima postoji pakt o nenapadanju, crvena granica koja se ne sme preći. Za ove narandžaste znamo kakvi su, želimo im ne samo da siđu sa vlasti, već dugogodišnje robije... Ali, nema nagoveštaja da su oni drugi sposobni, pošteni, autoritarni, diplomate, ugledni, sa znanjem, idejama... Uostalom, i oni su imali priliku da se pokažu, i "pokazali" su se. A rešenje nije ni ignorisanje glasanja ili poništavanje listića, jer će tako naš glas opet - ali posredno - doći tamo gde ne želimo.

Pa, ako imate ideju šta raditi, javite. Rado ću saslušati predloge. I uraditi po svome. To je ovde popularno.

U ZEMLJI SNEGA, BLATA I VODE...

Nije, naravno, slučajno što rabim naslov čije su varijacije ovih dana popularne bezmalo kao prilagođavanje onog "Godina prođe, dan nikad".

U zemlji Srbiji, u kojoj je normalno da predsednik zarad predizborne kampanje uzme lopatu u ruke i "razgrće" smetove (nešto je slično radio i s onim kombajnom onomad, sećamo se) umesto da radi svoj posao, sasvim je normalno i da se neka, čak i uspešna, jezička igra siluje do obesmišljenja.

Kakve to veze ima? Čitaj dalje!

Sneg je okovao Srbiju. Ceo mesec, pa i nešto više, jug Srbije je bio zatrpan, i tako ostajao sve dok - na sreću po jug - sneg nije zavejao i Beograd. Dobro, dobro. Bio je to rekordno visok sneg. Komunalci, tradicionalno iznenađeni i zatečeni snegom usred zime, iz godine u godinu modernije opremljeni i bolje snabdeveni, malo se nisu snašli, zakazala je moderna oprema, zafalilo je još u avgustu pripremljenih sredstava, pa je moralo da se proglasi vanredno stanje. Kako inače da se naše vrle mudre političke glave, dični kreatori naše svetle budućnosti, ponosito kreću ulicama uz zvuk sirene i svetla rotacije, jer ih bez toga, avaj, niko ne primećuje?

I kao u bezmalo svakoj aktivnosti našoj, tako je i čišćenje snega izgledalo poput prebacivanja iz šupljeg u prazno. Pominjaću komunalce, naravno, jer po pravilu u ovoj državi puca po onima koji za mizernu platu rade kao konji. Dok su čistili ulice, između kolovoza i trotoara stvarali su snežno-ledene barikade (barikade? Svaka sličnost je slučajna!), zatvarajući parking mesta i prilaze pešačkim prelazima. Sa druge strane, te barikade su uvećavali revnosni građani, koji su čistili trotoare.

Kad ono - ali međutim! Kako nas Srbe, nebeski narod, sve vreba sa neba, tako su nas sačekale - ledenice. Da ne nastrada ona nesrećna žena, nikome od Onih-koji-u-naše-ime-razmišljaju ne bi palo na pamet da ledenice padaju, i mogu da ubiju ili povrede. Nije ni čudo, doduše, što im nije padalo na pamet, kad su zauzeti razmišljanjima o lepotama svojih postignuća zvanim Most na Adi, Bus pljus, i slično. Elem: ledenice padaju, trotoari su ograđeni, pešaci bi išli kolovozom, ali do njega ne mogu zbog barikada. Ko vam je kriv, Srbi, marvo, kad usred ovog žutog blagostanja niste naučili da letite, ili bar levitirate?

Elem, poče sneg da se topi, krete led po rekama da lomi sirotinjske barke i epicentar moderne srpske kulture - splavove. Srbija, naravno, nema ledolomce, nego mora da ih iznajmi od Huna, što negde i ima logike, jer je besmisleno držati takvu skupu lađu, koja će raditi jednom u 30 godina. Ali, onda spozansmo da ledolomca ipak imamo, ali da nije neki, pa ne sme u debeo led, a možda i nije (pravi) ledolomac, pa mu dva sabrata idu kao pripomoć.

Led na vodi, na zemlji blato. Srbin je čudan stvor. Umesto da pređe desetak metara do asfaltiranog pešačkog prelaza, on hrabro gaca po poluzaleđeno-bljuzgavom tlu, na kome se očas okliznuti i pasti pod nečiji auto. Osobito su mi drage naše vrle dame, koje to isto čine obuvene u 12 cm štiklica i dugačku bundu od neke nesrećne životinje. E pa bvaćo Svbi i sestve Svpkinje, kad volite blato, ovaj vozač ovde će vam pripomoći rado: kad god ugledam takvog optimistu, ja dodam gas. Pa nek trči u blato. Može i da grokće tom prilikom, priliči mu.

Gde nema blata, ima bara. Naši putari su operisani od reči "ravno" (isto kao zidari od libele), pa su na mnogo mesta na kolovozu ostavili udubljenja pogodna da se ispune vodom i nastane divnim stvorenjima poput planktona. Da je tako samo na kolovozu... Takvi su i trotoari. I šta će ono siroče na autobuskoj stanici da radi, spreda voda, odozad voda, a neko mu projuri u punoj brzini? Tuširanjeeee... Ili onaj što izlazi iz poluraspadnutog autobusa sa superekstramodernim Bus plus sistemom: zakorači iz busa u - pljus!

A gde je mnogo vode, tu su i poplave, zar ne? Mada, neće biti poplava, rekoše nadležni. Sem ako nas topljenje "santica" od 20-ak kilometara i prosečnih 2 metra snega ponovo ne iznenadi.

I tako, i to je Srbija.
Nije samo Boka sa lopatom. Mislim, OK su mi negde i Boka i lopata, samo volim da ih zamišljam u malo drugačijem...hmmm... rasporedu dužnosti, recimo.
Ni (samo) Borko, u kuknjavi što ga zli šiptari miniraju i pišu pismo protiv našeg ulaska u Jevropu. Borkić, pile, da ti dam jedan savet. Jednog Šošona stavi za sto, ugosti ga i počasti najbolje što možeš. Drugog stavi ispod stola, i pritisni ga nogom za vrat. I budi siguran da ti obojica isto misle.
Nije Srbija (samo) ni muka sa ubogom Anđelinom i još jednim vrhunskim remekdelom američke kinematografije... Ajte, molim vas. Pa kom Srbinu - osim Boška Jakovljevića, dakako - bi ona onako žgoljava i suvorepa, mogla da se dopadne?

Srbija su i ove naše svakodnevne i običnoljudske stvari. Iste one zbog kojih popriličan broj Srba želi da pobegne iz zemlje, a ogromna većina bi da utekne i iz svoje kože.

BLJUTAVI OČAJ MAFIJE

Da nam već ne puca dobrano preko kičme; da posledice nisu tako ozbiljne; da naša deca, deca naše dece i unuci naše dece neće vraćati dugove; da Srbija nije licem u blatu; da nije budzašto dato sve što iole vredi, a šta su sticale generacije; da država nije u stanju raspada i pred bankrotom; da se belosvetska politička fukara nama ne poigrava kao sa jo-jo-om... e, da nije svega toga, mi bi se danas slatko smejali.

Ovako, kada pogledamo skorašnje i najnovije poteze narandžaste koalicije, kukanje se čini mnogo prikladnijom emocijom.

U očajničkom nastojanju da svojoj Demokratskoj bandi obezbedi još jedan mandat za drpanje, otimačinu, uništavanje, lično bogaćenje, nameštanje poslova rodbini i prijateljima... Boris Veličanstveni najpre je iskoristio genitalnu uspaljenost dela ženskog biračkog tela i hormonalni disbalans dela muških birača, i dvostrukom ubici podario oprost. Jer, ipak, žrtve su samo Crnogorci, dakle, niža rasa, i, kako je to nama mudro objasnila Sneki Superior, čija je jedina kvalifikacija za funkciju to što je bila ljubavnica Vladana Batića - dovoljno je odležao.

Onda su Borisu spin majstori priopćili da je i to malo, jer - zamislite - ima još dosta Srba koji ne razmišljaju genitalijama i testosteronom, već veruju da je ubistvo - ubistvo, i da treba da bude kažnjeno višegodišnjom robijom. Možda baš zato što deci na treba davati primer da je nešto ružno dozvoljeno na osnovu zanimanja/statusa/veza izvršioca. I tada je Boka posegao za nacionalnom ikonom: nemamo, jelte, baš mnogo toga pozitivnog u čemu smo prvi u svetu, pa je Nole Đoković pravi izbor. Čoveka koga većina Srbalja vrednuje više od vojske i SPC (pojedinačno, najpozitivnijim institucijama u nas, po istraživanjima javnog mnenja) zajedno, valja nagraditi ordenom. Iako ovaj momak nije završio karijeru, i nadam se da se to neće skoro dogoditi, Maneken je odlučio da ga odlikuje, što bi kao čin ipak više priličilo rekapitulaciji jednog sportskog života. Ali, izbori su za tri meseca, rejtinzi su minorni, nema toga šta se ne sme zgaziti i šta ne treba upropastiti, samo da bi se mafijaška vlast održala.

A pošto nema Maneken Boka ekskluzivno pravo na prizemnu manipulaciju, tome su odmah pribegli i njegovi koalicioni partneri. Motiv je, naravno, isti.

Najpre je Onaj-kome-ne-treba-dozvoliti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima otrčao da dvostrukom ubici ponese pasoš Srbije na noge. Osim što je jednom Miloševićevom brabonjku svakako čast da ubici stisne ruku, jer, ipak su stasali u istom miljeu, valja iskoristiti masturbatorsku pomamu u delu biračkog tela, u nadi da će se ovajditi za koju mrvicu obožavanja i novu šansu da kreatori najveće nesreće Srba u 20. veku opet vode policiju kojom su pre samo desetak godina prebijali Srbe željne boljeg i poštenog života, ili da u "Srbijagasu" zapošljavaju sinove i ćerke ubica koje su zadužile Miloševićev režim, ili da prerokoka grade uz bogatu proviziju od firmi kojima su poverili izgradnju...

Onda je Arkanov barjaktar i batinaš na voštanu figuru Luisa Figa u natprirodnoj veličini, nalepio natpis "Novak Đoković", kako bi preuzimanjem barjaka obožavanja nacionalonog teniskog idola, svojoj kriminalnoj organizaciji obezbedio još koji procenat biračkog tela, a time i učešće u krčmenju ovo sirotinje što je od Srbije ostalo i u narednom četvorogodišnjem mandatu.

Naravno, ja sam siguran da će sveprisutni Boka, čim oseti - nedajBože - da nam u nekom momentu neće iskočiti iz frižidera, ili da postoji pretnja da neka druga hajdučija preuzme mafijaške poslove DS, pomilovati i Legiju, Luku, Budalu (što me naravno dovede do sugestije Šaperu end kompani za predizbornu parolu: "Borise, pomiluj budalu!")... Mislim da sada više ne postoji ružan, zao, podmukao, nemoralan, nečovečan... čin za kojim ovaj bolesni kompleksaš neće posegnuti samo da bi se Demokratska banda održala na vlasti i/ili sakrila kriminalne radnje kojima se bavila prethodnih godina.

Okreni-obrni, svako govno smrdi i svako je u nekoj nijansi žute. Primesa crvene samo pojačava utisak bolesnog.

DANKE, DEUTSCHLAND!

Reče uboga Angela ono šta su svi u Srbiji "znali", a vlast nas uporno ubeđivala u suprotno.

Sasu nam Angela, pravo među oči: "Srbija u ovom trenutku ne ispunjava uslove za status kandidata za EU". Sto ce reci, "auf vidersehen Srbijo, mi smo se sa vama samo malo igrali".

I tako je poslednji predizborni adut narandžaste koalicije nestao kao mehur od sapunice. Surovo brutalna penetracija ostavila je našeg manekena bez teksta. Samo je jedan član ove nesrećne naše vlade, koja se bavi masovnim opsnenama, priznao: "Proširenje Evropske unije nije prioritet evropskih lidera", izjavio je škrbavi predsednik Teniskog saveza Srbije.

Mogli bi i mi najzad, zvanično, da kažemo "Auf vidersehen, Evropo. Mi tako nećemo da se igramo".

Ali, to ova Vlada neće reći. Ni jedna Vlada Srbije posle 5. oktobra to ne bi rekla, ne zato što se ne bi odrekla Evrope, već zato što ni sama nije znala kuda ide. I kako. I zašto. I čime. I koliko.

Miloševićeva vlada je bar znala kuda ide, bez obzira što je to bio (vrlo) pogrešan put.

Realno, sada im je i preteško da se to kaže. Pod parolom te Evrope prodali su sve šta su mogli, polegli su spuštenih gaća pod kog su mogli, usvojili svakakva budalasta, pa i ponižavajuća, zakonska rešenja... Ne, zaglibili su, jer im je jedina politička platforma bila "Evropa". I sad su dobili Evropu među oči. Ili u donji deo leđa? Ili je kod njih to sve isto?

Na celu tu poruku iz Berlina, Boka i ekipa će (ponovo) reagovati autistično: Boka nesrećnik se spakovao da učestvuje na međunarodnoj konferenciji koja se održava povodom kongresa opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), a istom tom Kongresu SDP će kao gost prisustvovati i Onaj-što-mu-treba-zabraniti-da-se-slika-bez-jabuke-u-ustima.

Genijalno, diplomatski, fantastično. Kao dete koje se upogani u gaće, pa kad dobije grdnju zbog toga, beži kod drugog roditelja. U ovom slučaju, na žalost, nedostaje i spoznaja da se roditelji neće konfrontirati zbog toga.

No dobro. Osim što je to unelo pometnju među ove narandžaste bolide, faktički se ništa neće izmeniti. Jer i bez da je uboga Angela rekla to šta je rekla, svako ko je logično razmišljao mogao je da shvati da od Srbije u EU nema ništa.

Uostalom, i Nemci su na primeru Grčke shvatili da njihov projekat Četvrtog rajha bez rata ne može da prođe lako. Nisu ni Grci sisali vesla, sad vidimo da im je logika bila "kad nas već okupiraju, daj da im to dobro naplatimo".

Stoga, mislim da možemo samo da se zahvalimo Angeli i Nemačkoj. Najpre, otvorili su oči svim nevernim Tomama. Onda su zapušili usta svim zagovornicima puzajućeg moljakanja "Evrope" da nas uzme pod svoje skute. Konačno, izbili su poslednji predizborni adut narandžastima, pa je sada velika šansa da konačno vidimo leđa najvećim štetočinama posle Miloševića.

Pa i mi da kažemo: Danke, Dojčland!

ZLATNI OKOV ZA CECU ARKANICU

U ovoj zemlju sve može: i da ti zbog par hiljada dinara prodaju stan i ostave te na ulici, i da oladiš milione evra (maraka, dolara) i dobiješ kućni pritvor. Sve je moguće.
Samo treba da ti bude veza ona baraba sa jabukom u ustima. Ili neka druga baraba, svejedno. Poenta je da veza izgleda k‚o svinja i da ima porodične ili slične veze s tobom.

Elem. Čudom se čudim i ne mogu da se načudim da je kafanskoj pevaljki sumnjivog morala, udovici plaćenog ubice, lopovu i prevarantu koja je priznala svoje nedelo, tužilašto obećalo oprost. Nagodili se, vele, da državi uštede troškove.

"Gospođi" iz Žitorađe, sa poprsjem napumpanim do monstruoznosti, olako su oprošteni svi gresi. Osam godina istrage zbog optužbi da je maznula oko 4,5 miliona evra u raznim valutama, i još držala 11 komada oružja u kući (podignutoj i nadograđenoj bez ikakvih dozvola) bačeno je u vodu, jer je dotična, a i njena sestra ekstra, priznala krivicu.

I nagodila se sa tužilaštvom da u sopstvenoj kući sa bazenom odrobija tešku robiju sa narukvicom oko članka, celih godinu dana (minus tri meseca pritvora)i plati milion ipo evra globe. Mukica.

Bravo!
Taman kad sam pomislio da me više nikakva banditska konstrukcija u ovoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu ne može iznenaditi, "obradovali" su me tužioci. Oni isti, koji su snimali i do besvesti vrteli na svim televizijama, hapšenje jedne istinske fudbalske legende, isti oni koji zbog par lovačkih pušaka maltretiraju ženu Ratka Mladića i sude joj, sada su postigli "istorijski dogovor" sa Cecom Arkanicom: maznula si 4,5 miliona, oružje ćemo zaboraviti, ako hoćeš da si čista - daj državi trećinu, sebi zadrži trećinu... a ona treća trećina, e ona me buni... Ko li ju je uzeo?

Treba dakle biti iz istog mesta kao mediokritet sa jabukom u ustima, treba imati lep odnos sa saborcem pokojnog muža, i to je dovoljno za miran i bezbrižan život u Srbiji Borisa Tadića.

Kakvu poruku tužilaštvo šalje? Da je sasvim u redu baviti se kriminalom. Ceca Arkanica će platiti TREĆINU ukradene sume, za pištolje neće odgovarati, odslužiće nekoliko meseci u svom domu, sa zlatnim lančićem oko gležnja "made in Žitorađa", i iza toga izaći bogatija za tri miliona evra. Pa, nije loše. I tata bi, sine. Da za godinicu zaradim tri miliona evra. 250.000 mesečno. Malo li je?

Pošto je dogovor krajnje idiotski, potpuno je nelogično da je ikome sa imalo zdravog razuma palo na pamet da ga napravi. Zato pitam:
- ko je u tužilaštvu uzeo pare da napravi ovakav dogovor sa Cecom? (ovde stvarno NE ZNAM odgovor);
- ko je od političara vršio pritisak na tužilaštvo da se napravi ovakav dogovor sa Cecom? (ovde sam SKORO SIGURAN u odgovor);
- ko je bandit koji sve to dopušta? (ovde sam SIGURAN u odgovor);
- dokle će ovaj narod sve ovo da trpiL? (e, ovo mi je POTPUNA NEPOZNANICA)

TA TVOJA BARKA MALA...

Secate se one "Ta tvoja barka mala, sto pusta na sve strane"...

Ubogom Mitrovicu Mladom Zeljku zlocinacke hrvatske carinske vlasti zaplenile su omiljenu igracku - "jahticu" vrednu tricavih 10-ak miliona evra. Siromasak, uzalud se branio da je ta "skromna barka", na kojoj su celog leta orgijali njegovi puleni iz razlicitih Pink nusprodukt emisija, ustvari vlasnistvo firme ciji on nije jedini vlasnik.

Ispada da su hrvatske vlasti imale muda za ono sto nove vlasti u Srbiji nisu: da zadru u zna-se-kako steceno bogatstvo zemunskog hohstaplera i dzelata srpske kulture za Milosevicevog rezima, ali i dan-danas.

No, ta Mitroviceva "kada" samo je beznacajni delic onoga sto je ovaj zgrnuo razarajuci kulturno bice sopstvenog naroda - a negde sam siguran da ce posledice delanja njega i njemu slicnih devedesetih godina, za narednih 30-ak godina dobiti formu onoga sto sustinski i jeste: genocida nad sopstvenim narodom.

Prosecni Srbin je s pocetka 90-ih godina bacen u nemastinu, izolaciju, kulturni invaliditet, moralno blato, obrazovno beznadje, civilizacijski zapecak... a prosecni Mitrovicu Mladi Zeljko, kao svaki saizvrsilac u zajednickom zlocinackom poduhvatu satiranja semena, nagradjen je parama u dlakava nedra.

Bas kao u degenskim serijama koje emituje na svojoj televiziji, Mitrovic je od zemunskog nista izrastao u balkansko merilo vrednosti i uspeha, dokazujuci pravilo da Srbijom vec 20 godina vladaju tihi mesetari (Milosevic, Delta niotkuda Miskovic, Sapuncicu moj voljeni Beko, Sladak mi Kopaonik Kostic) i glasni muzikanti (Karic Braders, Mitrovicu Mlad Zeljkane, Mladja Ekonomski Guru)...

I onda se cudimo sto u Srbiji nije glavna vest raskol u Crkvi ili poskupljenje mleka, vec sta je Jebena Krmeljusa u brk skresala Sesi Sisi Arkanici...