Glib!

(preuzeto sa Minijatura, gde je objavljeno 13.10.2008.)



Ne mogu da kazem da nisam bio iznenadjen kada sam cuo da je Crna Gora priznala nezavisno Kosovo.
To sto je Vasington cinom Podgorice (i ubogog Skoplja, ali me to ne boli toliko) hteo da pokaze da na svaki cin mimo njegove volje ima adekvatan odgovor, nece ozbiljno poremetiti srpsku spoljnu politiku, ali hoce srpsko-crnogorske odnose.

Nekako, verovao sam da je Milu & ekipi ostalo dovoljno diplomatskog prostora da casno balansira izmedju zida uza koji ga je priterala Amerika i kodeksa nacionalne casti u Crnogoraca, uspostavljenog Njegosem, kraljem Nikolom, serdar Jankom...
Koliko god se trudio, ne uspevam da pronadjem dovoljno dobar razlog za crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova, srozavanje odnosa sa Srbijom na najnizu mogucu meru i izdaju sopstvene proslosti i obraza. Duboko verujem da granica u samoponizavanju negde mora da stoji i da negde mora da se kaze "dosta".

Zar je malo americkih i evropskih para, uz obecani imunitet od krivicnog gonjenja, dovoljno da se maksima Marka Miljanova baci pod noge? Zar je moguca tolika politicka kratkovidost, da se bioloski, etnicki, porodicno, saveznicki najbliza nacija odgura od sebe i blagonaklono grle ljudi, koji ce sutra isti recept primeniti na Crnoj Gori?

Koliko god sam bio zagovornik crnogorskog prava na drzavno-pravnu nezavisnost, koliko god sam bio spreman da branim cesto nerazumljive "zastitne mere" uvedene pred pocetak turisticke sezone, koliko god sam bio nameran da u strasti i medijskom raspirivanju nadjem opravdanje za neke ruzne reci upucene na racun Srba, toliko se duboko, iskonski, gnusam ovoga cina Milove vlade.

Opisujuci nesto veoma ruzno, nisko, prljavo, Crnogorci znaju da kazu - glib. Ta rec u sebi sadrzi toliko gnusanja, ona je tako poetski recita sama za sebe, ona najbolje odslikava duh casnog naroda i prezir prema necemu necasnom, da uz nju ne mora da stoji nikakvo objasnjenje ili dodatak.

E, ja za ovo sta su uradili i one koji su ovo uradili nemam drugu rec do - GLIB!