ПИВОВАШАР: СКУПО ПИВО, ПРОСЕЧНА МУЗИКА, ЉУДСКИ УРИН, КОЊСКА ГОВНА

Заврши се још један Пивовашар - Beer Fest, по помодарски, мада ми није јасно што се не зове пријемчљивије духу српског језика (нпр. Београдски фестивал пива), кад већ манифестује све остале особине српског духа. Од којих ћу неке и ја поменути у наставку.

А ја сам човек који на Пивовашар оде и попије пола пива, тек да ми уста не буду сува. Моја пића су "Џек", домаћа ракија, и наравно вино. На пиво гледам са немалим презиром. На Пивовашар идем због музике и друштва. И зато мислим да сам добар, реалан критичар пивске манифестације.

Чини ми се да је Пивовашар из године у годину све лошији, пре свега, у својој "основној делатности" - понуди пива и понуди свирке; организационе ствари су годинама побољшаване, али су ове године обрнуле пун круг и обесмислиле ону блискост и спонтаност, које су Пивовашар до сад красиле.

Хајмо редом.

Пиво. Мање великих произвођача, изостанак малих пивара, и бесмислено високе цене, каракатерисале су овај Пивовашар. Уз назнаку, да се тај тренд појачава из године у годину. Нејасно ми је да многи пивари и даље не виде своју шансу за промоцију на оваквом месту, где сваког дана прође и по 100.000 људи. Не треба наравно чаша пива од 0,4 л да кошта петину вредности дволитарске боце из "Максија" (може по трошковима; али не треба омогућити ни џабе опијање), али је неприродно да кошта више него што би платили полулитарску флашу у најобичнијој кафани, која сем особља плаћа и много других трошкова, којих на Пивовашару нема.
Пивовашар не може и не сме да буде прилика да се брзо и лако заради: управо због велике циркулације људи и прилике да се проба много различитих пива, он мора да се у свим пиварама посматра пре свега као добра маркетиншка шанса.
Знам, организација кошта, а улазнице се не наплаћују. Знам, коштају струја, штанд, људи... Кошта и музика. Али, у обичној кафани, поред плата, струје и инвентара, кошта и порез, и закуп, и санитарни преглед, и стаклена чаша, на пример. Дакле, пивари: уоброчите се, и искористите Пивовашар да представите најбоље шта имате, по повољним ценама. Па и да будете на губитку, јер сте ви платили музику, то је дугорочна добит, јер сте освојили нове љубитеље вашег бренда.
Или: шта мислите зашто онолико младих седи изван ограде Пивовашара и пије пиво купљено у "Максију"? Да се потрудите да њих доведете унутра? Ценама, на пример?

Музика. И у овом сегменту опада квалитет, а неретко ми изабрана врста музике никако не иде, ни уз вашарску атмосферу, ни уз пиво. Етно фазон је у реду, али у 18 х поподне, док ове техно и реп "музике" (опростите мени старомодном, али ту М од музике нема), треба да иду после 1 иза поноћи, кад су они који остају довољно пијани, дрогирани или бар уморни.
Неке бине са којих се алтернативно пушта музика, мини забавни штандови? То мени неко пожелео да личи на "Егзит"? Е па неће моћи. Послушајте мене старца и баталите то мешање звука. Један звук, добар звук, чврст звук. Звук мора да иде уз пиће, звук мора да одговара пићу: ако већ пијуцкам пиво, хоћу да чујем турирање мотора, ако слушам "Бистрик" нагињаћу дуњу или кајсију, ако се разумемо.
Реално, иако сам свестан да многе Пивовашар привлачи управо зато што је улаз бесплатан, ја би радије платио као ове године, па да слушам неку стварно добру музику (улазница ни за један концерт не кошта 200 или 300 динара), него да за џабе слушам штагод.

Организација. Е сад ћу да будем груб. Је-ба-ле вас кар-ти-це! Та измишљотина, та бесмислена трка са "Егзитом", то је нешто најгоре и најглупље што сте могли да урадите. Знам, знам, делује фенси. Али, бре! Пивовашар је све, само не фенси (питај оне због којих сваки део уз ограду смрди на урин). Бесмислено губљење времена и живаца посетилаца. Најпре, стоји се у некаквом реду (а без правог реда, како то обично бива на таквим манифестацијама) да би се уплатило први пут, и најмање још једном, да би се подигао преостали новац на крају. Плус, у реду се чека ко зна још колико пута за доплате, јер не могу сви (већина?) да процене колико ће потрошити. Онда, малтрет са размишљањем колико пара имаш на картици и да ли је то довољно за наруџбину. Па наручиш пиво, али се на каси види да ти за туру, рецимо, фали 20 динара. А неће моћи, батице: остави пиво, назад у други ред да доплатиш, па тек онда дођи по пиво. Сад топло. Убиство за штимунг, опуштеност, спонтаност. Притом, картицом се практично плаћа само пиво - храна, кокице и сл. опет иде кешом. Чему онда картице? Да се убрза плаћање због враћања кусура? Па разлика је у 10-ак секунди! И да узмеш 3 туре за вече, то је много мање времена у плаћању, него што утрошиш у реду за картицу. Можда је разлог боља контрола продаваца? Мало разумљивије, али, опет - што по грбачи посетилаца. Издавање картица приде поскупљује целу организацију (људи, опрема, материјал). Боље да се тај новац уложи у нешто од овог шта сам претходно поменхуо.
Варијанта са одвојеним улазом и излазом ми се свиђа. 

Хигијена. Не знам да ли више смрди око ограде или у оним јавним тоалетима, и срећан сам што пиво пијем у малим количинама, па немам потребе да се издвајам у циљу обезбеђивања кружног кретања материје у природи. (Ужасно ми је и што цео парк који окружује некадашњи СИВ у време Пивовашара служи као ВЦ, али, та тема већ спада у домен нашег самопоштовања и поштовања институција и прелази обим овог поста.)
И да, кад се већ чисти унутар ограде Пивовашара, требало би да се чисти и около. Не само због оних младих што седе изван ограде, а праве исто или веће ђубре. Него, и због полицијских коња, који делују и атрактивно и превентивно, али - серу. Сад, мени је јасно да је онима одваљеним од алкохола свеједно да л` ће да се уваљају у људско ил` коњско говно, али има нас релативно трезних, који баш не уживају у прескакању поголемих мина.

И једна ситница за крај. Други пут, кад постављате ограде и у њима капије, гледајте да испред не буду ископане рупе. У мраку и у гужви, сломиће неко ногу. А, да. То није до вас, вама је битно да нико никог не избоде унутра.

ШТЕТОЧИНЕ

Ропац фудбалског клуба "Црвена звезда" није ни случајан, нити део белосветске завере, није ни последица санкција и немаштине, нити плод неуког вођења спортског колектива. Убијање "Звезде" извршено је плански, стратегијски, на исти начин, као убијање целокупне српске привреде: задуживање под маском преживљавања, уништавање "производа" уз бројна оправдања која немају везе са струком, недомаћинско вођење које за последицу има осиромашење... 

Када све постане толико црно, када се дотакне само дно као последица претходног "чинодејствовања", онда се, однекуд, појави "спас" за гиганта за ког се до тад чинило да нема другог решења сем гашења. И тај  "спас" дакако има цену - то су објекти и земљиште у власништву,  који се могу искористити много боље него за "привредну актривност" посрнулог гиганта. Колико пута је до сад тај хајдучки, отимачки сценарио, уз свесрдну помоћ политике, виђен у Србији? И, јавља ми се, колико ћемо га дуго гледати?

Кад кажем "свесрдну помоћ политике" - па, политика је овде одавно постала услужни сервис за омогућавање личног и породичног богаћења, напретка, лечење комплекса ниже вредности, изигравање "газде у селу"... А "корисници" услуга политике су у огромном броју случајева у ствари сам талог српског друштва, по свим мерилима, који на други начин не би могли да се одлепе из балеге, која им чини природно станиште, и постану други људи - што је циљ који знањем, способностима, образовањем... никад не би могли да постигну.

У случају "Звезде" - фудбал може да се игра и на некој пољани, каква нам је лига, такав стадион је сасвим у реду, на које је гране клуб доведен - пољана је и више него добра; али не, не бригајте, није домаћа "Маракана" под знаком питања, не мислим да ће ико селити "Звезду" одатле, али, земљиште около и обећавајућа инфраструктура трибина стадиона... ту се "бизмизмени" спасиоци већ облизују к`о маче на млеко.

Да се не лажемо: исто би се десило и "Партизану", да има што и "Звезда". Или да окренем - десиће се, чим се реши спор око стадиона.  Живи били, па видели. Не ликујем и не навијам да се то догоди - али знам да ће се десити, ако се брзо и енергично не стане на пут.

А то стајање на пут не подразумева "лек" за посрнули ФК "Црвена Звезда" и, такође угрожен, КК "Партизан". То подразумева план за спорт у целини. Да се политичари и тајкуни трајно и ефикасно изместе из спорта. Да се и Нови Сад, Крушевац, Ниш, Крагујевац, Ужице, Ваљево... (и тако даље) учине одрживим спортским срединама. Да се ни једна лига, ни у ком спорту, не сведе на "Кроацију и пачиће" (сећате се хрватског националистичког спортског експеримента са неславним крајем?).

И то је сценарио који је потребан за сваку друштвену и привредну област у Србији. Само тако може доћи до оздрављења, и промене става и корисности за народ. Знам шта би требало. А да ли ће до тога доћи? Не верујем, искрено. Јер су они који су задужени за остварење тога - управо они медиокритети са почетка ове приче...

Они, који су од Србије направили ортачко друштво; који сад и без да им неко тражи, по аутоматизму, глуме тркача на тендерима, јер знају да ће им се вратити кад њима затреба; који су основали приватне Универзитете да би на њима могли да добију "образовање" (читај: доказ о образовању) које немају и које никад у нормалном систему не би моглиу да стекну; они који се за власт грабе само да би могли да глуме газду у свом селу, да их вуку за рукав за "нађи ми посао", а да они тако осете сопствену снагу и моћ, или да од буџетских пара шенлуче по кафанама, имају плаћен мобилни, шофера и секретарицу; они који на ангро доводе "спасиоце" и "месије" из иностранства без да је деценијкама икакав ефекат од тога Србија имала - сем, опет, личног богаћења дружине која је "наместила посао"; они који су до јуче у опанцима гацали по блату, а сад децу шаљу на школовање у иностранство како би им "купили" статус, док већина Србије деци нема ни патике да купи; они који деценијама нису понудили - а још мање спровели - ни један реалан, одржив, конкретан, свеобухватан план, којим би бар део проблема Србије био решен. Они да учине неко добро Србији?

Не. Они су штеточине, и са њима тако треба и поступати.

БОРИС ТАДИЋ - ДИЈАГНОЗА ЈЕДНЕ ПАТОЛОГИЈЕ

Колико је гована спреман да поједе, и шта је све способан да уништи Борис Тадић, само да би имао мало власти, мало тапшања по рамену, мало "важности" и да се мало пита за нешто?

Колико је Борис Тадић спреман да се ниско спусти - од фелације, до љубљења стопала - да би измирио непомирљиво, спојио неспојиво, избрисао очигледно... да би могао несметано да износи своје "визије" и "мишљења", до којих, најчешће, није стало ником живом, па ни оним кравама које је мазио?

Тај патолошки егоцентрик, болесни политички егзибициониста, уништио се све чега се дохватио, све што је могао да уништи, и иако је више пута бачен у блато - и на председничким, и на страначким изборима - одбио је да се повуче из политичког живота док још има зену ауторитета као бивши председник Републике. То нагони на уверење да постоји озбиљна дијагноза у случају  Борис Тадић, али да је, на жалост, лечење уместо у специјализованој установи, спроведено у јавном животу Србије.

Борис Тадић је директни и највећи кривац за све што се у Србији дешава последњих 8 година: управо због болесне опсесије да има власт и да се за све пита. Тешко је рећи које је зло прво учинио, јер свако које је чинио, водило је другом, и круг се тако затварао, чинећи перпетуум мобиле људског и политичког бесчашћа.

Док је био на челу Србије, мешајући се, незвано и неуставно, у све - постигао је највеће задужење Србије од "демократских промена" наовамо.  Ни од каквих марифетлука, рачунајући и пуштање на слободу у другој држави за двоструко убиство осуђеног убице, који је усто у бекству - није се устручавао, само зарад изборних поена и политичког рејтинга. За то време Србија је урушавана, постајући жртва масовне тајкунизације - људи који су били чланови или у блиској вези са његовом странком (или боље речено његовом интересном групом у странци) богатили су се брзо и дрско, на невероватне, по правилу нелегалне начине. Док је већина становништва рапидно осиромашивала. То је његово прво убијање демократске идеје и шансе у Србији.

Док је био на челу Демократске странке, од луче вишестраначја направио је компромитовану, корумпирану организацију, из које су бежали они обични, нормални људи, одани демократској идеји, искрени борци за демократизацију Србије. ДС се после Тадићевог ваљања у катрану и перју, двапут, после чега би се свако нормалан повукао у дубоку илегалу бар десет година, да се све заборави - коначно распала на "три половине". Безвредне, безутицајне, слабашне странчице, које сад служе само као украс у илузији вишестраначја. Његова је директна "заслуга" и човек који се сад налази на челу бедног остатка ДС, а који му је, опет, из личних мотива и разлога, "помогао" да се догоди шта се догодило. Тадић би комотно могао да парафразира Месићеву историјску изјаву: "Посао сам обавио, Демократске странке више нема". То је друго убијање демократске идеје и шансе у Србији. 

Следеће Тадићево убијање демократске идеје и шансе у Србији је давање "вештачког дисања" странкама које су Србију водиле до 2000. године, на челу са Социјалистичком партијом Србије. Директно је, из најнижих побуда и користољубља, политички васкрсао људе - или "људе" - којима је требало судити, за злочине против сопственог народа и државе, и неких других народа. Уместо тога, дао им је својеврсну амнестију, кроз демагошку форму "историјског помирења", изједначивши оне који су се борили за бољу Србију, са онима који представљају једно од највећих зала Србије. Тако је од кандидата за робијаше добио политичке уцењиваче, који су више него добро искористили "другу шансу" пресвукавши се у највеће борце за народни, национални и државни интерес.

Његово наредно, а сигуран сам не и последње, убијање демократске идеје и шансе у Србији, је његов "политички васкрс" у форми некакве странке "отпадника" од матичне ДС. Најпре оснивањем, а потом и "деловањем" те организације, коначно је и неповратно доказао и свој људски и политички "карактер" и "морал", као и разлоге постојања НДС. А то је - давање илузије демократичности једнопартијској власти и илузије легитимитета истомислећој Србији само интересно раздвојеној у пар странака.

Борис Тадић се тако уписао на високо место историје бесчашћа и неморала у Србији. 

ИЗБОРИ, КАМПАЊА И ОСТАЛА СРАЊА

Дакле, кренула кампања. Десети избори, за 24 године како је Србији враћено вишестраначје.

Мало времена има до 16. марта, па ће кампања морати бурно и из свих оружја, по народу? По стрпљењу, интелекту, по оно мало преосталог самопоштовања?

Ма, не мора тако. Ево, драге странке, још дражи политичари, и најдражи партијски првоборци, тролови и загриженци за вашу ствар - предлога, да скратимо муке и вама и народу:

Јер, знамо се. Знамо ми вас, а и ви нас. Одлично. Чак, превише.

Ми знамо да сте се ви показали. Имали сте прилике, сви од реда, сем ове неке бораније којој народ не би подарио власт па таман да је цео у стању шизофреније или колективно на тешким дрогама. И сви сте прилике искористили. За лично и породично богаћење, остварење привилегија, друштвеног положаја, путовања... За афере. За показивање комшилуку и пријатељима колико сте моћни, да у државним органима и јавним предузећима запослите когагод, макар и без школе. За убијање оно мало слободних медија и слободномислећих људи, који би могли да народу отворе очи. И знамо да знате да лажете, и да то не кријете. И да сте сплеткароши и манипулатори. И да би с ђаволом пакт правили, и оца и мајку, а некмоли Србију, продали, само зарад ваше добробити. И знамо да сте исти, били власт или опозиција, да имате прећутни пакт о ненападању, да би опстали кад сутра онај други буде "гори", а ви "доли".

Ви знате да смо ми глупи. И наивни. И да је довољно испричати гомилу крупних речи и запретити некоме хапшењем, да вам већина поверује. И да већина Сораба живи туђе животе кроз разне риалити шоу програме, "лајф" или "селибрити" магазине, турске, индијске и носталгичне хрватске серије, и живе програме са самозваним звездама у којима се пиштаво-крештаве водитељке зацењују од смеха. И да таквима какви смо свашта може да нам се прода, а и да нам се само узму паре без продаје је у реду, јер навикли смо да на клање идемо мирно, зар не? И знате да народ гласа вођен свим другим мотивима, осим резоном и памећу.

Дакле, све се зна. И шта, и ко, и како, и колико.
Значи, без неких већих проблема, можете да нас поштедите кампање.
За њу ћете паре узети свакако. Разграбићете места по управним одборима, свакако. Позапошљаваћете кога још нисте у разним државним или локалним органима, јавним предузећима, агенцијама... Дрпаћете певаљке и водитељке, заглабаћете у прагњетину, широко чашћавати кад вас песма дирне. Моћи ћете некажњено да упропаштавате државу и осиромашујете народ. Имаћете секретарицу, возача и службени дебилни. Причаћете крупне речи, обећавати брда и долине,  изнова и изнова започињати радове на истим деоницама путева или водовода, виђати се са "значајним" људима, а највише са вашим интелектуалним, људским, државничким максимумом - амбасадорима Америке и Русије, пред којима традиционално шените и лижете им шупкове зарад позивнице на Молитвени доручак или у Кремљ.

Све је у реду. Уживајте, само нас поштедите крупних говора, сучељавања, међусобног оптуживања. На ТВ пуштајте добре филмове, рецимо. И баталите обећања: њих већ знамо, и знамо да се неће остварити. И овако ће за вас гласати само страначки војници, није неопходно да све нас смарате због тога.

Ај сад, живи били и о изборе се вазда мрсили. Благо вама са оваквим народом.

"СРПСКА МАЈКА" И ЊЕНО РЕТАРДИРАНО ДЕТЕ

Мислим се нешто, какав ли је дил сад у питању?

Осуђена "криминалка" - криминалац женског рода - (уз чињеницу да јавност и даље верује да је добила преблагу казну због политичких веза са врхом државе), против које се и данас воде неки судски поступци, а која је, сасвим случајно, удова криминалца и ратног злочинца; један од симбола музичког и културног шунда и моралног суноврата; "трендсетерка" и "српска мајка" из некакве србијанске вукојебине; блиска пријатељица једног од симбола српске бахатости оличеног кроз жирафу;  ничимизазвано другарица из детињства актуелног премијера, који се опет магијом извукао за политичке и криминалне активности у прошлости - крештаће БЕСПЛАТНО за васколику србијанску и гостујућу популацију на дочеку Нове Године на Тргу Републике у Београду.

ОК, рећи ћете: пара несумњиво има као плеве - и од мужа је остало; и од муљавина у "Обилићу" искипело; дају ту и неки криминални пајтоси добровољно и "добровољно"; плаћа и српска стока, културно убијена у појам и морално разјебана, управо од стране ментора те исте "српске мајке"... Може, дакле, бесплатно - али, зашто?

У земљи Србији, у којој је сав животни успех сведен на заузимање политичке позиције, шењења уз колено политичара "на позицији", или изигравања супозиторије у шупку ауторитарног политчара - ништа није бесплатно. Дам ти од народне муке, да би ти мени вратио пола, па смо обоје добри... Систем управо и функционише тако да неки не морају да плате на мосту, али плаћају на ћуприји, и обрнуто.

Да ли је ово новогодишње "џабе", у ствари, враћање дуга "српске мајке" за ону благу казну, за исфорсирано одржавање "на сцени", за непрегледање имовине наслеђене од кримоса и ратног злочинца и основа њеног стицања, "хвала" за непокретање нових судских поступака?
Или се под демагошком паролом "Ђилас је опустошио Београд, нема да се плати за певање, али ми ћемо вам дочек обезбедити бесплатно" овако припрема терен за изборе? Народу, успешно баченом у потпуни очај и испод сваке линије егзистенције се, у недостатку хлеба, нуде само игре? Да мало замажемо очи пред још једним вађењем из неуспешног вођења политике и економије, упакованом у обланду "болних реформи"?

Коначно, да забијемо још један глогов колац у ово мало преосталог интелекта и разума у Србији, јер интелектуални инфериорци и морални патуљци могу да владају само заглупљеним и убијеним народом...

НОВИНАРСКО (НЕ)АУТОРСКО (НЕ)ДЕЛО

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у сарадњи са Заводом за интелектуалну својину (ЗИС) припремило измене Закона о ауторским и сродним правима, којима предвиђа да се “дневне новости и друге вести које имају карактер медијских информација” убудуће не сматрају ауторским делима!

"Сјајно" решење у склопу плана за потпуно убијање новинарства у Србији! Не знам под чијим утицајем - да ли, рецимо, новокомпонованих медијских могула, "газда" и тајкуна, који о медијима знају таман толико да им зацакле окице кад осете лаке новце, а пиша се смежура кад лова престане да пристиже; или, рецимо, новокомпонованих "уредника", којима је идеално решење да се преписивање озакони, како би мирни могли да "уштину" на платама и хонорарима и одатле финансирају сопствено алкохолисање и нерад, осим рукохватања подобних сарадница за задњице и друге екстремитете.

Море, да вам маму мамину, свима на гомилу! Бандо разбојника! Серем вам се на памет, школе које сте завршили, морал и поштење!

Новинарски (реч, глас, снимак, фотографија...) рад је оригинално ауторско дело, и сасвим је небитно колике је дужине и да ли је информација потенцијално доступна и другима који се баве истим послом.

И уместо да се форсира стварање ауторских дела - како би се ово преписивачко бављење неуких људи (који се лажно представљају као новинари) стварношћу и креирање копија за чију су поплаву заслужни само и искључиво политичари и "бизмизменови", искоренило - ради се супротно. Широм се отварају врата даљој варваризацији медијског простора, свођењу медија и информације на хипнотизерске "риалити шоу" програме и њихово препричавање, банализацији квалитетне медијске информације и обесхрабривању и дестимулисању сваког ауторског новинарства.

Ви, "господо" политичари и тајкуни, овиме у ствари желите да у срце новинарства забијете глогов колац, и тиме коначно добијете оно на чему већ дуго радите: да медији у Србији буду само ваше огласне табле и да вас не дирају,  а опозицију/конкуренцију да "закаче" само кад вама дуне и под вашим инструкцијама. Јер, сутра ће опозиција бити власт, а конкуренција партнер...

КУРЧЕВИТИ СРБИ, БЕЗ ВИЈАГРЕ

Курчевити Срби. Народ најстарији, после амеба. Народ небески. Косово 1389, и пораз који је у ствари победа. Јер је "наш херој" распорио "ону њихову пичкицу", уз девизу "кољи вола за кило меса". Јер мит.

Курчевити Срби. Њима је највећи, и увек дигнут. Јебу, па растурају, а оне само цвиле и траже још српског паламара. Ту силовања нема: она сама иште, иако то можда не зна. Буздован Краљевића Марка, који није био турски слуга и подрепаш, омиљена је српска парабола, после секире - којом кум куму није скратио живот због власти и сласти... јер кумство је, ипак светиња. И после, наравно, виљушке - јер Срби нису јели из валова, као она стока германска, већ о`ма` виљушком. Јер православци.

Курчевити Срби. Сами, против целог света, наравно - на светлој страни, поваздан. Кад год. И где год. Често, најчешће, сами, али праведни. Мученици. Чак и они који највеће српске светиње и интересе бране у Београду. Јер патике. И кад бију жене, децу  и педере. Јер мотка из раја. И кад серундају из кафане уз месиште и ракијчину. Јер мотика одвратна.

Курчевити Срби. Од свих епопеја, две су "прве међу једнакима". Косово 1389, грдно губилиште кад одоше Србљи у небеса, и Цер-Колубара-Солун (1914.-1918.), после чега Србљи жртвоваше државу за подјармљене Словенце и Хрвате, који то пак више пута врнуше ножем у леђа, а и у пределу гркљана.

А кад вијагре за курчевитост нестане...
Светле епопеје потамне. Образовање је, очигледно, страдало још раније.
На примеру једног истраживања агенције "Нина медија" за ТВ Прва (од 30. октобра до 4. новембра на узорку од 1.200 испитаника):

1. Које године је избио Први светски рат?
- 1941. вели 8,4 одсто; 1912. мисли 5,9 одсто; 1918. наводи 4,4 одсто; 1913. године - 3%! Само 44,4 одсто зна да је то 1914.година.
Није ли то ОНАЈ рат, без чијег помињања ни једно славље не почиње, за које страданије се везује свака српска судбина од почетка ХХ века наовамо, опеван у песмама и песмама (не мислим на Винавера, на пример, а и ко је тај)? Кад је почео? ЦВРЦ, ПРЦ!

2. Ко је одговоран за Први светски рат?
- "не знам" - 48,5 одсто; "појединац" - 27,7 одсто; "нека држава" - 22 одсто; "остало" - 1,9 одсто.
Уз овакво знање, врло лако је пласирати тврдњу да су одговорни Србија и Срби и да их треба перманентно кажњавати, бар наредних неколико векова. ЦВРЦ, ПРЦ!

3. Ако је појединац одговоран, ко је то?
- Гаврило Принцип (25,4 одсто); Адолф Хитлер (1,8 одсто); Франц Фердинанд (0,5 одсто). 
Мучени Гаврило јесте, сва је прилика, заср`о. Ал` што је Адолф уср`о мотку, као каплар и пуковски курир... ЦВРЦ, ПРЦ!

4. Ако је одговорна нека држава, која је?
- Аустроугарска (10,5); Немачка (5,8); Србија (1,6); Велике стране силе (1,4); Турска (1,3); Аустрија (1,3).
Добро, овде смо већ мало ближи истини. Мада, мукице Турци,  дежурни српски кривци за све лоше, надрљаше овде, ни криви ни дужни. ЦВРЦ, ПРЦ!

5. А ко је највећи српски јунак из Првог светског рата?
- "не знам" (60,9 одсто); Живојин Мишић (15 одсто); Степа Степановић (6,8); Карађорђе (3,5); остало (2,4); Гаврило Принцип (2,3); Радомир Путник (1,5); Милош Обилић (1,0 одсто); Петар Бојовић (0,9 одсто).
А и како би знали ко је највећи "првосветскоратовски" јунак, куд толико највећих јунака у јуначкој историји Срба и Србије? Тако се, некако, ушуњаше и Карађорђе (због оног "кара", гарант!) и Обилић... А можда и јесу, јер у Србаља, рат је непрекидно стање. ЦВРЦ, ПРЦ!

6. Која је историјска улога Гаврила Принципа?
- патрота (28,2 одсто); јунак (24,4 одсто); атентатор (22,7 одсто);  убица (3,2%); без одговора (19 одсто); "остало" (2,4 одсто).
Реално, овде се свака прошлост мало-мало изнова преиспитује, бели постају црни и обрнуто, све на по неколико година... ко би онда принципијелно знао ко је и шта је Принцип? ЦВРЦ, ПРЦ!



Е, моји Срби. Какви сте, колико сте образовани, колико знате и умете - добро још уопште и постојите.